Ovih PET stvari smo naučili iz meča Srbija - Vels!

Da li je iko pred početak kvalifikacija pomislio da reprezentacija Srbije neće imati nijedan poraz u prvih šest susreta i to u mečevima protiv podjednako kvalitetnih ili kvalitetnijih nacionalnih selekcija kakve su Republika Irska, Austrija i Vels?

Verovatno nije ni sam selektor Slavoljub Muslin.

Posle 540 od najmanje 900 minuta fudbala koje vode do Svetskog prvenstva, "orlovi" su lideri grupe "D" sa 12 bodova, koliko ima i "zelena armija" Martina O'Nila.

Rezultat meča iz Dablina (1:1) bio je poznat pre našeg duela sa Velsom, stoga je bilo jasno da bi pobedom mi napravili ogroman korak ka Mundijalu, ali ćemo se na kraju zadovoljiti i bodom koji nam i dalje omogućava da poput Bajage sanjamo Rusiju i verujemo u Srbiju.

Remi u duelu sa polufinalistom Evropskog prvenstva neće zadovoljiti samo one koji su posle nekoliko dobrih partija poverovali, mada ih to niko nije primorao, na ideju o moćnim "orlovima".

Srbija je pod Slavoljubom Muslinom u prethodnih godinu i "jače" stvorila sistem koji se iz meča u meč "dorađuje" i koga, sasvim opravdano, "guraju" rezultati proizišli iz njega samoga. Selektor nije mađioničar i nemoguće je za tako kratko vreme napraviti "mašinu" koja nema mane i koja će, sa ovakvom grupom igrača, gaziti sve pred sobom, međutim napravio je ekipu koja zna šta hoće i koja može da se nada da će u skorije vreme pripadati "drugoj" evropskoj klasi.

Podsetićemo vas - pri žrebu smo bili na DNU treće!

Iza Islanda i Danske, a u istom rangu sa Škotskom, Albanijom i Severnom Irskom.

Greše svi oni koji su očekivali da Srbija bez problema razbije "tamo neki Vels", koji je prešao ogroman put od onih 6:1 u Novom Sadu pre pet godina, dok smo mi za to isto vreme "išli unazad" ili u najboljem slučaju stagnirali promenivši nekoliko selektora.

Mora se reći da greše i naši reprezentativci i selektor Muslin koji su, sasvim nepotrebno, posle solidnog remija tražili izgovore koje niko od njih nije ni tražio.

"Krcata 'Marakana' je bila i prevelik vetar u leđa za nas i možda nas je i malo ukočila",  "Utakmica je došla u nezgodno vreme, na kraju sezone" i "Sudija je trebalo da svira penal za nas zbog igranja rukom", samo su neke od bespotrebnih rečenica kojih su se "uhvatili" nakon meča, valjda pošto su već unapred očekivali osudu naroda koji uvek ima najveća očekivanja i ne može da oprosti kada ne odigrate najbolji meč.

Hajde da umesto toga pogledamo bitne stvari sa ovog susreta na kojima bi u budućnosti trebalo poraditi pošto su popravljive.

Za razliku od punog stadiona, sudije ili termina odigravanja...

NISMO ISKORISTILI SLABOSTI VELSA

"Zmajevi" su u Beograd došli oslabljeni neigranjem najboljeg fudbalera Gareta Bejla, ali i nekolicine iskusnih fudbalera koji su odigrali veliki broj mečeva za reprezentaciju: Džejms Kolins (50), Nil Tejlor (39), Endi King (38) i Hal Robson-Kanu (40).

"Ostrvski" mentalitet je tada da reprezentacije poput ove, naročito od dolaska Krisa Kolmana, gaje veliko zajedništvo i u takvim mečevima odigraju do poslednje kapi znoja.

Čak i za bod po koji su došli i zbog koga su ZADOVOLJNI, što je i sam selektor rekao.

Odlučili su se da ne menjaju formaciju i da reprezentaciji Srbije odgovore sličnim sistemom (3-5-1-1), doduše nešto defanzivnijim, gde njihovi bekovi, naročito levi Džez Ričards, nije imao nikakvih zaduženja u napadu i nije smeo da "prelazi pola terena".

Upravo je on bio najslabija karika ovog tima koji se oslanja na "vitešku" sredinu terena kroz koju ne dozvoljavaju prodor, a koja zbog sjajnog Džoa Alena i njegovih dubinskih pasova uspeva brzo da "otvori" kontru gađajući Sema Vouksa koji je lovio lopte najčešće trčeći pored naših "bočnih" štopera Jagoša Vukovića i Branislava Ivanovića.

Srbija je premali broj puta uspela nešto da uradi po desnoj strani, gde je Rukavina najčešće morao sam zbog Tadićevih ulazaka u sredinu terena odakle i inače razigrava.

Pitanje je zbog čega više puta Luka Milivojević nije izašao da pomogne desnoj strani, imali smo sasvim dovoljno "osigurača" pozadi koji bi sprečavali kontre, da je čak više pomoći Rukavina dobio i od Branislava Ivanovića koji je jednom dubinskom loptom sjajno proigrao Aleksandra Mitrovića za jednu od boljih šansi u toku meča.

Možda bi naši vezni fudbaleri morali samo malo više da rizikuju, da naprave kontakt više, dribling više, trk više!

Nismo mnogo više uradili ni po levom boku gde kao da se nisu razumeli Filip Kostić i Aleksandar Kolarov, možda i iz razloga što su igrači koji više vole prodor, a ne ulazak u sredinu.

NE SNALAZIMO SE KADA NE IDE DUŠANA TADIĆA

Nikome nije promakao učinak najboljeg srpskog igrača u ovim kvalifikacijama.

Najviše zahvaljući njemu imamo i trenutnu bodovnu zalihu, a bilo je ludo očekivati da Kris Kolman ne pokuša da "pojede" fudbalera koji ima toliki uticaj na našu igru, ne samo što se to vidi na samo meču, nego i kroz statistiku - četiri gola i sedam asistencija u šest mečeva.

Samo u dva duela protiv Velsa nije imao konkretan učinak.

Na prvom susretu je prebijen (bukvalno) i meč je završio krvavog nosa, dok prethodne večeri na "Marakani" nije dobijao toliko batina, ali su ga dobrom defanzivnom taktikom protivnici naterali da odlazi duboko po loptu i kreira iz dubine što nije njegova najveća vrlina.

Retko je bio u završnici, čak uopšte u poslednjoj trećini dela terena nije mnogo imao loptu, a to je jedna nova situacija za reprezentaciju Srbije za koju je potrebno pronaći rešenje.

Pošto će svaki sledeći protivnik pokušati isto to da uradi.

Tadić je naš najkreativniji igrač, nekada se čini kao i da je jedini, ali svakako da mu u tome mogu pomoći i Kostić i Matić i Milivojević, koji moraju preuzeti veću odgovornost na sebe.

Posebno kada vide da mu Edvards i Alen ne daju da diše.

Ukoliko se ni to ne pokaže kao dovoljno dobro rešenje, selektor bi morao da potraži neko novo ime koje bi pomoglo u mečevima poput ovoga kada se protivnik "začauri" na svojoj polovini i tera vas, ekipu koja igra reaktivni fudbal, da mora da proba ono što joj ne ide.

PRIJOVIĆ JE POKAZAO DA MOŽE DA POMOGNE

Novopridošlica u reprezentaciji Srbije je svakako najpozitivnija stvar iz remija protiv Velsa.

Fudbaler PAOK-a koji je imao sjajnu godinu i u Legiji debitovao je u dresu "orlova" nakon nekoliko meseci spekulacija i administrativnih poslova koji su morali da budu "završeni" kako bi postao seniorski reprezentativac Srbije.

Nije se očekivao u startnoj postavi, ali su svi verovali da će u nekom trenutku dobiti priliku sa klupe, a to je i publika pozdravila kada je ušao umesto Filipa Kostića.

S obzirom na to da se radi o veoma visokom fudbaleru odmah je stvorio probleme u skoku, naročito kada su dubinske lopte u pitanju, pošto se pozicionirao negde ispred šesnaesterca na levoj strani, gde je izvlačio jednog od trojice štopera Velsa na skok.

U slučaju dobrog posla - to otvara prostor i za Kolarova, ali i ono što je važnije - oslobađa Aleksandra Mitrovića od konstatnog menjanja pozicija pri "ganjanju" lopte u skoku.

Videlo se to odmah po ulasku u igru, a veštinu je Prijović pokazao i asistencijom petom nakon koje je Srbija izjednačila, pa ćemo videti koliko često će Slavoljub Muslin koristiti ovog napadača koji nam daje jednu novu dimenziju i opciju za buduće mečeve.

NAZIRE SE PLAN "B", A ŠTA ĆEMO PROTIV MOLDAVIJE?

Već sada je jasno da na narednom meču kvalifikacija (septembar) protiv Moldavije u Beogradu selektor neće moći da računa na Vladimira Stojkovića i Luku Milivojevića.

Upravo su ti igrači označeni kao "glavni krivci" za pogodak Velsa u 34. minutu nakon što je Stojković bespotrebno napravio faul na ivici kaznenog prostora, a potom Milivojević povukao Sema Vouksa za jedanaesterac i gol, ali i parne žute kartone dvojici reprezentativaca.

Iz ove perspektive jasno je da će Stojkovića zameniti mladi Predrag Rajković, dok oko pozicije Luke Milivojevića postoji nekoliko rešenja.

Najrealnije je da na to mesto "uskoči" Nemanja Gudelj koji je prethodne dve utakmice za "orlove" odigrao odlično, ali kada bi ulazio za klupe i imao direktan zadatak da nešto popravi. Protiv Gruzije je bio dodatni čovek u sredini terena, dok je protiv Velsa pokazao da je čovek odgovornosti sa udarcem koji je prvo "razmrdao" Srbiju, a onda i riskantnim pasom koji je prethodio golu. Što, začudo, u dosadašnjem delu karijere i nije pokazivao...

Tu je i Ljubomir Fejsa koji stalno preskače mečeve zbog povreda i koji je defanzivniji od Gudelja, kao i Nemanja Radoja iz Selte, dok mnogi vide i Sergeja Milinkovića-Savića na tom mestu, ali fudbaler Lacija još nije debitovao za seniorsku reprezentaciju.

Dolazi i generacija iz mlade reprezentacije Maksimović, Lukić, Grujić...

Opcija ima, samo je na selektoru da pažljivo izabere i da tako stekne još jednu dodatnu opciju kada se reprezentacija muči u organizaciji napada, dok je svakako Luka Milivojević u ovim kvalifikacijama pokazao da je sjajna i sigurna uzdanica koja može i više.

O promeni formacije je bespredmetno govoriti pošto je selektor rešio da 3-4-3 definitivno bude naš stil, ali u kasnijim fazama meča svakako je podložna korekcijama.

DALEKO SMO OD GOTOVOG PROIZVODA

"Za sve se mi pitamo i mislim da nismo tako loši".

Ovo je odlična rečenica Aleksandra Mitrovića koji je "raspalio" publiku u Beogradu golom za izjedančenje rezultata i koja najbolje opisuje trenutni kvalitet.

"Nismo tako loši".

Srbija je tek godinu dana u ovom sastavu i u ovakvoj formaciji i ne bi trebalo zaboraviti da nije u pitanju klub i da su okupljanja retka, a utakmice još ređe, pa je jasno od kakvog bi značaja bilo izboriti veliko takmičenje samo da bi se mesec dana u kontinuitetu moglo raditi i uvežbavati na novim poljima.

Dovoljno je vidljivo na jednom Velsu koji je prethodne večeri radio "kao sat".

Srbiji je potrebno još mnogo dorađivanja, kako na individualnom, tako i na timskom planu, pa ta Rusija više neće biti samo san.

Naučili smo da nije potrebno mnogo, samo "nismo tako loši", kako bi se publika vratila ponovo na stadion, kao i da nije potrebno smišljati izgovore za remi protiv Velsa, samo odigrati podjednako "nije loše" do kraja kvalifikacija i izboriti Mundijal.

Srbija obožava "nije loše" fudbal.

(Milutin Vujičić - MONDO)