"Neobična" kazna: Prodavali hleb ispod cene

Autor:

Jedan od tri najveća industrijska proizvođača brašna, hleba i testenina u Srbiji, Žito promet a.d. iz Sente, kažnjen je sa 100.000 dinara jer je na tržištu najviše prodavao jeftiniji hleb.

10
A- A A+

Direktor udruženja proizvođaša Žitounija, Zdravko Šajatović, kaže da je pomenuti proizvođač hleb prodavao po maloprodajnoj ceni od 39 dinara za hleb od brašna T-500 i po 36 dinara za hleb od brašna T-850, što je za pet, odnosno devet dinara jeftinije u odnosu na cene koje posebna uredba propisuje.

Gde je krivica

Kako je rekao, krivica se sastoji u tome što proizvođač u dnevnoj strukturi proizvodnje, ima učešće belog hleba od brašna T-500 8%, polubelog hleba od brašna T-850 74%, a specijalnih vrsta hlebova 18%. "Proizvođač je pokazao da je socijalno odgovoran, a kažnjen je, i to je apsurdno. Korist su imali građani koji su mogli da kupe vrstu hleba po svom izboru, a jasno je da su ogromnom većinom izabrali da kupuju najjeftiniji hleb od brašna T-850 koji je istovremeno i nutritivno najzdraviji", objašnjava Šajatović.

Uredba, koja se inače produžava svakih šest meseci, je doneta kao socijalna Uredba sa osnovnim ciljem da građanima Srbije obezbedi snabdevanje hlebom po prihvatljivim cenama i ona kaže da je vekna hleba 44 dinara, a Žitopromet ga je prodavao za 39 dinara, kaže Šajatović.

Nadležni sud je, na osnovu prijave poljoprivrednog inspektora, firmu kaznio jer strukturu proizvodnje hleba nije prilagodio Uredbi o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500 prema kojoj je propisano da učešće hleba od ovog tipa brašna u ukupnoj dnevnoj proizvodnji hleba mora biti najmanje 40 odsto.

''Proizvođač je pravio manje hleba od belog brašna, a vise od polubelog jer su građani pokazali veće interesovanje za taj hleb. Strukturu proizvodnje nametnulo je tržište a ono je, vrhovni sudija uspešnosti poslovne politike svakog privrednog subjekta", kaže Šajatović.

Komentarišući ceo slučaj on je kazao i da je "postupanje poljoprivrednog inspektora i nadležnog suda legitimno, ali daleko od vladavine prava, a još dalje od zdrave pameti".

Kako je naglasio, presuda je ''u ime naroda" doneta protiv naroda odnosno interesa građana, rekao je on.

Prema njegovim rečima, potrebno je hitno dopuniti Uredbu u smislu da se u obaveznu proizvodnju i promet hleba od brašna T-500 doda i hleb od brašna T-850 i da ta dva tipa hleba zbirno čine količinu od najmanje 40 odsto dnevne proizvodnje, kažu u Žitouniji.

I KOD HLEBA IMA DAMPING

Ono što Šajatović ne pominje je da je ovakvom prodajom hleba ne samo prekršena Uredba već, što je opasnije, narušena konkurencija na tržištu. Prodaja "ispod cene", bilo da je cena propisana ili da je tržišna (cena proizvodnje, distribucije... plus uobičajena zarada), se zove damping i u tržišnim privredama je strogo zabranjen. Bez obzira da li se proizvođač poziva na "socijalu", dobrobit kupaca ("narod"), ili nešto treće.

Dampingom se koriste kompanije da bi, s ukalkulisanim gubitkom na kratak rok, izbacile konkurenciju s tržišta, a potom sav gubitak naplatile kroz bolju poziciju (često i monopol).

A što se tržišta hleba tiče, ono u Srbiji nije slobodno, na šta ukazuje i samo postojanje Uredbe, koja je doneta da bi se od samovolje proizvođača (koji dobijaju brašno po subvencionisanim cenama) upravo zaštitili potrošači.

Poštovanje uredbe, kako od proizvođača, tako i od inspekcije jeste vladavina prava, a ako uredba ne valja, njeno nepoštovanje ili izvrdavanje svakko nije pravi način da se promeni.

Aplikacija MONDA ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!

Tagovi:
Sve vesti