Drevna kula, u koju su uzidane ljudske lobanje muškaraca, žena, čak i dece, otkopana je ispod Meksiko sitija. Jezivi podsetnik na "posestrimu" iz centralne Srbije.
Otkriće kule daje novi uvid i postavlja nova pitanja o tradiciji ljudskog žrtvovanja u Astečkom carstvu.
Arheolozi su otkopali 676 lobanja, koje su bile uzidane u toranj blizu Templo Majora, jednog od glavnih hramova u Tenočtitlanu, prestonici Astečkog carstva, na čijem je mestu kasnije podignut i danas leži Meksiko Siti.
Ono što čini ovo uznemirujuće otkriće još jezivijim i jedinstvenijim jeste činjenica da su u kuli pronađene lobanje žena i dece.
Kad junaci nisu mislili na sebe - Bitka na Čegru
"Očekivali smo samo muške lobanje. Većinom od mladih muškaraca koji su bili ratnici, ali ovde ima i lobanja žena i dece", kaže Rodrigo Bolanos, biološki antropolog i jedan od članova tima, prenosi RTS.
Za toranj se veruje da je bio deo posebnog "kompantlija" (drvene ili kamene palisade na kojima su postavljane lobanje ratnih zarobljenika i drugih žrtvovanih pojedinaca), napravljene da uplaši i demorališe konkvistadore, koji su kasnije i doveli do sloma Astečkog carstva.
Tradicija ljudskog žrtvovanja bila je izuzetno razvijena u Astečkom carstvu. Godišnje je bogovima žrtvovano desetine hiljada ljudi, a prema nekim izvorima i stotine hiljada.
Tokom četvorodnevne ceremonije ponovnog osveštavanja Velike piramide u Tenočtitlanu 1487. godine, žrtvovano je na desetine hiljada ljudi.
Žrtvovanje su sprovodili sveštenici, od kojih bi četvorica držala žrtvu na kamenom stolu, dok bi peti ceremonijalnim sečivom isekao abdomen kod dijafragme i vadio srce.
A U SRBIJI…
"Prava" srpska Ćele-kula (tur. kelle kulesi, "kula od lobanja") je spomenik iz Prvog srpskog ustanka koji je u znak odmazde tadašnja turska vlast u Srbiji izgradila od lobanja poginulih srpskih ratnika, predvođenih Stevanom Sinđelićem, posle bitke na Čegru.
U nju su uzidane 952 lobanje poginulih ustanika, poslagane u pravilnim redovima, kojih je četrnaest, gde se u svakom redu, na svakom zidu nalazilo po 17 lobanja.
Nalazi se na četiri kilometra od centra Niša, na putu ka Niškoj Banji, i svrstana je u spomenike kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
Procenjuje se da je u bici na Čegru, koja se odigrala 31. maja 1809. godine, poginulo oko 6.000 turskih ratnika, dok se ukupni gubici na strani Srba procenjuju na oko 4000 ljudi, piše Wikipedia.
Kako bi opravdao toliki gubitak svojih trupa i opijen pobedom, niški Huršid-paša naređuje da se kože sa glava poginulih Srba oderu, napune slamom i pamukom i zatim pošalju u Carigrad, kako bi pokazao na koji način se treba postupati sa pobunjenom rajom.
Za svaku donetu glavu, Huršid-paša je poklanjao po 25 groša. Kako bi jednom za svagda zaplašio Srbe, Huršid-paša naređuje da se na istočnoj strani Niša u znak opomene sazida kula od kamena i da se u njene zidove uzidaju preostale lobanje poginulih vojnika, "tako da sredina kule bude jednostavna, od kamena i kreča a glave srpskih vojnika da se okrenu u polje i uzidaju spolja".
Kula je sazidana u periodu od juna do jeseni 1809. godine, a za mesto izgradnje Hušid-paša je odabrao uzvišenje pored Carigradskog druma, na nekadašnjem ulazu u Niš sa istočne strane, nedaleko od Stambol kapije, na mestu koje danas zauzima središte naselja Trošarina.
