Ombudsman: U EU nas "šamaraju" zbog Savamale

Autor:

Vršilac dužnosti zaštitnika građana Miloš Janković izjavio je da je pitanje Savamale sramota za Srbiju, jer je taj slučaj mogao lako da bude rešen, a umesto toga se već godinu dana postavlja pitanje šta sve državni organi nisu uradili.

0
A- A A+
miloš janković, milos jankovic Foto: Beta/ Miloš Miškov

Janković je rekao TV N1 da je Srbija dobijala šamare međunarodnih institucija zbog nelegalnog rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u beogradskoj četvrti Savamala, koje se desilo u aprilu prošle godine.

“To nisu šamari koji obaraju s nogu, ali su ponižavajući. Mislim da srpsko društvo mora da smogne snagu da odgovori na elementarna pitanja. Savamala sama po sebi je mogla da bude nešto što se desilo, na šta je država reagovala, pa da očekujemo da se tako nešto više neće desiti. Ali više nije problem šta se desilo, već šta se sve nije desilo od momenta rušenja do danas”, rekao je on.

Postavlja se pitanje, dodao je Janković, šta su u prethodnih godinu dana uradili kontrolni mehanizmi i šta je urađeno s aspekta pravosuđa budući da se u medijima pojavila informacija da policija tužilaštvu nije dostavila podatke vezane za taj slučaj.

Neprimerana izjava Hitne pomoći

Vršilac dužnosti zaštitnika građana podseća i da je po službenoj dužnosti pokrenuo postupak u beogradskoj Hitnoj pomoći, nakon što se pojavila informacija da ta služba nije u mogućnosti da obavlja svoj posao zbog građanskih protesta koji se odvijaju u centru grada. “Ukoliko postoji služba Hitne pomoći, ona je dužna da ostvaruje svoju ulogu kako je propisano. Postoje mehanizmi koji joj dozvoljavaju da prođu - vozila s pravom prvenstva prolaza - ukoliko ni na taj način ne može da se ostvari, ukoliko okupljeni ne žele da propuste vozilo, policija je dužna da obezbedi nesmetan rad službe od velikog značaja. Smatramo da je saopštenje da služba neće obavljati svoj posao bilo krajnje neprimereno”, objašnjava on.

Ukoliko je to istina, treba pokrenuti disciplinski postupak, a otvara se i pitanje krivičnog dela, jer ometanje pravde nije dobro, poručio je zaštitnik građana.

Institucija zaštitnika je nedavno pokrenula i postupak kontrole rada službe za katastar, povodom navoda da su nepokretnosti u Hercegovačkoj ulici obrisane iz katastra u momentu kada su još postojale. Taj postupak je pri kraju i Janković očekuje da će uskoro izaći u javnost sa utvrđenjem i preporukom ukoliko se utvrdi da je nezakonitosti bilo.

On je podsetio da su državni organi dužni da postupe po zahtevima zaštitnika građanina i stiče da u dosadašnjem radu državni organi Republike Srbije u potpuno zadovoljavajućoj meri sarađuju sa institucijom zaštitnika.

“Omogućavaju uvid u dokumentaciju, razgovor sa zaposlenima, i osim pojedinačnih slučajeva koji bacaju ljagu na sve što je dobro, mi smo zadovoljni saradnjom”, kaže on.

Prema njegovim rečima, institucija zaštitnika građana bila je suočena sa izazovom posle ostavke Saše Jankovića, i da su se potrudili da se taj tranzicioni period ne oseti puno po pitanju zaštite prava građana.

“Uspeli da održimo instituciju. Mnogi su mislili da će nestati, radili smo pod pritiskom, iako su mnogi sukobi bili lične prirode, sve je to imalo velike posledice po našu instituciju. Samim tim što on (Saša Janković) više nije u toj instituciji, izbijen je argument da je određena ličnost kriva što vrši kontrolu zakonitosti”, rekao je Miloš Janković.

Prema njegovoj oceni, problem je što određeni nosioci državnih funkcija ne razumeju koja je stvarna svrha zaštitnika građana – a to je upravo kontrolna delatnost.

“Problem je što oni nisu naučili da budu pod kontrolom, njima smeta da ih kontrolišu. Sećate se priče o platama? Meni je jedan poslanik rekao: 'Imate dobre plate, zašto kritikujete?' To je naš posao. Srednji establišment u državnoj upravi će reći da smo mi korektni i da svaki pozitivni pomak pohvalimo. Nije to pohvala organa, to je trasiranje šta je dobar način rada, šta predstavlja dobru upravu”, rekao je Janković.

Janković je upozorio i da je Srbija u ćorsokaku, što je, kako je rekao, posledica velike podele u društvu.

On je naveo da je nedavno preko Twittera dobio poruku da je “vođa legla drugosrbijanskog soroševskog ekstremizima”. Iako, kako kaže, niti živi u leglu, niti je Sorošev plaćenik, a kamoli ekstremista, najviše mu je zasmetala reč “drugosrbijanski”.

Ušao sa fantomkom u Skupštinu Beograda

“Mi smo napravili podeljeno društvo, koje nema snage da se povezuje na osnovu sličnosti nego traži razlike. Da bi mogli crno-belo da se obojimo, najbolje sredstvo su etikete. Najlakše je reći 'ubica', 'lopov'... Imamo podelu ko voli Srbiju, a ko ne voli. Ne dozvoljavam nikom da mi kaže da je veći patriota nego ja, jer po kom kriterijumu sebi dozvoljaju da sebe proglašavaju za patriote, a čine stvari koje ne čine dobro društvu”, pita se Janković.

Kada je reč o nedavno održanim predsedničkim izborima, Janković kaže da su dobili oko 50 pritužbi na propuste u radu diplomatsko-konzularnih predstavništva i lokalnih samouprava, u smislu da određenim državljanima sa pravom glasa nije omogućeno da glasaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.

Janković je upozorio da Srbija ne može da zadrži liberalan pristup u emigrantskoj krizi, u situaciji kada njeni susedi zatvaraju granice.

To, kako je rekao, može delovati ohrabrujuće za emigrante, ali u situaciji kada su oni izmučeni i bez novčanih sredstava, pruža im priliku da budu žrtve, jer im krijumčari postaju jedina nada za dalje kretanje.

Prva presuda za rušenje u Savamali

On smatra da veliki kolektivni centri nisu dobar pristup, i da je potrebno širom Srbije napraviti veliki broj manjih centara u kojima bi emigranti bili potpuno zbrinuti.

“To ne znači da se rešava sve kroz pitanje kreveta, postavlja se pitanje kolikoe migranata Srbija može da zbrine i za koliko može da predstavlja stvarno utočište”, rekao je Janković.

Sve vesti