Novak Đoković uz 30. rođendan potpisao je ugovor sa velikim brendom "Lacoste", ali angažovao i novog trenera.

Reč je o Andreu Agasiju, koji je za razliku od Marjana Vajde imao bogatu i uspešnu karijeru. Član je Kuće slavnih i teniser koji je osvojio "zlatni slem" - osim titula na svim grend slemovima, ima i zlatnu Olimpijsku medalju, kao i trofej u Dejvis kupu.

Đoković ga je izabrao jer ima bogato iskustvo, bio je svetski broj jedan i "leteo" je do visina na kojima je bio i Novak.

"Prošao je sve kroz šta sam i ja", između ostalog je poručio Đoković nakon što je saopštio javnosti da će na Rolan Garosu i zvanično započeti saradnju sa Agasijem.

Andreov otac, Majk Agasi, rođen u Iranu kao Emanuol Agasian, od oca Sirijca i majke jermenskog porekla, bio je sportista - bokser i učesnik dva puta na Olimpijskim igrama, 1948. i 1952. godine, ali bez mnogo uspeha.

Andrea, koga je dobio kada je prebegao u SAD, od malena je "bacio" na tenis. Otkrio je da poseduje talenat za taj sport i mnogo je rizikovao, verujući da njegov sin može da dosegne velike visine. Andrea je sa 13 godina odveo na čuvenu Akademiju Nika Boletijerija na tri meseca, jer je imao samo toliko da plati, ali mu je prekaljeni lovac na talente, oduševljen onim što poseduje Majkov sin posle samo nekoliko dana rekao da ne brine za novac, jer će Andrea trenirati besplatno.

Samo tri godine kasnije Andre je postao profesionalac.

Tokom karijere je osvojio osam grend slemova, i baš kao i Novak, kompletirao je blago sa četiri najveća turnira tako što je poslednji uzeo na Rolan Garosu. Bilo je to 1999. godine - prvi i jedini.

1/0
Vidi galeriju
undefined agasi

Devedesete su bile njegove godine.

Osim fantastične igre, posebno riterna koji svi dobro pamte, Andre je bio prepoznatljiv i po dugoj kosi, koju je i farbao, ali i šarenoj odeći, koja je bila nešto potpuno novo u svetu tenisa.

"Andre je legenda tenisa. Čovek koji je inspirisao hiljade i hilajde mladih tenisera, on je harizmatična ličnost, poseban, jedinstven. I njegov karakter je drugačiji, uneo je i revoluciju oblačenjem, načinom igre... Igrao je tenis sa mnogo strasti i jedan je od retkih koji je osvojio sve grend slemove", rekao je Đoković o Agasiju.

A Andre je imao tokom karijere mnogo uspona i padova.

Mnogo godina posle povlačenja otkrio je da je koristio drogu. U autobiografiji koju je objavio napisao je da mu je još otac u tinejdžerskom periodu davao nekakve "male, bele tablete kako bi igrao i osećao se bolje", a potom je izjavio i da je kasnije, kada mu je karijera bila na vrhuncu, uzimao mnogo teže droge, poput spida, ali je lagao ATP i nikada nije pao na doping testu.

Bilo je to 1997. godine, tokom koje je doživeo veliki pad u igri, debakl na turnirima, ali i ATP listi.

Posle US Opena 1994, Australijan Opena 1995, koji je osvojio u prvom pokušaju, probijanjem na prvo mesto na svetkoj rang listi i osvajanjem zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1996. godine u Atlanti, dotakao je dno. Pao je na 141. mesto u novembru, a onda se tačno godinu dana kasnije vratio na šestu poziciju ATP liste. To nikada nikome pre ni posle njega nije pošlo za rukom.

Već u julu 1999. godine, vratio se na ponovo na prvo mesto ATP liste i jedini je kome je to uspelo nakon što je ispao iz top 100.

Tada je osim na Rolan Garosu trijumfovao i na US Openu, drugi put u karijeri, ukupno je osvojio 10 trofeja te godine, a nakon toga osvojio je još tri titule na Australijan Openu (2000, 2001. i 2003), pre nego što je 2006, posle 20 godina profesionalne karijere, zvanično prestao aktivno da igra tenis.

"Bilo je trenutaka u kojima sam zaista mrzeo tenis, pogotovo dok sam bio dečak, kada me je otac terao na treninge. Počeo sam da ga cenim mnogo mnogo godina kasnije i želim da mu se zahvalim na svemu lepom što mi je dao u životu", poručio je Agasi 2004. godine nakon što je primljen u tenisku Kuću slavnih.