Da li vam je važan WiFi u hotelima?

Autor:

Za pripadnike nove generacije WiFi signal u hotelima je jedan od najvažnijih kriterijuma po kojem biraju smeštaj. Da li je i vama važna Internet konekcija u hotelu?

1
A- A A+
Ilustracija. Foto: MONDO portal. Ilustracija.

U zlatiborskom hotelu "Palisad" je održana konferencija "Inovacije u turizmu - IT Zlatibor 2017", koja je okupila inostrane i domaće eksperte iz turističke privrede Srbije i zemalja regiona, a zaključak konferencije jeste da Y, Z i Alfa generacije donose nove turističke trendove i, hteli to turistički radnici da priznaju ili ne, turizam danas sve više zavisi od jačine WiFi signala, stručnog kadra i udruženog kreiranja turističkog proizvoda

Generacije Y i Z odrastaju uz najnoviju tehnologiju i verovatno nikada neće moći da zamisle kako su odrastali i živeli njihovi roditelji, dok svi rođeni nakon 2010. godine spadaju u Alfa generaciju.

Tri sekunde za WiFi

Nove generacije u prve tri sekunde, maksimalno u prvih sedam sekundi od kada uđu u restoran ili hotel, prvo pitaju za šifru za Internet, pa sve ostalo!

Svake nedelje širom sveta se rodi oko 2,5 miliona pripadnika te nove generacije. Oni će odrastati uz tablete i pametne telefone u ruci i biće im "prirodno" da neku misao prilagode Internetu u roku od par sekundi.

Prema rečima Bora Bogojevića iz "TR Services Srbija" nije tajna da oni već sada hotele biraju na osnovu Internet podataka i komentara o jačini WiFi signala. Prednost je ako hoteli imaju i adekvatne aplikacije koje gostima pomažu da se prijave, odjave, poruče sobnu uslugu, rezervišu mesto u okolnim restoranima, turističke ture i slično.

Hotelijeri značajno ulažu u ovu vrstu usluge, ne samo da bi odgovorili na zahteve gostiju, već i da bi se razlikovali od konkurencije i pružili modernu sliku o svom hotelu.


Internet mogućnostima treba dodati i osmeh jer, kako kaže jedan od najpoznatijih svetskih konsultanata u oblasti turizma i turističkog menadžmenta, prof. Andreas Fegl, "Srbija ima velike potencijale za kreiranje raznovrsnih turističkih proizvoda, ali turistički radnici u Srbiji moraju konačno da shvate da je ovo uslužna delatnost".

Fegl ističe da svrha turističkog biznisa ne sme da bude profit već, zadovoljan korisnik/gost. Srbija je idealna za razvijanje rečnog, planinskog i banjskog turizma, avanturističkih doživljaja, biciklističkih i šetačkih tura, raftinga, kanjoninga, planinarenja, posete pećinama, džip safarija, kao i degustacije nacionalnih specijaliteta i vina.

Sa tim je saglasan i dr Zvezdan Horvat sa Adižes instituta, koji je naglasio da država može i treba da ulaže u obuku ljudi koji se bave ugostiteljstvom i turizmom uopšte jer je pored poljoprivrede, turizam najveći potencijal koji Srbija ima.

Prema njegovim rečima, najveći problem turizma u Srbiji je nestručan kadar. "Ljudi se vraćaju i preporučuju drugima neko mesto, samo ako su se tamo osećali kao kod kuće. Nije važno da hotel svuda istakne da ima 5 zvezdica, već i da osoblje zadovoljava kriterijume za 5 zvezdica. Timski rad je najbitniji za uspeh, a za dobar timski rad su neophodni misionari s vizijom. Ljudi koji neće gledati samo lični interes".

Zajednički interes i zadovoljni korisnik su recept uspeha, a neki u Srbiji su to na vreme shvatili i čine sve da njihova destinacija bude prepoznatljiva. U duhu slogana "Otkrijte skriveno" na konferenciji su predstavljeni svetli primeri iz prakse, a među njima se svakako ističe selo Skorenovac blizu Kovina. Ovo selo beleži najveći broj turističkih noćenja u domenu seoskog turizma u Srbiji - čak 8.000 godišnje, a imaju svega 1.000 stanovnika. Oni su u protekle četiri godine odlučili da razvijaju turizam po principu udruživanja.

"Podelili smo se na domaćinstva koja govore engleski, nemački, francuski i španski. Neki su napravili bazen, neki teniski teren, neko je napravio vinoteku, neko je svoje dvorište u potpunosti prilagodio porodicama sa malom decom. Niko od nas ne gleda samo u svoju avliju. Ako jedan domaćin više nema slobodnih smeštajnih kapaciteta, ustupa nove goste komšijama. Domaćini dočekuju goste, raspoređuju ih prema njihovim interesovanjima i jeziku kojim govore i čine sve da im bude što prijatnije tokom boravka. Ovo mesto nema nikakvu istoriju, ni kulturne, ni sportske sadržaje niti prirodnu lepotu. Iskoristili smo dobar geografski položaj, blizinu glavnog grada, Deliblatsku peščaru, Đerdapsku klisuru i vinske puteve i napravili program koji je zanimljiv turistima koji dođu kod nas", iskren je Dani Erne, domaćin iz ovog sela koji ne skriva da na godišnjem nivou ipak izdvajaju do 3.000 evra za marketinške svrhe, a to ne bi mogli kao pojedinci već isključivo udruživanjem. Svoju ponudu plasiraju svetu zahvaljujući Internetu, a noćenje sa polupansionom i svim boravišnim taksama u domaćinstvu ovog sela iznosi svega 20 evra.

O bezbrojnim mogućnostima koje pruža Internet, a u smislu ostvarivanja boljih rezultata na tržištu govorili su i predavači sa FON-a, profesorka Marinković i profesor Marković.

Zaključak konferencije jeste da Srbija poseduje ozbiljan turistički potencijal, ali da bi se on iskoristio potrebno je konstantno učenje, unapređenje znanja, kao i primena znanja razvijenih turističkih zemalja koje imaju slične prirodne potencijale za razvoj turizma, poput na primer Austrije.

"Na taj način bismo mgli da očekujemo još veći broj inostranih turista, ali i domaćih posetilaca, što bi na kraju umanjilo ili potpuno neutralisalo deficit koji naša zemlja ima u odnosu između deviznog priliva i novca koji građani troše na putovanja u inostranstvo," ističe msc Nenad Vukašinović.

Sve vesti