/Od izveštača MONDA sa priprema Čukaričkog/
"Daj mi Bože snage da izdržim ono što promeniti ne mogu, daj mi hrabrosti da promenim ono što mogu i mudrosti da raspoznam to dvoje".
Molitva govori dovoljno o karakteru onoga koji se moli. Naročito ako je istetovirana na bicepsu leve ruke.
...
Makazice. Za Ognjena Ožegovića, nisu samo način fudbalskog izražavanja. One su mnogo više od toga. Stil života. Suština postojanja.
"Fora je u koordinaciji pokreta. Meni je to prirodno. Skoro da deluje urođeno. Obožavam atrakciju u fudbalu. Prezirem trenere koji forsiraju defanzivan stil igre. Loptu na palac. Ko zna, možda imam i neki brazilski gen. Kao dete, bacao sam se do besvesti na plaži i izvodio razne akrobacije".
Za Borac protiv Jagodine. Za Vojvodinu protiv Javora. Volej u "devedeset" u Čačku, pa "Ožegovićka" na Karađorđu. Dve godine zaredom bez premca u izboru za Gol sezone. Nažalost, samo u domaćim okvirima.
"Ne mogu da prežalim 'Puškaša'. Tek sam kasnije saznao da se radi o propustu administracije. Da bi FIFA neki gol uzela u razmatranje, neko od nadležnih mora da ga prijavi. Šteta. Biće prilike, polako".
Nego, da mi otvorimo Tarot. Neka karte naslute budućnost. Možda budu putokaz ka "Puškašu".
Sistem 4-1-4-1. Na golu je "Društvo". U zadnjoj liniji "Kućni ljubimci", "Seks", "Knjiga" i "Muzika". Na poziciji zadnjeg veznog "Porodica". Ofanzivni kvartet "Ostali sportovi", "Religija", "Idoli" i "Film".
U špicu "Snovi". "Kakva koincidencija. Baš na mojoj poziciji. Ništa nije slučajno".
Tim za poštovanje. Uz samo jednu izmenu. "Seks" nije u formi za startnih 11. Sa klupe uskaču "Strahovi". Sada je spremno za prvi sudijski zvižduk.
...
Društvo
"Prvih sedam dana svog života proveo sam u Bosanskoj Gradiški, ali sam se kasnije često vraćao. Održao sam kontakte sa trojicom drugara. U subotu ću jednom od njih da kumujem na svadbi. Čujemo sa svaki dan i ostaćemo ceo život u drugarskim odnosima. Imam i par bliskih prijatelja u Beogradu koji studiraju i nemaju veze sa fudbalom. Ponekad, u želji da me ispoštuju, bace pogled na utakmicu. Često postave neko glupo pitanje koje ume da me izvede iz takta. Brzo iskuliram i pokušam da im objasnim kako stvari funkcionišu van amfiteatra, pa na kraju sve ispadne simpatično. Prija mi njihovo društvo jer zaboravim na teren i opustim se uz neke druge teme. Kad već nisam imao vremena za fakultet, bar da budem okružen učenim ljudima i čujem njihov način razmišljanja".
Kućni ljubimci
"Imam engleskog buldoga. Zove se Leo. Jako sam vezan za njega i baš mi je nedostajao u Sloveniji. Jedva čekam povratak u Beograd, da mi mahne repom i poleti u zagrljaj. Šetamo po dva-tri puta na dan. Kada sam na pripremama, roditelji vode računa o njemu".
Strahovi
"Kao klinac, plašio sam se duhova. Nisam smeo sam da spavam. Jednom prilikom, pomislio sam da je duh u ormanu. Pozvao sam oca i on me je naterao da sam otvorim vrata i uverim se da nema ničega. Tada me je naučio da se suočim sa svakim strahom u životu. Ako se nečega plašim, samo mu krenem u susret. I odmah nestaje kao rukom odneseno".
Knjiga
"Nosim uvek neku sa sobom u karantin. Najčešće čitam psihologiju. Izdvajam ’Kaluđera koji je prodao svoj ferari’. Jako poučna knjiga i preporučujem je svakome ko želi do uspeha u karijeri. Dodao bih i ’Tajnu’, sa sličnom tematikom. Psihologija mi pomaže da budem smiren u svakoj situaciji. Mir u glavi pre, za vreme i posle utakmice je od neprocenjivog značaja. Volim i fudbalske autobiografije. Pročitao sam Murinjovu, Lampardovu i Ibrahimovićevu. Zlatanova je bez premca. Bilo mi je najupečatljivije kad je kao klinac krao bicikle tamo u Rozengardu, pa je posle imao posla sa nadležnim organima. Mene su ovde optužili da sam ukrao skuter. Nisam, samo sam ga pozajmio od čoveka koji na Pohorju održava terene. Obišao sam par krugova i sutradan ga vratio kad sam krenuo na trening".
Muzika
"Šef me naziva di-džejom. Uvek nosim zvučnik sa sobom. Da, zvučnik. Dobro ste čuli. Svuda. U autobusu, u hotelu, kad se krene na trening, na utakmicu... Muzika je razonoda i opuštanje. To koristi i pojedincu i čitavom timu. Slušam sve. Od Đanija do američkih pop zvezda. Nemam neke specijalne favorite. Samo da je živo i veselo".
Porodica
"Osnov svega. Ja sam jedinac, razmažen od malena. U kriznim trenucima, snagu dobijam isključivo od porodice. Kada ti svi okrenu leđa, roditelji su uz tebe. Otac je bio golman i od starta se složio sa mojom odlukom da se okušam u fudbalu. Vozio me na treninge, obasipao savetima i pružao podršku. Majka nije iz sveta sporta, ali nikada se nije protivila mom izboru posla".
Ostali sportovi
"Tenis, pa basket. Pratim redovno NBA i Evroligu. Tenis igram sa klupskim drugom Bojićem, ali moraću uskoro da potražim ozbiljnijeg rivala. Postaje monotono. Bojke nema rešenje za moj forhend. Ovih dana uživam u prenosima iz Londona. Žao mi je Đokovića. Kladio sam se sa svima da će ponovo da osvoji Vimbldon. Da nije bilo tog prokletog bola u laktu, ubeđen sam da bi se prošetao do trofeja. U inat svima koji ga vređaju. Prosto ne verujem da postoje ljudi koji takvoj vedeti nešto mogu da zamere. Bio sam u Kini i uverio se koliko je njegovo ime doprinelo ugledu Srbije. Na drugom kraju sveta osetio sam se ponosnim što potičem iz iste zemlje kao Novak Đoković. Svi treba da mu skinu kapu i kažu ’hvala’. Neverovatno je koliko ima zavidnih ljudi. Čini mi se da ne shvatamo kakvu veličinu posedujemo. Nole, pa deset praznih mesta. Tek posle, neki drugi asovi. Majstore, duboki naklon od mene i kompletne ekipe Čukaričkog".
Religija
"Povlačim reč, porodica nije na prvom mestu. Prednost dajem religiji. Ona je nešto što me vuče napred i daje mi energiju da istrajem. Izvor snage i volje. Zahvaljujući njoj, prebrodio sam najteže trenutke u karijeri. Kada sam pomišljao da dignem ruke od svega, našao sam snagu da budem jak. Verujem u Boga i nastojim da svakoga dana budem bolji čovek i još bliži svojoj religiji".
Idoli
"Luis Suarez i Gonzalo Iguain. Urugvajac još iz vremena dok je bio u Groningenu, pa posle u Ajaksu. Argentinac od skoro. Ne bih rekao idoli. Kaže Božija zapovest 'Ne pravi sebi idola, niti kakva lika. Nemoj im se klanjati, niti im služiti'. Za mene su to samo dva najbolja napadača na svetu, čijim stopama bih voleo da krenem. Iskreno, očekivao sam više od Gonzala u Kardifu. Real je bio superioran, Juventusu ni Mesi ne bi pomogao u tih 90 minuta neravnopravne borbe. Čuo sam od Pante (Marka Pantelića, prim.aut) lude priče o Suarezu. Zvali su ga 'privatnik' jer je privatizovao loptu u Ajaksu. Potpuno ga razumem jer i ja umem da budem sebičan. To nijednom napadaču ne treba zameriti, do jedne određene granice. Njega je Barsa potpuno izmenila. Ekipa je takva, niko ne gleda ko će dati gol. Mesi prođe sve, pa na gol liniji prepusti Suarezu da overi mrežu. I obrnuto. Obožavam taj Luisov karakter. I meni je više puta došlo da ujedem protivničkog štopera. Uzdržim se, ugizem sebe za jezik. Pitanje je dokle. Imam neke štopere sa kojima se konstantno bijem. Do krvi. Pre svih, Radoš Bulatović iz Niša koji je sada otišao u Surdulicu. I bilo koji štoper Partizana. Tuku me gde stignu. Imaju neki pik na mene. Možda uskoro zaista počnem da ujedam".
Filmovi
"Samo komedije. One me najlakše oraspolože. Nikada pre utakmice, jer tada volim da sam naoštren i ljut. ’Biser Bojane’, poslednji film koji me je baš oduševio. Fantastične role Mime Karadžića i Andrije Miloševića. Gledao sam ga tri puta i uvek plakao od smeha. Od inostranih glumaca, Džim Keri i Eva Mendez. Ona zbog izgleda, razume se. Koga tu zanima gluma".
Snovi
"Možda sam u početku sve zamišljao malo drugačije, ali mnogo snova mi se već ostvarilo. Da zaigram za reprezentaciju Srbije na tri Evropska prvenstva. Bez obzira što je reč o mlađim kategorijama. Da zaigram na Marakani pred Delijama. Naredni san je da osvojim titulu sa Zvezdom i da se radujem ispod severa. To su sve realni snovi, onaj teži je da zaigram u Premijer ligi. Šta nije štimalo u Zvezdi? Mnogo toga, ali bi Vam moja verzija priče zauzela ogroman prostor na sajtu. Čudna politika kluba. Svi su bili preči od Zvezdine dece. Forsirali su igrače iz Gane i Ugande, umesto da nama daju šansu. Da sam tada zaigrao u prvom timu, sada bih bio kapiten jer ja nikada ne bih ni odlazio iz Crvene zvezde".
...
Savremeni fudbal podrazumeva uticaj spoljnih faktora u donošenju ključnih odluka. Menadžeri guraju svoje igrače, funkcioneri ulaze u svlačionicu, novinari forsiraju ljubimce. Verni trendu, namećemo Ožegoviću dodatnu kartu u Tarotu.
Bes
"Kad sam besan, mnogo bolje igram. Zato tražim način da se razbesnim pre svake utakmice. Recimo, protiv Tosnog iz Rusije, ušao sam nonšalantno u meč i štoper me je dva puta otresao u prvih pet minuta. To me je toliko naljutilo da do kraja utakmice nisam više izgubio nijedan duel".
Sam je rekao da ništa nije slučajno. Tako se i BES ubacio sa konkretnim ciljem. Interesuje nas druga strana priče o incidentu u Poljskoj.
"Lalatović i ja imamo sličan karakter. Glave su bile vruće i došlo je do prekida filma. Nisam smeo da reagujem odmah posle meča. Priznajem grešku. Planuo sam instinktivno, šef mi nije ostao dužan i sve se završilo na tome. Mediji su preuveličali konflikt. Seli smo posle prvenstva, pružili ruku jadan drugom i našli zajednički jezik. Moramo dalje jer nas čeka gomila izazova sa Čukaričkim".
Mirovni sporazum nije ublažio žal za propuštenom šansom. Orlići su morali bolje u Poljskoj.
"Mnogo bolje. Razočaran sam. I ovde u Sloveniji, kada legnem, razmišljam samo o tome. Dve godine muke i odricanja, lomatanja po Andori, Litvaniji, Izraelu i onda sve to prospeš u četiri dana. Dali smo sve od sebe i niko ne sme da blati ovu generaciju. U fudbalu ništa nije zapisano. Imao sam krah sa kadetima na Evropskom prvenstvu, pa sam sa omladincima osvojio zlato u Litvaniji i sada sam omanuo u Poljskoj. Po logici stvari, na redu je bljesak. Neka bude sa ’A’ timom. Nije mi cilj samo da zaigram za Srbiju, nego i da napravim rezultat sa kojim ću da se ponosim do kraja života. Uspeh sa klubom ne može da se poredi sa onim u dresu državnog tima. Maštam o tome da vidim svoje ime na spisku selektora za Svetsko prvenstvo. Svi moji putevi vode ka Rusiji".
Jeste. Ka Rusiji. Tako je rekao. Istog trenutka dunu letnji povetarac i odnese karte sa stola: "Eto vidiš, istina" - dobacio je, odlazeći na ručak.
