"Aman, ženo, pusti me da budem OTAC!"

Mnoge žene u Srbiji se žale da nemaju pomoć supružnika u podizanju dece. Očevi, međutim, kažu da im nije pružena šansa. Kome da verujemo?

"Aman, ženo, pusti me da budem OTAC!" Foto: Guliver/Getty images, Thinkstock

Kažu da se, kada se rađa dete, rađaju i roditelji. Oba roditelja - i majka i otac.

Međutim, u našem društvu kao da ima više majki nego očeva, bez obzira na to što je za "stvaranje" deteta potrebno dvoje.

Da li se i vama tako čini?

Pogledajte: ko više dolazi na roditeljske sastanke u vrtiće i škole, ko decu češće vodi kod lekara, ali i u park, u dečije pozorište, bioskop... Uvek ćete videti više mama nego tata. Čak i kada se roditelji razvedu - u Srbiji je znatno više samohranih majki, nego što je samohranih očeva.

Zašto?

"Zato što smo mi patrijarhalno društvo gde je uloga oca da radi i zarađuje, a ne da podiže i vaspitava svoju decu, jer to treba da rade majke. Međutim, to ne znači da očevi ne bi voleli da su više angažovani. Njima se ne pruža šansa, ili im se pruža nedovoljno, da budu više angažovani oko dece. Majke se boje da oni to neće umeti, i to je jedan od problema zašto su očevi manje prisutni u podizanju dece", rekla je predsednica udruženja "Roditelj" Gordana Plemić,  na okruglom stolu "Jačanje uloge oca u nezi, odrastanju i vaspitanju deteta", koji je oragnizovan u Beogradu, povodom 18. juna - Međunarodnog dana očeva.

Zašto je dobro biti tata

Istraživanja na svim kontinetima su pokazala da su dobrobiti po porodicu ogromne kada je muškarac uključen u roditeljstvo. Sam muškarac je psihofizički zdraviji, njihove partnerke su zadovoljnije brakom, odnosom sa partnerom, ali i svojim životom jer imaju više vremena za sebe. U takvim porodicima je znatno manje nasilja, deca su stabilnije ličnosti, imaju mnogo bolje kognitivne, emotivne i socijalne performanse. To zanči da se bolje snalaze u društvu, da bolje iskazuju svoje potrebe i osećanja, da imaju veće šanse da budu visoko obrazovani, i da imaju dramatično manje šanse da završe u maloletničkoj delikvenciji.

"Naše udruženje dugo postoji i radi razne radionice sa decom i mamama, a od skoro i sa tatama. Godinama se podrazumevalo da na naše radionice sa decom dođe mama, bez ikakvog razmišljanja o tome da bi možda mogao da dođe i tata. Međutim, vremenom su počele da dolaze mame i tate zajedno, što nas je veoma obradovalo, naročito što smo tada videli kako je mama opuštenija, kako dete reaguje na drugačiji način. Zato smo došli na ideju da napravimo radionice samo za tate, i oni su se stvarno odazvali i to uz komentare poput: 'hvala što je i nas neko pozvao'. Dakle, očevi očekuju da budu pozvani, oni žele da im bude rečeno da treba da rade sa decom, da se više angažuju", kaže Gordana Plemić.

Ona je objasnila da žene još dok su trudne treba više da da angažuju buduće očeve, da zajedno sa njima dolaze na radionice za trudnice, da ih unapred pripremaju na to da će biti očevi, kao što se i one same pripremaju da će biti majke.

"Majkama treba objasniti da tata može podjednako dobro kao i ona da bebu čuva, presvuče, nahrani, da on nije samo spoljni momak koji donosi novac, vozi decu gde treba, i slično."

porodica, mama, tata, beba Foto: Guliver/Getty images, Thinkstock

Dakle, očevi nisu neodgovorni prema svojoj porodici, zaključili su učesnici okruglog stola, već praktikuju patrijarhalni model ponašanja koji podrazumeva da je na njima da materijalno obezbede porodicu, a ne da se bave svakodnevnim kućni poslovima i porodičnim zadacima, pre svega da se ne bave odgajanjem dece.

"Pokazalo se da je pitanje partnerstva presudno. U onim porodicama gde postoje skladni odnosi, gde su oba partnera zadovoljna, u takvim prodicama su muškarci spremniji da ostanu kod kuće i da se uključe u kućne i roditeljske poslove, kao i da prepoznaju težinu tih poslova", kaže docent dr Dragan Stnojević, sociolog i koautor knjige "Postajanje roditeljem u Srbiji", koji je sproveo istraživanje u vezi sa tim kako je biti otac u Srbiji.

"Ukoliko želimo da u našem društvu razvijamo nove modele roditeljstva, prvo moramo da razvijemo nove modele partnerstva. Taj odnos mora da bude mnogo demokratičniji, ravnopravniji", kaže Stanojević i navodi šta je pokazalo njegovo istraživanje:

- kada je dete malo četvrtina očeva uopšte ne učestvuje u obavljanju bilo kakvih obaveza

- kada i učestvuju to je u najvećem broju kada treba sa decom da se igraju i zabavljaju ih, a ne da decu hrane, presvlače, kupaju, uspavljuju

- čak i kada dete odraste taj procent ne raste značajno: skoro petina očeva uopšte se ne bavi svojom decom

- još je gore kada su roditelji razvedeni ili nevenčani – tada je stepen nezainteresovanosti očeva za decu znatno viši: dve trećine očeva uopšte ne plaća alimentaciju.

Kad tata ode na porodiljsko odsustvo...

U Srbiji i očevi mogu da dobiju porodiljsko odsustvo. Međutim, to godišnje uradi svega oko 30 njih, u odnosu na nekoliko hiljada porođaja. Istraživanja su pokazala da su ti očevi produktivniji i odgovorniji na svom poslu kada se vrate posle porodiljskog odsustva. U Skandinaviji je bilo otpora kada je uvedena ovakava mera, poslodavci su bunili, ali su brzo shavatili da greše. Muškarci sada u svoj CV stavljaju i da su očevi, jer im je to plus kod traženja posla.

"Međutim, moram da kažem, da u Srbiji postoje novi, mladi ljudi koji su nosioci novog obrasca očinstva. Oni su urbani i visokoobrazovani muškarci, a kvalitetan odnos sa decom je za njih jedno novo polje ostvarenja. Oni to polje prepoznaju kao nešto u šta valja investirati, s obzirom na to da je polje rada, biznisa, karijere, sve više pod rizikom, tu je sve teže ostvariti stabilnost. Međutim, oni kažu da su veoma usamljeni u svojim iskustvima. Istraživanje je pokazalo da oni nemaju s kim da podele mušku perspektivu roditeljstva. Čak i kada sa nekim o tome pričaju, to su prijateljice svojih supruga, na primer, a ne neki drugi očevi. Osim toga, nedostaje im i modela u okruženju i društvu uopšte, nekoga od koga će da uče, na koga će da se ugledaju", objasnio je sociolog.

On kaže da to nije slučaj samo u našem društvu, već da je isti problem prisutan i u mnogim drugim zemljama, a da je drugačije samo na severu Evrope.

U skandinavskim zemljama, na primer, su bile sprovođene mnoge kampanje koje su polako menjale sliku muškarca u društvu, a zatim i oca u porodici.

Zato je, kaže predsednica udruženja "Roditelj", veoma važno priznati očevima da mogu da budu dobri roditelji podjednako koliko majke.

"Jer muškarci, čak i kada hoće da budu angažovani oko dece, dobijaju epitete da su njihovi prsti previše grubi, da su previše nespretni, i da neće znati da obave sve u vezi sa decom. Misilim da je to ono na čemu, zapravo, treba raditi - da ojačamo samopouzdanje očeva, ali i da ne upadamo u takozvane pritajene borbe moći - ko je važniji u porodici. Očevi i majke ne treba da se takmiče, već da sve rade zajedno, jer će samo tako osećati dobro i kao roditelji, i kao partneri."

Šta vi msilite o ovoj temi? Pišite nam u komentarima...

Sve vesti