Hrišćani širom sveta danas slave svoj najveći praznik - pobedu života nad smrću - Vaskrsenje Hristovo. Ove godine, kao i 2014, svi koji veruju u Hrista slave zajedno, a zašto je to tako pročitajte na MONDU.
Na uskršnje jutro valja ustati rano, a da ne odete na spavanje pre ponoći, jer ako legnete ranije veruje se da ćete onda do narednog Uskrsa biti pospani i lenji.
Umijte se hladnom vodom u koju su potopljeni dren, bosiljak i crveno uskršnje jaje.
Prvo pojedite jaje, pa drugu hranu. Jajetom se omrsite.
Potom se odlazi u crkvu na jutrenje. U Rusiji je običaj da ko okasni na jutrenje, poliju ga vodom ili bace u reku.
Običaj je i da se deca dodirnu crvenim jajetom da bi bila crvena i zdrava tokom cele godine.
Gosti koji dođu u kuću daruju se uskršnjim jajetom, koje je simbol obnavljanja prirode i života, i radosti kako za onog koji prima, tako i za onog koji daruje.
Na Uskrs se kod pravoslavnih skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.
ŠTA KAŽE PREDANJE
Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.
Na Uskrs je, po verovanju, Marija Magdalena prva srela Hrista, a onda se on ukazao i svojim učenicima.
Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Odatle u narodu uzrečica: "Neverni Toma".
Kod Srba se ljudi za ovaj praznik pozdravljaju sa: "Hristos vaskrse" i "Vaistinu vaskrse". Zbog velikog značaja Vaskrsenja Hristovog svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka se smatra za mali Vaskrs.
Cela nedelja uskršnjeg praznika zove se Svetla nedelja, i tada se pevaju radosne crkvene pesme.
Na Pobusani ponedeljak, koji ove godine pada 17. aprila, odlazi se na groblja i na grobove se odnosi po jedno jaje, za svakog preminulog člana porodice, prijatelja - da bi i preminuli osetili Vaskrsenje Hristovo.
KO SAM SRAĆUNA DATUM USKRSA - SVAKA MU ČAST
Različit datum obeležavanja Uskrsa nije "novina", bilo je tako i u vreme hrišćanskih početaka. Prvi Vaseljenski saboru (u Nikeji 325. godine), pokušao je da to ujednači, pa je odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana. Generalno, potrebno je da se za taj dan ispune tri uslova: da bude posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe (kod katolika ovo kasnije nije ostalo presudno) i posle prvog punog meseca.
Međutim, kako je Julijanski kalendar sve više "mašio" prolećnu ravnodnevicu 21. marta, Zapadna crkva (a vremenom i većina pravoslavnih) prihvatile su tačniji Gregorijanski kalendar, i stvar se zakomplikovala.
Još kad se na to doda da kod pravoslavnih Uskrs ne može biti pre Pashe (povodom koje su se okupili Hrist i apostoli na "Tajnoj večeri") koja se računa po još komlikovanijem lunarnom kalendaru Jevreja, stvar "za smrtnike" postaje nerazjašnjiva.
Kad se zna datum Pashe onda se prema tablicama, koje jedinstveno za sve pravoslavne pravi Jeruzalimska patrijaršija (i koje nema veze sa pravim, astronomskim "punim mesecom"), određuje datum Uskrsa za tu godinu.
Danas za to postoji matematički algoritam za dobijanje uskršnjeg datuma (Gausov algoritam).
Kako bilo, Uskrs uvek pada u za nedelju, a kod pravoslavnih hrišćana, bez obzira da li kao crkveni koriste Julijanski ili Gregorijanski kalendar, može "pasti" u razmaku od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja (po gregorijanskom kalendaru koji inače svakodnevno koristimo).
Zbog toga i ponekad velika razlika između dana kada slave katolici i protestanti a kada pravoslavni, Ta razlika može biti i 47 dana, prošle godine je bila 35 dana, a ove godine (kao i 2014.) datumi su se poklopili (po hrišćanskom kalendaru) i svi hrišćani slave zajedno.
Srećan Uskrs! Hristos vaskrse!
