Da li će građani Srbije koji sporazumno odluče da se razvedu uskoro to moći da obave kod notara - još je neizvesno. To je ideja javnih beležnika koji Ministarstvu pravde tek treba zvanično da predlože taj korak, ali to bi zahtevalo i izmenu više zakonskih propisa.

Razvod braka, pored toga što je za sve strane obično bolno iskustvo, za sada u našoj zemlji može da se završi samo pred sudom. Bez obzira na to da li je reč o sporazumu ili tužbi, sudska taksa za razvod trenutno košta nešto više od 5.000 dinara - taksa za inicijalni predlog je 2.660 dinara, a toliko se plaća i za sudsku odluku.

Međutim, stvari se ponekad zakomplikuju, pa se usled tužbi uključe advokati koje takođe treba platiti, a zaključivanje razvoda se "razvlači" i po nekoliko meseci jer parovi ne mogu da dođu na red kod sudskih veća.

Upravo zato je pokrenuta inicijativa da oni parovi kod kojih je situacija "čista", a razvod sporazuman, papire mogu da potpišu kod notara, kako bi se proces ubrzao.

"Brakorazvodni postupci tekli bi na nepromenjeni način, s tim što bi ulogu sudskog veća preuzeli javni beležnici, koji bi se bavili isključivo sporazumnim razvodima brakova. Razvodi u kojima se javljaju bilo kakvi sporovi ostali bi u nadležnosti suda", rekli su za MONDO u Javnobeležničkoj komori Srbije.

To bi, kažu, znatno ubrzalo proces jer notara u Srbiji ima više nego sudskih veća.

"Prebacivanjem tih nadležnosti na javne beležnike sudovi bi bili dodatno rasterećeni, a korist od takve odluke imali bi i građani. Postupak bi mogao da bude završen u kraćem roku nego što je sada slučaj, jer je broj javnih beležnika veći od broja sudskih veća koja se bave ovom materijom. Iskustvo zemalja u kojima je ta nadležnost već u rukama notara, poput Francuske i Rumunije, pokazuje da se sporazumni razvodi uglavnom završavaju u roku od mesec dana".

Supružnici bi i dalje zahtev za razvod podnosili sudu, koji bi onda "čiste" slučajeve dodeljivao javnim beležnicima.

Da pojasnimo šta to konkretno znači kod odlučivanja o pitanju starateljstva nad decom ili kod podele imovine.

"Parovi koji imaju decu morali bi sudu da dostave i sporazum o vršenju roditeljskog prava, u kojem je postignut dogovor o adresi na kojoj će dete/deca živeti, o izdržavanju, viđanju sa roditeljima. Ako sud i Centar za socijalni rad procene da je takav sporazum u skladu sa interesima deteta, onda bi slučaj mogao da bude dodeljen javnom beležniku", kažu u Javnobeležničkoj komori.

Kada je reč o deljenju zajedničke imovine, postupak je sličan - supružnici će morati da dostave sporazum o deobi zajedničke imovine.

S obzirom na to da je sve tek u formi ideje, ne zna se ni koliko bi ovaj "brzi" razvod koštao, ali prema nekim procenama ne bi trebalo da bude skuplji u odnosu na razvod pred sudom.