Brojna su iskušenja u svetskoj politici, a dominiraju ona u Ukrajini, Severnoj Koreji, Siriji, Avganistanu i na Baltiku...

Napad na aerodrom sirijske vojske, za koji se sumnja kako je bio ishodište hemijskog napada na civile, pokazao je kako se Tramp "ne libi da upotrebi silu kada mu se to ucini potrebnim, a njegovo razmeštanje raketnih razaraca i nosaca aviona u blizini Severne Koreje novo je otvaranje fronta što bi moglo završiti kobno po citav svet, prenosi Jutarnji list, pozivajuci se na analizu casopisa Forin polisi.

Kako se navodi, kada bi u najcrnjem scenariju, medunarodni odnosi spali na najnižu tacku i kada bi u smeru SAD poceli da lete interkontinentalni balisticki projektili s nuklearnim bojevim glavama iz smera Rusije ili Kine, pitanje je šta bi ucinili Tramp i americka vlada.

TRAMPOVA OSVETA ASADU: SAD gadale Siriju (VIDEO)

Uprkos stalnoj pretnji od nuklearnog napada za vreme Hladnog rata, SAD decenijama nije imao izvodljivi plan "kako da osigura delovanje izvršne vlasti u slucaju napada".

Bivši americki predsednik Džimi Karter je u kasnim 70-im godinama prošlog veka primetio kako nigde u službenim procedurama ne postoje odgovori na neka od kljucnih pitanja: ako izvršna vlast može preživeti nuklearni rat, šta bi tacno radila nakon toga i kako ispuniti tri glavne predsednicke funkcije - da bude šef izvršne vlasti, države i vrhovni zapovednik oružanih snaga.

Naucnik o smaku sveta: Nece biti asteroid, vec...

Nuklearna skloništa, izgradena 50-ih godina 20. veka trebalo je obnoviti, a nisu postojale nikakve procedure za evakuaciju veceg dela populacije, zbog cega je Karter naredio objedinjavanje nacionalnog programa civilne zaštite, s ciljem da se obezbedi preživljavanje 80 posto stanovnika u slucaju napada.

Jedan od njegovih poteza bio je i osnivanje Savezne agencije za vanredne situacije (FEMA), koja je preuzela odgovornost za nadgledanje civilne zaštite, sigurnih lokacija za preseljenje i stvaranje nužnih zaliha za slucaj rata.

Ameri dali ultimatum Rusiji - Mi ili Bašar al Asad

Istovremeno, Karter je preuzeo i najteži izazov - razradu mehanizma koji bi osigurao naslednicima predsednika izdavanje naredbi za nuklearni rat, za vreme i nakon nuklearnog napada.

Prema prvom planu, Kancelarija za vojsku Bele kuce dodelila je svima u redu nasledivanja predsednickih ovlašcenja kodna imena, koja je trebalo da kažu preživelim šefovima Pentagona.
Sledeci plan je bio osmišljen kako bi pružio fleksibilniji i decentralizovani nacin za ocuvanje izvršne vlasti, a to je priprema pet meduagencijskih timova od po 50 ljudi, koji bi u slucaju vanrednih situacija bili razmešteni na neku od sigurnih lokacija, gde bi mogli da obavljaju sve funkcije izvršne vlasti.

Svaki tim imao bi dovoljno obucenog osoblja koje bi pružilo aktualnom predsedniku podršku u izvršavanju sva tri kljucna zadatka, a komunicirali bi s drugim timovima i s preživelim elementima Pentagona, kako bi izvršavali planove za nuklearni rat- primali bi obaveštajne podatke i izveštaje o razmerama uništavanja i bili bi u kontaktu sa državnim i lokalnim vlastima.

ZAŠTO PUTIN NIJE gadao "tomahavke" u Siriji?

U Karterovim planovima nalaze se i uputstva kako ponovo formirati Kongres, kako mobilisati sve nacionalne resurse, kao i kako uspostaviti sastav civilnih rezervista.

Vecina Karterovih planova danas je još uvek pod oznakom tajnosti, ali mnoge je detalje moguce potvrditi iz povezanih izvora.

Forin polisi podseca kako je CIA ubrzo nakon donošenja Karterovih planova osnovala tajnu Kancelariju za obaveštajnu podršku u vanrednim situacijama, koji priprema troclane timove za slanje na sigurne lokacije.

Kako se navodi, iz proracunskih dokumenata vidljivo je da su i druge savezne agencije povecale proracune kako bi obucile i opremile timove za podršku predsednickim naslednicima.

Pentagon je testirao mobilne zapovedne centre, a ratno vazduhoplovstvo je dodelilo komunikacijske sposobnosti novijim satelitima namenjene samo za osiguranje nastavka rada vlade.

List navodi i da je predsednik Ronald Regan bio nezadovoljan Karterovim planovima, jer je verovao da nije moguce obezbediti preživljavanje kabineta predsednika, a jedan od njegovih najbližih savetnika Tomas Rid, ubedio ga je da ne napusti Karterov plan, vec da ga doradi.

Planovi su sigurno napredovali od tada do danas, medutim drže se u najstrožoj tajnosti, iz jasnih razloga.

U slucaju nuklearnog napada na SAD, sigurno je da bi se obezbedio kontinuitet vladavine i Kabineta predsednika, a pitanje je da li bi bilo moguce osigurati i preživljavanje samog Donalda Trampa.