ČUVARI GALAKSIJE 2 (FILMSKA RECENZIJA)

Guardians of the Galaxy Vol. 2 (2017)

Na dan premijere nastavka, bio sam još nepoverljiviji jer – nema šanse da ponove onaj spektakl – ali sam dva sata kasnije izašao još veseliji i vedriji nego prvi put.

Pogledajte trejler!

Video sam i novi beogradski bioskop – konačno i u starom gradu (recimo), tako da mi je ovaj vikend bio sav ispunjen filmskim utiscima. Dobar vikend.

Novi bioskop nosi neko besmisleno ime, recimo Big, ali je u stvari deo Cineplexx familije. Nalazi se u delu grada u koji retko zalazim (osim kad imam probleme sa autom, pa moram u posetu svom automehaničaru), ali sam ovog puta baš ciljano otišao u taj deo grada. Nemam šta da kažem o šoping centru u kojem je bioskop bio sakriven, baš nemam ništa, a u salu sam ušao pun iščekivanja jer me je PR služba danima zasipala obaveštenjima kako je najnovija tehnologija superiorna u odnosu na sve ostale koje postoje, neke brojke i slova su se pominjale i obećavala se spektakularna slika i ton i najbolje kokice u Univerzumu...

Ne razumem se u tehnologiju, ali projekcija je bila savršena. Nisam siguran da bih primetio razlike u odnosu na projekciju u, recimo, Ušću, ali svejedno, ovo što mi je Big servirao u Sali broj 8 bilo je besprekorno. I ostale stvari su bile na zavidnom nivou – i udobnost i usluga, svakako i kokice. Naravno, uvek tu ostaje i suludo visoka cena karte, ali to je već opšte mesto u našoj divnoj i humanoj Srbiji. U krajnjem slučaju, kada se sve kockice poklope, kada se premijera dešava istog dana kada i u celom svetu, pa kada je i film fenomenalan, onda možda i naš doživljaj može da uđe u onu kategoriju kod koje je cena karte proporcionalna vrednostima koje dobijate kao konzument ovog kompleksong proizvoda. Drugim rečima, u ovakvim slučajevima, svaka krvavo zarađena para koju ste pružili na blagajni, isplatiće vam se.

Naravno, to samo u slučaju da vam odgovara ova vrsta zabave. Samo u slučaju da volite spejs opere sa besmislenim zapletima i likovima kakvi su Rokit, šizofreni rakun koji je i dalje potpuno van kontrole...

...drvo Grut, ovoga puta manje i gluplje, tvrdoglavi ratnik po imenu Draks, poznat i po svom iritantnom smehu, zelena Gamora, nesrećnica koja je okružena samim muškim idiotima i naravno Kvil, polu Zemljanin, polu bog (ha ha ha). A tu su i (mogući) novi član Nebula, vrlo zla i pakosna Gamorina sestra (nije zelena), Mantis (bogomoljka) sa superherojskim moćima koji se zasnivaju na empatiji i naravno Jonda, plavokoži pirat koji će svojim delovanjem doneti i jedan novi element u filmovima o čuvarima Galaksije – dirljivu notu. Dakle samo za fanove koji su voleli i originalni film.

U filmu prepunom totalno kretenskih dijaloga i zapletom koji je je toliko neubedljiv da će teško biti prepričati ga, nema ni trunke smisla insistirati na tajnovitosti i čuvanju bitnih momenata. Pred vama su zbog toga i brojni spojleri, ali ne brinite ništa, čak i ako budete znali neke detalje, to nikako ne znači da vas oni neće iznenaditi.

Za početak, nešto što me je istinski iznenadilo i šokiralo je ono što se desi u prvim minutima filma, kada u romantičnim kadrovima pratimo ljubavnu vezu Kvilove majke (to je ona što je odgovorna za mikstejpove koje njen sin onako ljubomorno čuva) i njegovog oca Kurta Rasela, u stvari boga (istina, sa malim g). Kurt je tu, naime, podvrgnut nekoj vrsti tehnološkog podmlađivanja (CGI, šta drugo), koje je dalo potpuno neverovatne rezultate, naročito generacijama bliskim mojom, onima koji se Rasela sećaju kao Snejka Pliskina, recimo. Istinski fascinantan trenutak, pravi mali vremeplov. Hvala tehnologiji na ovakvim momentima.

Što se tiče zapleta, on je vrhunska budalaština – Kvil konačno upoznaje božansko biće koje predstavlja njegovog oca, ali stvari baš i nisu idilične, tako da se porodična bajka raspada, a otac i sin počinju bespoštednu borbu. Svaka sličnost sa otac-sin odnosom u nekim drugim spejs operama je puka slučajnost.

Mnogi se pitaju kako onda da nešto što je očigledna glupost prepuna infantilnih likova može da bude dobar film, a odgovor leži u humoru i tempu. Rakun opet sipa genijalne fazone, Grut do suza vodi svojom glupošću, Draks svojim odsustvom humora. Efekti su impresivni, ali kada i oni dosade, tu su opet fascinantni likovi, a kada vam je i njih dosta, onda su tu kameo pojavljivanja Silvestera Stalonea, virtuozna rešenja Džejmsa Gana ili neka opskurna pesma iz 70-ih. I tako u krug.

Awesome mix vol. 2 je nešto što zaslužuje poseban tekst. Jer kako samo u par rečenica objasniti taj fenomen da sve te užasne pesme iz daleke prošlosti zvuče tako dobro u ovom filmu. Mislim, Electric Light Orchestra, zaista. Ovde kao pesma iz najavne špice, inače malog remek-dela.

Za kraj, mogu samo da kažem da neće biti lako izdržati još tri godine do trećeg dela sage. Brojaćemo dane.

ocena:
Ja: ****

Čuvari galaksije 2

Guardians of the Galaxy Vol. 2 (2017)

Na dan premijere nastavka, bio sam još nepoverljiviji jer – nema šanse da ponove onaj spektakl – ali sam dva sata kasnije izašao još veseliji i vedriji nego prvi put.

Pogledajte trejler!

Video sam i novi beogradski bioskop – konačno i u starom gradu (recimo), tako da mi je ovaj vikend bio sav ispunjen filmskim utiscima. Dobar vikend.

Novi bioskop nosi neko besmisleno ime, recimo Big, ali je u stvari deo Cineplexx familije. Nalazi se u delu grada u koji retko zalazim (osim kad imam probleme sa autom, pa moram u posetu svom automehaničaru), ali sam ovog puta baš ciljano otišao u taj deo grada. Nemam šta da kažem o šoping centru u kojem je bioskop bio sakriven, baš nemam ništa, a u salu sam ušao pun iščekivanja jer me je PR služba danima zasipala obaveštenjima kako je najnovija tehnologija superiorna u odnosu na sve ostale koje postoje, neke brojke i slova su se pominjale i obećavala se spektakularna slika i ton i najbolje kokice u Univerzumu...

Ne razumem se u tehnologiju, ali projekcija je bila savršena. Nisam siguran da bih primetio razlike u odnosu na projekciju u, recimo, Ušću, ali svejedno, ovo što mi je Big servirao u Sali broj 8 bilo je besprekorno. I ostale stvari su bile na zavidnom nivou – i udobnost i usluga, svakako i kokice. Naravno, uvek tu ostaje i suludo visoka cena karte, ali to je već opšte mesto u našoj divnoj i humanoj Srbiji. U krajnjem slučaju, kada se sve kockice poklope, kada se premijera dešava istog dana kada i u celom svetu, pa kada je i film fenomenalan, onda možda i naš doživljaj može da uđe u onu kategoriju kod koje je cena karte proporcionalna vrednostima koje dobijate kao konzument ovog kompleksong proizvoda. Drugim rečima, u ovakvim slučajevima, svaka krvavo zarađena para koju ste pružili na blagajni, isplatiće vam se.

Naravno, to samo u slučaju da vam odgovara ova vrsta zabave. Samo u slučaju da volite spejs opere sa besmislenim zapletima i likovima kakvi su Rokit, šizofreni rakun koji je i dalje potpuno van kontrole...

...drvo Grut, ovoga puta manje i gluplje, tvrdoglavi ratnik po imenu Draks, poznat i po svom iritantnom smehu, zelena Gamora, nesrećnica koja je okružena samim muškim idiotima i naravno Kvil, polu Zemljanin, polu bog (ha ha ha). A tu su i (mogući) novi član Nebula, vrlo zla i pakosna Gamorina sestra (nije zelena), Mantis (bogomoljka) sa superherojskim moćima koji se zasnivaju na empatiji i naravno Jonda, plavokoži pirat koji će svojim delovanjem doneti i jedan novi element u filmovima o čuvarima Galaksije – dirljivu notu. Dakle samo za fanove koji su voleli i originalni film.

U filmu prepunom totalno kretenskih dijaloga i zapletom koji je je toliko neubedljiv da će teško biti prepričati ga, nema ni trunke smisla insistirati na tajnovitosti i čuvanju bitnih momenata. Pred vama su zbog toga i brojni spojleri, ali ne brinite ništa, čak i ako budete znali neke detalje, to nikako ne znači da vas oni neće iznenaditi.

Za početak, nešto što me je istinski iznenadilo i šokiralo je ono što se desi u prvim minutima filma, kada u romantičnim kadrovima pratimo ljubavnu vezu Kvilove majke (to je ona što je odgovorna za mikstejpove koje njen sin onako ljubomorno čuva) i njegovog oca Kurta Rasela, u stvari boga (istina, sa malim g). Kurt je tu, naime, podvrgnut nekoj vrsti tehnološkog podmlađivanja (CGI, šta drugo), koje je dalo potpuno neverovatne rezultate, naročito generacijama bliskim mojom, onima koji se Rasela sećaju kao Snejka Pliskina, recimo. Istinski fascinantan trenutak, pravi mali vremeplov. Hvala tehnologiji na ovakvim momentima.

Što se tiče zapleta, on je vrhunska budalaština – Kvil konačno upoznaje božansko biće koje predstavlja njegovog oca, ali stvari baš i nisu idilične, tako da se porodična bajka raspada, a otac i sin počinju bespoštednu borbu. Svaka sličnost sa otac-sin odnosom u nekim drugim spejs operama je puka slučajnost.

Mnogi se pitaju kako onda da nešto što je očigledna glupost prepuna infantilnih likova može da bude dobar film, a odgovor leži u humoru i tempu. Rakun opet sipa genijalne fazone, Grut do suza vodi svojom glupošću, Draks svojim odsustvom humora. Efekti su impresivni, ali kada i oni dosade, tu su opet fascinantni likovi, a kada vam je i njih dosta, onda su tu kameo pojavljivanja Silvestera Stalonea, virtuozna rešenja Džejmsa Gana ili neka opskurna pesma iz 70-ih. I tako u krug.

Awesome mix vol. 2 je nešto što zaslužuje poseban tekst. Jer kako samo u par rečenica objasniti taj fenomen da sve te užasne pesme iz daleke prošlosti zvuče tako dobro u ovom filmu. Mislim, Electric Light Orchestra, zaista. Ovde kao pesma iz najavne špice, inače malog remek-dela.

Za kraj, mogu samo da kažem da neće biti lako izdržati još tri godine do trećeg dela sage. Brojaćemo dane.

ocena:
Ja: ****

Čuvari galaksije 2

Guardians of the Galaxy Vol. 2 (2017)

Na dan premijere nastavka, bio sam još nepoverljiviji jer – nema šanse da ponove onaj spektakl – ali sam dva sata kasnije izašao još veseliji i vedriji nego prvi put.

Pogledajte trejler!

Video sam i novi beogradski bioskop – konačno i u starom gradu (recimo), tako da mi je ovaj vikend bio sav ispunjen filmskim utiscima. Dobar vikend.

Novi bioskop nosi neko besmisleno ime, recimo Big, ali je u stvari deo Cineplexx familije. Nalazi se u delu grada u koji retko zalazim (osim kad imam probleme sa autom, pa moram u posetu svom automehaničaru), ali sam ovog puta baš ciljano otišao u taj deo grada. Nemam šta da kažem o šoping centru u kojem je bioskop bio sakriven, baš nemam ništa, a u salu sam ušao pun iščekivanja jer me je PR služba danima zasipala obaveštenjima kako je najnovija tehnologija superiorna u odnosu na sve ostale koje postoje, neke brojke i slova su se pominjale i obećavala se spektakularna slika i ton i najbolje kokice u Univerzumu...

Ne razumem se u tehnologiju, ali projekcija je bila savršena. Nisam siguran da bih primetio razlike u odnosu na projekciju u, recimo, Ušću, ali svejedno, ovo što mi je Big servirao u Sali broj 8 bilo je besprekorno. I ostale stvari su bile na zavidnom nivou – i udobnost i usluga, svakako i kokice. Naravno, uvek tu ostaje i suludo visoka cena karte, ali to je već opšte mesto u našoj divnoj i humanoj Srbiji. U krajnjem slučaju, kada se sve kockice poklope, kada se premijera dešava istog dana kada i u celom svetu, pa kada je i film fenomenalan, onda možda i naš doživljaj može da uđe u onu kategoriju kod koje je cena karte proporcionalna vrednostima koje dobijate kao konzument ovog kompleksong proizvoda. Drugim rečima, u ovakvim slučajevima, svaka krvavo zarađena para koju ste pružili na blagajni, isplatiće vam se.

Naravno, to samo u slučaju da vam odgovara ova vrsta zabave. Samo u slučaju da volite spejs opere sa besmislenim zapletima i likovima kakvi su Rokit, šizofreni rakun koji je i dalje potpuno van kontrole...

...drvo Grut, ovoga puta manje i gluplje, tvrdoglavi ratnik po imenu Draks, poznat i po svom iritantnom smehu, zelena Gamora, nesrećnica koja je okružena samim muškim idiotima i naravno Kvil, polu Zemljanin, polu bog (ha ha ha). A tu su i (mogući) novi član Nebula, vrlo zla i pakosna Gamorina sestra (nije zelena), Mantis (bogomoljka) sa superherojskim moćima koji se zasnivaju na empatiji i naravno Jonda, plavokoži pirat koji će svojim delovanjem doneti i jedan novi element u filmovima o čuvarima Galaksije – dirljivu notu. Dakle samo za fanove koji su voleli i originalni film.

U filmu prepunom totalno kretenskih dijaloga i zapletom koji je je toliko neubedljiv da će teško biti prepričati ga, nema ni trunke smisla insistirati na tajnovitosti i čuvanju bitnih momenata. Pred vama su zbog toga i brojni spojleri, ali ne brinite ništa, čak i ako budete znali neke detalje, to nikako ne znači da vas oni neće iznenaditi.

Za početak, nešto što me je istinski iznenadilo i šokiralo je ono što se desi u prvim minutima filma, kada u romantičnim kadrovima pratimo ljubavnu vezu Kvilove majke (to je ona što je odgovorna za mikstejpove koje njen sin onako ljubomorno čuva) i njegovog oca Kurta Rasela, u stvari boga (istina, sa malim g). Kurt je tu, naime, podvrgnut nekoj vrsti tehnološkog podmlađivanja (CGI, šta drugo), koje je dalo potpuno neverovatne rezultate, naročito generacijama bliskim mojom, onima koji se Rasela sećaju kao Snejka Pliskina, recimo. Istinski fascinantan trenutak, pravi mali vremeplov. Hvala tehnologiji na ovakvim momentima.

Što se tiče zapleta, on je vrhunska budalaština – Kvil konačno upoznaje božansko biće koje predstavlja njegovog oca, ali stvari baš i nisu idilične, tako da se porodična bajka raspada, a otac i sin počinju bespoštednu borbu. Svaka sličnost sa otac-sin odnosom u nekim drugim spejs operama je puka slučajnost.

Mnogi se pitaju kako onda da nešto što je očigledna glupost prepuna infantilnih likova može da bude dobar film, a odgovor leži u humoru i tempu. Rakun opet sipa genijalne fazone, Grut do suza vodi svojom glupošću, Draks svojim odsustvom humora. Efekti su impresivni, ali kada i oni dosade, tu su opet fascinantni likovi, a kada vam je i njih dosta, onda su tu kameo pojavljivanja Silvestera Stalonea, virtuozna rešenja Džejmsa Gana ili neka opskurna pesma iz 70-ih. I tako u krug.

Awesome mix vol. 2 je nešto što zaslužuje poseban tekst. Jer kako samo u par rečenica objasniti taj fenomen da sve te užasne pesme iz daleke prošlosti zvuče tako dobro u ovom filmu. Mislim, Electric Light Orchestra, zaista. Ovde kao pesma iz najavne špice, inače malog remek-dela.

Za kraj, mogu samo da kažem da neće biti lako izdržati još tri godine do trećeg dela sage. Brojaćemo dane.

ocena:
Ja: ****

Čuvari galaksije 2