Ovako je govorila Desanka Maksimović (VIDEO)

Autor:

Skoro čitav vek nakon što je objavila svoje prve stihove, njena "Krvava bajka" i dalje dira pravo u srce. Podsetite se reči naše velike pesnikinje!

Ovako je govorila Desanka Maksimović (VIDEO) Foto: YouTube

Na današnji dan, 16. maja 1898. godine rođena je velika srpska pesnikinja i književnica Desanka Maksimović.

Desanka je rođena u Rabrovici kod Valjeva, kao najstarije dete Mihaila i Draginje Maksimović. Porodica se ubrzo odselila u obližnju Brankovinu gde je Desanka odrasla, a gimnaziju završila u Valjevu. Studirala je književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

MONDO aplikacija ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!

Prve stihove objavila je dvadesetih godina prošlog veka, pre skoro 100 godina!

Karijeru je započela u obrazovanju, i radila u gimnazijama u Obrenovcu i Beogradu. Francuska vlada je stipendirala njeno usavršavanje u Parizu, a posle kraćeg posla u Dubrovniku, vratila se u Beograd i radila u Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji, odnosno današnjoj Petoj. Tamo joj je učenica bila Mira Alečković, sa kojom se kasnije sprijateljila.

Desanka se 1933. godine udala za Sergeja Slastikova, a par nije imao dece. Zato je Desanka svoje misli i osećanja posvetila deci, za koju je napisala pedesetk knjiga pesama i proze.

Poslušajte njene poruke mladima - "da se čuva zdravlje, da se ima što više znanja i radoznalosti, i da se voli svoja zemlja".

Izvor: YouTube

Kada je izbio Drugi svetski rat, Maksimovićevoj je već bilo vreme za penziju, ali se sredinom četrdesetih vratila u školu i ostala tamo do 1953. godine. Iz ratnog perioda najpoznatija je njena dirljiva pesma "Krvava bajka", posvećena streljanim đacima Kragujevca 1941. godine. Iako je napisana godine kada se masakr dece dogodio, objavljena je tek po završetku rata.

"Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.

Iste su godine
svi bili rođeni,
isto su im tekli školski dani,
na iste svečanosti
zajedno su vođeni,
od istih bolesti svi pelcovani
i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.

A pedeset i pet minuta
pre smrtnog trena
sedela je u đačkoj klupi
četa malena
i iste zadatke teške
rešavala: koliko može
putnik ako ide peške...
i tako redom.

Misli su im bile pune
i po sveskama u školskoj torbi
besmislenih ležalo je bezbroj
petica i dvojki.
Pregršt istih snova
i istih tajni
rodoljubivih i ljubavnih
stiskali su u dnu džepova.
I činilo se svakom
da će dugo
da će vrlo dugo
trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu
ne posvršava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.

Dečaka redovi celi
uzeli se za ruke
i sa školskog zadnjeg časa
na streljanje pošli mirno
kao da smrt nije ništa.

Drugova redovi celi
istog časa se uzneli
do večnog boravišta."

Poslušajte "Krvavu bajku" u kazivanju Mire Stupice.

Izvor: YouTube

Zbog posla je često putovala, i sklapala prijateljstva sa velikim misliocima i umetnicima svog doba. Među njenim prijateljima bili su Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Branko Ćopić, Isidora Sekulić i brojni drugi.

Za dopisnog člana SANU izabrana je 1959, a šest godina kasnije i za redovnog člana.

Doživela je duboku starost, i preminula 11. februara 1993. godine u 95. godini. Sahranjena je u Brankovini, gde je i odrasla.

U njenim delima glavne teme bile su ljubav, rodoljublje, i osećanja, izneti na jednostavan način koji je svako mogao da razume, zbog čega su njene pesme i pripovetke i dalje obavezna "lektira".

Izvor: YouTube

Sve vesti