Lekovi za lečenje alergija su poput mobilnih telefona: svake godine pojavljuju se novi, bolji i efikasniji, a ujedno i - skuplji. Troškove terapije plaća sam pacijent.

Doktorka Dragana Tadić, alergolog i imunolog Kliničko-bolničkog centra "Bežanijska kosa", kaže za "Novosti" da nijedan lek protiv alergija za odrasle ne može da se dobije na recept, a oboleli za terapiju mesečno, u proseku, potroše po 2.000 dinara. I alergenska imunoterapija je kod nas samo delimično dostupna:

"Sada se umesto injekcija uglavnom primenjuje sublingvalna imunoterapija kao rastvor koji se nakapava pod jezik pacijenta. Ovaj način je mnogo bezbedniji, jer ima manje neželjenih efekata i za pacijenta je komforniji. Još jednostavnije za primenu su brzo rastvorljive tablete za sublingvalnu primenu, ali one još nisu registrovane na našem tržištu."

Koji su ostali novi lekovi?

"Osim novih generacija antihistaminika koji se piju i glikosteroida koji se primenjuju kroz nos, što je zlatni standard u terapiji alergijskih kijavica, na našem tržištu su dostupni i antihistaminici za lokalnu primenu - u obliku nazalnog spreja i kapi za oči. Ima i sprejeva za nos koji sadrže kombinaciju glikokortikosteroida i antihistaminika."

Kako u tom "obilju" lekova skupljih i jeftinijih izabrati najbolju terapiju?

"Za izbor terapije osnova je dobra dijagnostika. To znači da bi trebalo da se urade testovi na alergene. Prvi korak je kožni "prick" test. To je najbrži način da utvrdimo da li kod pacijenta postoji preosetljivost na testirani alergen. Nekada se rade i testovi iz krvi koji nam pomažu u odluci da li kod pacijenta da uključimo alergensku imunoterapiju. Naravno, klinička slika i težina bolesti, kao i odgovor na simptomatsku terapiju su najvažniji kriterijum za odluku o daljem lečenju. Dakle i u lečenju alergija sve je potrebniji individualni tretman."

Kada se primenjuju samo lekovi, a kada imunoterapija?

"Imunoterapija je izbor kod pacijenata koji imaju umereno teške ili teške alergijske simptome, kao i kod pacijenata kod kojih uobičajenom terapijom lekovima ne mogu da se povuku simptomi bolesti. Ona se sprovodi od tri do pet godina. Kliničko iskustvo pokazuje da posle nje pacijent nema tegobe narednih nekoliko godina. Pacijenti neretko, zbog dužine primene, odlažu ovu vrstu lečenja, ali kada osete dobrobiti vraćaju joj se vrlo rado i odgovorno. Terapija lekovima dovoljna je kod blažih alergijskih formi od kojih je najčešći alergijski rinitis. On se kod većine pacijenata uspešno sanira antihistaminicima i nazalnim glikokortikosteroidima."

Koja od ove dve terapije se češće primenjuje?

"Najveći broj pacijenata se leči simptomskom terapijom - najčešće antihistaminicima, dok se svega 10 odsto leči imunoterapijom. Osnovni problem kod primene bilo koje od ove dve terapije je da veliki broj pacijenata nema tačno postavljenu dijagnozu, pa samim tim nema odgovarajući tretman. Dijagnoza je vrlo bitna, a ona znači da je utvrđeno šta je ili šta su uzročnici alergije. Ako je pacijent osetljiv na više alergena, na primer na polene biljaka i grinje, to znači da on lekove za saniranje simptoma mora da pije neprekidno. Kada simptomska terapija nema rezultat, onda se počinje sa primenom imunoterapije."

Zbog čega su alergije postale tako masovne?

"Postoje mnogobrojne teorije, ali najviše se govori o teoriji higijene. Smatra se da deca danas žive u "sterilnim" uslovima, zbog čega ne uspevaju da razviju odgovarajući imunski odgovor. Zato alergolozi savetuju da bi deca trebalo da odrastaju uz psa, mačku, odnosno da imaju bliži kontakt sa životinjama. To može da ojača njihov imunitet, odnosno da spreči da on tokom života ode u pogrešnom smeru i ispolji se kao alergija. Takođe, važan uticaj ima i aero-zagađenje, način ishrane, upotreba savremenih sintetičkih materijala u industriji..."

Koje su najčešće alergijske bolesti?

"Među njima najmasovnije su alergijske bolesti disajnih puteva koje se klinički manifestuju kao alergijska kijavica i astma. Procenjuje se da od alergijske kijavice pati oko petsto miliona ljudi širom sveta. Dakle, reč je o trenutno najvećoj nezaraznoj epidemiji. Kod 20 odsto pacijenata alergijska kijavica i rinitis razvijaju se u bronhijalnu astmu."

Da li se dešava da se alergija spontano povuče bez terapije?

"Karakteristično je da se tokom odrastanja alergija na pojedine namirnice prevaziđe. Kada je reč o alergijskoj kijavici i rinitisu simptomi su promenljivi. Može da deluje da su nestali, a u stvari reč je o smanjenoj koncentraciji alergena u vazduhu zbog specifičnih klimatskih uslova. Na primer, poznato je da se posle kiše ili dužeg kišnog perioda broj polenskih čestica u vazduhu radikalno smanjuje, ali s povećanjem broja sunčanih dana i isušivanja vazduha sigurno dolazi do ispoljavanja simptoma."

Pročitaje i ovo:

Alergijske bolesti u Srbiji sve dramatičnije

Kako da preživite prolećne alergije

Alergije kod dece

Kako da znaš da li je alergija, grip ili nazeb

---------------------------------------------------------

MONDO aplikacija ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!