Mešovita komisija Katoličke crkve i SPC, formirana na inicijativu pape Franje, tokom proteklih godinu dana nije uspela da približi stavove o liku i delu kontroverznog hrvatskog nadbiskupa Alojzija Stepinca. Ali...
"Ali, dobra vest da je dijalog dve crkve ne samo uspostavljen, već i da će biti nastavljen", kažu izvori Tanjuga s ove strane.
To je jedinstven stav sagovornika srpske agencije bliskih obema crkvama, koji tvrde da će taj dijalog biti nastavljen, možda, kako kažu, "ne tako često i u tom formatu,i ne samo o Stepincu".
Ta činjenica, međutim, nije podjednako prihvatljiva za hrvatsku javnost i deo Katoličke crkve u Hrvatskoj, pogotovo ne onu sve glasniju u glorifikaciji ustaštva i, naravno, za javnost u Srbiji.
Tu na scenu stupaju mediji, koji javnost u Hrvatskoj treba da uvere da su pravoslavni "izgubili"i da će sada "blaženi" Stepinac koliko već naredne godine biti "svetac", a oni u Srbiji ovdašnju javnost treba da uvere u sve suprotno od toga.
Čini se da, kada je o kanonizaciji Stepinca reč, hrvatski mediji imaju teži zadatak, s obzirom na to da aktuelni, po mnogo čemu neobični papa, koji je proglašavan I komunistom zbog svog zalaganja za siromašne i od društva odbačene, ne žuri da kardinala "Crkve u Hrvata" proglasi svecem.
Procene poznavalaca prilika u obema crkvama, koji insistiraju na realnosti, jedinstveni su u stavu da papa Franja, mada se, kažu, nikad ne zna, ipak nikada neće kanonizovati Stepinca.
Papi se, naime, ne žuri da reši to pitanje.
O tome je još novembra 2015. poglavar Rimokatoličke crkve obavestio bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića tokom njihovog susreta u Vatikanu.
Irinej: Vatikan krije dokumente o Stepincu
Da zaista tako i misli, Papa je potvrdio tako što je, reklo bi se, u dobrom komunističkom maniru ("ako ne želiš da nešto rešiš, napravi komisiju") godinu dana kasnije formirao Mešovitu katoličko-pravoslavnu komisiju, neku vrstu radne gruupe, koja je trebalo da utvrdi `istinu o Stepincu`i donese zaključke na osnovu kojih bi on lakše "prelomio".
Stoga, smatraju poznavaoci prilika u obema crkvama, ne treba obraćati pažnju na "hrvatski tisak", posebno onaj namenjen desnoj, radikalnoj čitalačkoj publici, usko povezanoj sa konzervativnim delom hrvatske crkve, koji će nastaviti sa veličanjem Stepinca, jer je on za njih žrtva komunističkog progona i terora.
Upravo zato, možda, treba podsetiti da među najuglednijim hrvatskim intelektualcima, kao što je novinar Darko Hudelist ili Drago Pilsel, realnije sagledavaju ovu temu i spremni su da hrvatskoj javnosti ponude istinu, kojoj je i sam papa veoma naklonjen.
O toj istini, na primer, Hudelist je pre par godina napisao da "kardinal bl. Alojzije Stepinac neće biti kanonizovan za vreme aktuelnoga pontifikata pape Franje".
Hudelist je, naime, tada za nedeljnik "Globus" napisao da mu je jedan, kako je naveo, vrlo dobro upućeni insajder iz vatikanskih redova rekao da misli da "ovaj papa neće preseći, on će to (kanonizaciju Stepinca) odugovlačiti...".
Ni nekadašnji posljednji ambasador SFRJ pri Svetoj Stolici, Ivica Maštruko, ne veruje da bi do kanonizacije moglo doći u skorije vreme.
On smatra da Papi nije stalo da izaziva dalje konfrontacije i da će on verovatno odložiti Stepinčevu kanonizaciju.
Prema najavama i očekivanjima Hrvatske katoličke crkve, pak, Stepinac je do sada uveliko trebalo da bude kanonizovan, a oklevanje pape Franje se tumači kao želja za uspostavljanjem boljih odnosa sa pravoslavnoom crkvom, pre svega onom Ruskom.
Unutar SPC podeljena su mišljenja o tom pitanju.Deo episkopa episkopa smatra da Stepinčeva kanonizacija ne bi uopšte trebalo da bude tema za SPC, dok je za deo vladika Stepinac "nesporni saradnik ustaškog režima i zločinac".
Ugledni hrvatski teolog, publicista i novinar Drago Pilsel, koji papu Franju poznaje još dok je bio nadbiskup Buenos Ajresa, napisao je svojevremeno da mu se čini da je poglavaru Rimokatoličke crkve laknulo kada je dobio pismo iz Beograda od patrijarha Irineja u vezi sa kanonizacijom Stepinca jer, kako je naveo, sada ima razlog da "kantom hladne vode ohladi usijane glave hrvatskog episkopata".
Po priznanju mnogih velikodostojnika unutar Hrvatske katoličke crkve postoji "tvrdo jezgro", koje predstavlja ne mali problem za ostatak Crkve. Pilsel je, naime, više puta do sada rekao i napisao da "nema dileme da je Stepinac tolerisao genocid".
"Smatram da je (Stepinac) bio osoba insuficijentne političke inteligencije, a dokumentacija pokazuje da je bio kompromiser", kaže Pilsel, precizirajući da bi se moglo reći da je nadbiskup bio fasciniran činjenicom da je "hrvatska država (NDH) osnovana i smatrao je da je treba apsolutno podržavati bez obzira na rasistički karakter njenih temelja".
"I to je ta bolna istina koju (aktueni hrvatski kardinal) Bozanić i kolege ne želi da prihvate", navodio je Pilsel u svojim tekstovima objavljenim u hrvatskim i srpskim medijima.
"Ali to i nije najbitnije - o svemu bi se moglo razborito razgovarati da iza toga ne stoji ovako ultimativno hrvatska Katolička crkva, koja je po mnogo čemu gora, ustašoidnija i kukavičkija od samog Stepinca", naveo je svojevremeno Pilsel.
Zurof: Stepinac bio uz ustaše, ne može biti svetac
Zato, smatra Pilsel, "hrvatsko društvo mora da smogne snage i kaže istinu do kraja o toj gorkoj činjenici svoje istorije, ali i o drugim zločinima koji su učinjeni u ime drugih ideologija".
"Tada će i hrvatski narod sprati ljagu što su joj naneli neki iz njegovih redova", Pilselov je zaključak.
