Turski ministar Mevlut Čavušoglu rekao je da njegova zemlja neće prihvatiti mirovni sporazum koji bi podrazumevao povlačenje svih turskih vojnika sa Kipra, što je ključni zahtev Grčke i vlade Kipra koja predstavlja kiparske Grke.

Čavušoglu je posle jutarnje runde pregovora u u švajcarskom odmaralištu Kran-Montana rekao novinarima da svako ko "sanja" o uklanjanju turskih vojnika sa ostrva mora "da se probudi".

On je naveo da Turska i kiparski neće prihvatiti ukidanje prava na vojnu intervenciju na Kipru, na koju sada imaju pravo Grčka, Turska i Velika Britanija, koje su garanti bezbednosti na ostrvu.

Jedan grad, a tri imena, dva jezika, dve vere

Glavni kamen spoticanja za postizanje mirovnog sporazuma o ujedinjenju Kipra jeste prisustvo 35.000 turskih vojnika na severnom delu ostrva, koji je Turska zauzela 1974. godine, isprovocirana državnim udarom koji su izvele pristalice ujedinjenja Kipra sa Grčkom.

Kipar, koji ima oko milion stanovnika, podeljen je od 1974. godine na severni, turski deo i na južni, grčki deo. Vlada Republike Kipar kontroliše samo južni deo ostrva, na kojem žive kiparski Grci. Tursku Republiku Severni Kipar priznala je samo Ankara.

Uprkos podeljenosti zemlje, Kipar je primljen u EU 2004. godine.

Aktuelna runda pregovora pod okriljem UN počela je 28. juna u Švajcarskoj u prisustvu predsednika Kipra Nikosa Anastasijadisa i vođe kiparskih Turaka Mustafe Akindžija, kao i predstavnika Grčke, Turske i Velike Britanije, koje su garanti bezbednosti i imaju pravo da vojno intervenišu na ostrvu.

Nikozija koju podržava Atina vrši pritisak da se ukine pravo te tri zemlje na unilateralnu intervenciju na Kipru i traži jasne datume o postepenom povlačenju turskih trupa.