Guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković, dobitnik je godišnjeg priznanja za najboljeg guvernera na globalnom nivou, po izboru britanskog magazina "Benker".
"Benker" (Banker) je mesečnik, deo "Fajnenšel tajms" grupe, svake godine u januaru dodelom nagrade "Centralni bankar godine" odaje priznanje čelnicima centralnih banaka koji su sa najvećim uspehom doprineli podsticanju rasta i stabilizaciji ekonomija svojih zemalja.
"Veliko je zadovoljstvo primiti vest o ovakvoj nagradi od tako uglednog i uticajnog časopisa. Ali zadovoljna sam, pre svega, jer zahvaljujući rezultatima našeg rada građani Srbije bolje žive, lakše mogu da planiraju svoj život i poslove, a privrednici imaju predvidive i podsticajne uslove za poslovanje", izjavila je guverner Tabaković ovim povodom, a prenela NBS.
Priznanje se dodeljuje na osnovu odluke redakcije tog magazina i ankete sprovedene među bankarima i ekonomistima, i dodeljuje se na globalnom nivou, kao i za Evropu, Severnu i Južnu Ameriku, Aziju-Pacifik, Bliski Istok i Afriku.
U obrazloženju "Benkera" za dodelu priznanja guverneru Jorgovanki Tabaković navedeno je da se nalazi na čelu Narodne banke Srbije od 2012. godine, i da je tokom tog perioda radila na jačanju bankarskog sistema zemlje i sprovodila monetarnu politiku kojom je ublažena inflacija i podržana kako domaća tražnja, tako i rast bankarskih kredita.
"Danas je bankarski sistem Srbije visoko likvidan, profitabilan i dobro kapitalizovan, u velikoj meri zahvaljujući politikama i nadzoru NBS. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), u prvoj polovini 2019. godine pokazatelj adekvatnosti kapitala ovog sektora bio je iznad 22 odsto, dok su krediti privredi rasli po stopi od 10 procenata godišnje", piše britanski magazin.
Dodaje da je tome doprinela ekspanzivna monetarna politika i sve veće poverenje u srpsku privredu, kao rezultat dobrog upravljanja NBS i vladinih institucija, i da se "može argumentovano tvrditi da je unapređeni kvalitet aktive bankarskog sektora Srbije odigrao važniju ulogu u dostizanju ovog rezultata".
"U toj oblasti, NBS je, pod vođstvom gospođe Tabaković, ostvarila jedno od svojih najzapaženijih postignuća. Tokom 2019. godine učešće problematičnih kredita se kretalo na nivou od oko 5,0 posto u odnosu na 22 odsto iz 2015. Ovaj nagli preokret u velikoj meri je zasluga rada NBS, koja je, u okviru šire Strategije za rešavanje problematičnih kredita, između ostalih mera, u bankarski sistem uvela unapređenje računovodstvenih standarda i procene kolaterala, sa velikim uspehom".
U tekstu se napominje da je uprkos ovom uspehu, NBS nastavila da unapređuje regulativu i nadzor da bi ojačala prudencijalni okvir u Srbiji.
"Tu spadaju regulatorne inicijative usvojene u decembru 2018., kojima se ograničava bankarski portfolio dugoročnih gotovinskih i potrošačkih kredita. Usvojena su i ograničenja stepena kreditne zaduženosti fizičkih lica. Pored toga, NBS je pokrenula i anketu o izloženosti srpskih kreditora zajmoprimcima na tržištu koji se ne štite od deviznog rizika. Na taj način, NBS će imati bolji uvid u to kako banke procenjuju zaštitu od deviznog rizika svojih klijenata i kako onda finansijske institucije upravljaju tim zajmovima".
List takođe konstatuje da je u oktobru 2018. NBS pokrenula sistem za instant plaćanja koji obuhvata transakcije u vrednosti do 300.000 dinara (2.849 dolara).
"Prema uslovima koje je NBS uvela u aprilu 2019, kreditori u Srbiji su u obavezi da obezbede instant plaćanja putem svih raspoloživih kanala plaćanja, uključujući, između ostalog, mobilno i internet bankarstvo, transakcije na šalterima, plaćanja računa i transakcije na prodajnim mestima. Pokretanje ove inicijative za instant plaćanja doprinosi još jednom cilju NBS – dinarizaciji".
Nastojeći da podstakne korišćenje domaće valute i smanji upotrebu evra u privredi, NBS je pokrenula niz inicijativa, uključujući veću obaveznu rezervu za devizne depozite. Instant plaćanja bi takođe trebalo da doprinesu tome kroz veću upotrebu dinarskih plaćanja preko mobilnih telefona.
Na osnovu podataka MMF-a, dinarizacija ukupnih depozita bankarskog sektora iznosila je 32 odsto u aprilu 2019, dok je stepen dinarizacije ukupnih kredita privredi i stanovništvu bio 33 procenta. Uz to, udeo državnog duga u dinarima bio je oko 25 posto. Iako je to skroman rast nakon usvajanja prve državne strategije dinarizacije u 2012, tempo reformi mogao bi da se ubrza nakon revidiranja strategije u 2018, ocenjuje se u tekstu.
Zahvaljujući ovim i drugim merama, gospođi Tabaković dodeljena je globalna nagrada za najboljeg guvernera centralne banke za 2020. godinu.
