Naučnici su pronašli cev nalik epruveti duboko zakopanu u blatu u laguni na Filipinima. Kada su je otvorili ostali su u šoku...

Iz ljušture su izvukli ogromnog crva.

Reč je o brodskom crvu (Kuphus polythalamia) dugačakom oko metar i po i širokom šest centimetara.

Živi u školjci, glavom uronjenom u blato na dnu mora, a hrani se raznim bakterijama.

Ovaj primerak ulovljen je na Filipinima, u blatu u plitkoj laguni, a jedna lokalna televizija odmah je snimila prilog o ovom gigantskom stvorenju.

Crva je pronašla grupa naučnika sa Filipina iz SAD i Francuske, a na snimku se vidi i njegovo seciranje kako bi ova vrsta bila što bolje ispitana.

Ovo nije jedina vrsta brodskih crva, naravno, ali su sve druge mnogo manje i uglavnom žive u drvetu, zbog čega su mornari u prošlosti imali veliki problem s njima.

U Jadranu uhvatili retku morsku neman! (VIDEO)

Za postojanje ovog školjkaša se zna već 200 godina, ali on nikada ranije nije detaljno opisan jer su do sada pronađeni samo fosilni ostaci.

Den Distel, autor studije objavljene u časopisu PNAS (zvanični časopis američke nacionalne naučne akademije), kaže da je ovo prvi put da su naučnici videli živi primerak brodskog crva.

Ovaj crv je ustvari neka vrsta školjke, poznat je po nezasitom apetitu za drvetom, a njegovu reputaciju potvrdili su i nalazi naučnika, koji su utvrdili da čak 22 odsto drvenih materijala koje je izbacio cunami nosi tragove prisustva brodskih crva.

To što se hrane drvetom čini njihov digestivni trakt vrlo kompleksnim, a njihovu ulogu za globalni ekosistem neprocenjivom. 

U zavisnosti od vrste i okruženja, telo brodskog crva unutar školjke može biti dugo i do jednog metra.

Zalisci na oklopu štrče iznad glave crva kao kaciga, a u brazdama se izbliza mogu videti nazubljenja kojima larve režu drvo i ulaze sve dublje u njega.

Lokacija gde je pronađen ovaj živi primerak je, kaže Distel, tajna.

Japanac ulovio čudovište iz dubine! FOTO

--------------------------

Najraniji zapisi o ovim stvorenjima mogu se pronaći u antičkim grčkim spisima, koji svedoče o tome kako je razvoj trgovine razneo ova stvorenja do svakog kutka Sredozemlja. Otad gotovo da nema epohe u kojoj reč “brodski crv” negde nije zapisana, ali najčešće u negativnom kontekstu.

Na početku 16. veka, brodski crvi koje je Kristofer Kolumbo poveo na svoje četvrto putovanje, potopili su najmanje dva broda.

Godine 1588. Teredo navalis su odigrali ključnu ulogu u pobedi britanske flote nad španskom armadom, čiji su brodovi bili oslabljeni zbog velikog broja crva.

Istoričari smatraju da je ta vrsta odgovorna i za propast Nantuketa, ostrva koje je inspirisalo delo “Mobi Dik”.

U 18. veku čovečanstvo je uvidelo pravu destruktivnu moć ovih stvorenja kada su se drveni stubovi koji su podupirali holandske obalske utvrde obrušili u more.

Neki sručnjaci tvrde i da su brodski crvi potopili više brodova od pirata.

"To je životinja koje se kapetan Kuk plašio koliko i Mikronežana koji su ga ubili", smatra biolog specijalizovan za morske ekosisteme, Kevin Eklbarger.

Do početka 20. veka, pronalazači u SAD prijavili su više od 1.000 patenata za borbu protiv brodskih crva, ali zbog nedovoljnog znanja, mnogi pokušaji da se pobedi pošast izazvali su katastrofalnu štetu po životnu sredinu.