Kako su komunisti "ubili Boga" u Beogradu

Partizani predvođeni komunističkom partijom su po ulasku u Beograd krajem 1944. godine, zauzeli i kraljevski kompleks dvorova na Dedinju. Pucali su u Boga u napadu bezumlja i, kao Turci, prvo oskrnavili pravoslavnu fresku Isusa Hrista.

Kako su komunisti "ubili Boga" u Beogradu Foto: Mondo/ Stefan Stojanović

Freska Isusa Hrista na svodu dvorske kapele Svetog Andreja Prvozvanog sa rupom od metka na čelu i danas svedoči o komunističkom divljaštvu i prirodi dela "crvenih revolucionara".

O tom vandalskom činu razgovaramo sa Dragomirom Acovićem, predsedavajućim Krunskim savetom i članom Krunskog veća.

Cvetković: Komunisti odmah streljali 126 sveštenika

Istoričar Srđan Cvetković kaže za Mondo da je komunistička vlast odmah po završetku Drugog svetskog rata, od oktobra 1944. godine do marta 1945. godine tokom udara revolucionarnog terora, ubila 126 sveštenika, uglavnom bez suđenja i sa različitim motivima - osveta, podržavanje drugog pokreta i ličnih razloga. Komunisti su do izbora 1945. godine iz taktičkih razloga tolerisali poštovanje verskih običaja, a oštriji kurs prema crkvi i sveštenstvu zauzet je posle 1948. godine, kada verska nastava izbacivana iz škola, nekri hramovi su rušeni i skrnavljeni, a gradnja novih je zabranjena. Ljudi koji su odlazili u crkvu imali su sve više problema i zabranjivane su liturgije. Veliki deo crkvene imovine je oduzet u nekoliko navrata.

"Ulazak partizana u Kraljevski dvor na Dedinju bio je prilika da se iskaže ideološki stav, a taj stav je bio 'Bog je mrtav, Staljin je živ, a Tito je njegov prorok'. Taj primitivni ateizam i primitivna partijska strast nije podrazumevala da je cilj borbe protiv okupatora oslobođenje, nego revolucija", kaže je Acović.

Ulazimo u kapelu, koja se otvara tek nekoliko puta godišnje, a Acović podseća da je dvorska kapela Svetog Andreja Prvozvanog građena kada i Stari dvor, između 1924. godine i 1928. godine, a završena nešto kasnije, 1931. godine. Sveti Andrej Prvozvani je svetitelj zaštitnik kraljevskog doma i kraljevska slava.

"Revolucija je bezgranična i zahvata sve, i prirodno i neprirodno, a naročito natprirodno. Jedinstven trenutak za dokazivanje svoje pravovernosti bilo je pokazivanje streljačke veštine na liku Isusa Hrista. Nije to bio jedinstven takav slučaj, ali zbog mesta na kojem se to dogodilo i traga koji je ostao, imamo nameru da to sačuvamo", kaže Acović.

Partizani svoju mržnju prema religiji nisu ispoljili samo u dvoru Karađorđevića.

Acović navodi da je i formiranje prve partizanske bolnice u zadužbini na Oplencu bilo praćeno iznošenjem ikona i "vežbanjem u gađanju tih ikona".

"Jedna plemenita inicijativa da se oformi bolnica je oskrvavljena, povređena i uvređena samom činjenicom da je to bio povod za manifestovanje neograničenog vandalizma", kaže Acović.

On dodaje da je uništavanje ikona bio manir novih vlasti i skreće pažnju na ikonostas u kapeli.

"Ako pogledate ikonostas u kraljevskoj kapeli, videćete da je ikona Bogorodice sa Hristom naslikana vrlo naivno. Na tom mestu je bila originalna ohridska ikona, ali su je partizani izvalili kada su ušli. Ikonu smo locirali tek 2004. godine ili 2005. godine, kada smo ustanovili da je ona sve vreme bila u Narodnom muzeju u Beogradu, ali nije bila obeležena kao takva niti je bilo poznato da je tamo", navodi Acović.

Ikonu, koja je i sada u ikonostasu, verovatno je naslikao neki vojnik na odsluženju vojnog roka pred dolazak etiopskog cara Hajla Selasija, koji je insistirao da mu se na raspolaganje mora staviti crkva, pa je kapela donekle sređena, otkriva Acović.

TITO KAPELU PRETVORIO U ŠPAJZ

Tito je, kada je zauzeo dvorski kompleks, kapelu pretvorio u ostavu za četke, metle i krpe za pranje.

"Pošto je, međutim, nedostajala ikona i nisu mogli da se sete šta se sa njom desilo, onda je neko dobio zaduženje da to naslika preko noći i to se i vidi. Ta improvizovana ikona ne pripada ikonostasu i ona je na neki način postala istorijski artefakt i posvećena je samom činjenicom da joj je bila takva sudbina", kaže Acović.

Kapela nije jedino mesto u dvoru koje svedoči o partizanskom vandalizmu.

"U dvoru su, između ostalog, uklonjeni svi amblemi, grbovi i simboli koji su podsećali da je tu boravio neko drugi, pre nego što se Tito uselio", kaže Acović, koji je i osnivač Srpskog drustva za heraldiku, genealogiju, veksilologiju i faleristiku "Beli Orao".

Acović kaže da se Tito, po zauzimanju vlasti, nije uselio u zgradu Starog dvora Karađorđevića, koja je povezana sa kapelom, jer verovatno nije mogao da podnese blizinu crkve i sve mu je bilo previše srpski za njegove "svetonazore".

"U dvoru nigde više nema krune, grba niti inicijala, a premazani su čak i u podrumskim prostorijama. Premazano je i na mnogo drugih mesta i sada se duhovi prošlosti ponovo pojavljuju jer su probili kroz slojeve nanete boje", navodi Acović.

Odmah po ulazu u Stari dvor iz pravca kapele, stoje stubovi od oniksa.

"Kada su partizani ušli u dvor, oni su ulazak hteli da overe, a to su uradili tako što su u jedan stub ugrebali petokraku i ofarbali je u crveno. Kasnije, kada im je sinulo da je to bez veze, pokušali su da skinu petokraku, ali nije vredelo, jer je boja već ušla u oniks i ne može se isterati", kaže Acović dok pokazuje na trag petokrake na stubu.

To je, dodaje, tek jedan od vandalizama.

"Vandalizam ima svoju ružnu fizionomiju i, gde god se pojavi, uprska svaku priču, čak i kada je priča pozitivna, a kamoli ako nije", navodi predsedavajući Krunskim savetom.

SRAMOTA POJEDINCA I ORGANIZACIJE

Pitamo ga da li je poznato ime čoveka koji je pucao u Hrista i koja je partizanska jedinica prva ušla u dvorski kompleks na Dedinju.

Suđenja posle streljanja

Cvetković kaže da je represija, posle masovnog ubistva sveštenika, nastavljena javnim suđenjima uglednim crkvenim velikodostojnicima koji su bili neposlušni, poput Varnave Nastića, koji je osuđen na dugogodišnju robiju. Mitropolit crnogorsko-primorski Arsenije Bradvarević osuđen je na 10 godina zatvora jer je rekao da "nema demokratije", a protojerej Sava Banković prvo je osuđen na smrt, a zatim pomilovan pa osuđen na najstrožu zatvorsku kaznu od 20 godina zatvora, od kojih je 15 godina proveo u samici. Tako je osuđeno još nekoliko stotina sveštenika.

"To, nažalost, nije poznato. Možda su se nekad negde i legitimisali i tražili da im se to upiše u karakteristiku da su bili dobri momci i da su se istakli. Ako je i postoje neki tragovi, onda je to negde sačuvano samo slučajno", kaže Acović.

On navodi da su Nemci tokom okupacije ponekad koristili Beli dvor, ali da Stari dvor, u principu, nisu, i dodaje da je Stari dvor tokom nacističke okupacije bio zaključan i tu se nije događalo ništa značajno.

"U stub nije ugreban kukasti krst, nego crvena petokraka. To su spomeni jednog vremena, kojeg oni koji se sećaju više vole da se ne sećaju, a oni koji se ne sećaju teško će poverovati da se to ikada dogodilo. Zato je dobro da taj spomen ostane kao upozorenje", kaže Acović.

Pitamo Acovića da li je sa simboličkog i religijkog stanovišta dobro da na Hristovom čelu stoji rupa od metka.

"Hristov život i Hristova smrt jesu žrtvovanje. Mi prikazujemo Hrista sa trnovim vencem koji je bio izraz poruke, njegovo razapinjanje na krst je bilo uvreda, pa je potom pretvoreno u znak trijumfa. Pokušaj ubistva Boga ostaje sramota na svakome, na pojedincu, organizaciji i vremenu. Zato to nije pitanje da se sada popravlja istorija, nego da ostane uspomena i upozorenje da se to više nikada ne ponovi", ističe Acović.

"OMILJENA TEMA"

Pucanj Titovih partizana u Hrista u dvoru Karađorđevića na Dedinju nije jedini pokušaj ubistva Boga.

Titovi uzori Vladimir Iljič Lenjin i Josif Visarinovič Staljin takođe su gajili bes i mržnju prema crkvi, koje su iskazivali masovnim ubistvima pravoslavnih sveštenika, rušenjem crkava i njihovim skrnavljenjem, a ruske ikone su decenijama posle boljševičke revolucije prodavane u zapadnim državama.

Levičari u Španskom građanskom ratu takođe su pucali u Hrista, a Acović navodi još neke primere iz istorije.

"To je omiljena tema. Postoje brojni primeri pokušaja ubistva Boga, u Holandiji i Engleskoj naročito. U Holandiji stoje javno izloženi oskrnavljeni likovi i ikone svetitelja. To nisu uradili komunisti niti nacisti, nego hrišćani drugačije orijentacije, kalvinisti, kada su preuzeli vlast. U Engleskoj postoje silne ruševine manastira i crkava, i tamo nije došao neki osvajač sa strane, to je porušio Henri VIII", kaže Acović.

Porodica Karađorđević, pošto joj je posle pada s vlasti Slobodana Miloševića, dozvoljen povratak u dvorski kompleks na Dedinju, odlučila je da kao svedočanstvo ostavi sve tragove uljeza, pa tako i danas na escajgu u dvoru stoje utisnuti grbovi SFRJ sa šest baklji i šibljem.

"Dvorski kompleks je mesto na kojem se kao kroz prizmu prelamaju razne svetlosti, to je priroda prizme i to je priroda ovog zdanja. Ovde bi i trebalo da se prelome razne svetlosti, jer ako se pridružite onima koji nemilosrdno brišu sve što je bilo pre njih, onda se postavlja pitanje kriterijuma", kaže Acović.

On ističe da ostavljenje Titovih tragova ne znači i da se skrnavljenje hvali.

"Ne, nego se time skreće pažnja dokle može da padne čovek i dokle može da padne ljudska svest. To je upozorenje - nemojte da se to ikada više desi. Znam da to neće nikoga u suštini zadržati ako je već krenuo, ali će možda nekoga podsetiti da bi o izvesnim stvarima prvo trebalo razmisliti, a onda rušiti, pucati i bosti", kaže Acović, čija je porodica naslednik kompleksa u Užičkoj ulici u kojem je Tito živeo posle Drugog svetskog rata.

KOMUNISTI SU SE PONAŠALI KAO OSVAJAČI

Acović navodi da u celoj Srbiji postoje svedočanstva o iživljavanju komunsta posle rata.

"Oni su se ponašali onako kako su se uvek ponašali osvajači. Nisu oni došli da oslobode Beograd, nego da ga osvoje, i ponašali su se kao i svi osvajači. Kako su se ponašali Goti i Vandali kada su ušli u Rim? Isto tako. To je bio plen. Iživljavanje nad vojvodom Bojovićem i Majorom Gavrilovićem nije imalo nikakav drugi smisao, to je bilo 'pravo pobednika' i zato su Latini rekli "vae victis" (teško pobeđenima)", kaže naš sagovornik.

Jahanje popova, čupanje brada

Ponižavanje sveštenika bilo je rasprostranjeno, poput jahanja popova, čupanja brada, skrnavljenje crkava i freski i prebijanja sveštenika. Poznat je slučaj Irineja Ćirića, koji je brutalno pretučen i kasnije je umro, kaže Cvetković.

Poznato je da su partizanske glavešine posle pobede u ratu uzimale sve - spavali su u pidžamama ljudi koje su isterali iz svojih kuća, a mnoge i steljali, jeli su iz njihovih tanjira, oblačili njihovu garderobu i nosili njihove cipele.

Acović, međutim, ukazuje i da bi, kada se iz današnje perspektive posmatraju događaji s kraja Drugog svetskog rata, trebalo imati u vidu kakve su prilike tada vlada i šta su sve ljudi proživeli.

"Uzimali su sve, ali ne može čovek u svakom trenutku i u svakoj prilici da se ponaša kao da sedi na vrhu Olimpa i gleda šta dole rade mravi. Među njima je bilo mnogo ljudi koji nisu znali ni gde su došli i mnogo ljudi koji pidžamu u životu nisu ni videli, niti su znali čemu to služi. Bilo je i mnogo ljudi koji su se partizanima pridružili ne iz ideološke ostrašćenosti, nego zbog straha koji su preživeli i zato što su morali", navodi Acović.

On ističe da se ne može o svakom suditi na isti način, ali se uvek i bez rezerve moraju osuditi onaj i oni koji su im davali na znanje da je to poželjno i prihvatljivo.

"Oni moraju biti osuđeni", kaže Acović.

Podseća da je među partizanima bilo mnogo ljudi koji su četiri godine proveli potucajući se od nemila do nedraga i provlačili se po šumama, grmovima i jarugama i da je verovatno dobar deo njih tokom te četiri godine "verovao da čini neko bogougodno i patriotsko delo".

"Kada su se u jednom trenutku našli potpuno lišeni straha u kojem su živeli, verovatno su izgubili svaki osećaj i svaku meru, ali tome služi komanda i oni koji rukovode. Za to odgovaraju oni, a ne masa koju su za sobom poveli i rekli 'idite napred, a mi ćemo malo da gledamo sa strane'", navodi Acović, dok nas kroz dvorski park ispraća po svežem prolećnom vazduhu.

Pucanj u Hrista u kapeli dvorskog kompleksa Karađorđevića, na kraju, nije ni prvi ni jedini takve vrste u svetu, ali rečito svedoči o ponorima u koje ratne strahote mogu da bace ljudsku dušu i još rečitije nas upozorava da se klonimo tog ambisa.

-----------------------------------------

Aplikacija MONDA ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!

Sve vesti