HAARP u Srbiji? Ovo je ISTINA! (FOTO)

Dovoljno je da se upali crveni meteoalarm, pa da neko pomene kontroverzni HAARP. Vodimo vas u mesto u Srbiji gde se, kao i na Aljasci, ispituje jonosfera. Ne, nije Barajevo.

HAARP u Srbiji? Ovo je ISTINA! (FOTO) Foto: Youtube/PrintScreen

Ne postoji osoba koja nije čula za HAARP. Gotovo svi znaju da su to "neke antene" na Aljasci koje je postavila američka vojska. Možda ne znaju čemu tačno služe, ali su sigurno čuli da "nešto petljaju sa vremenom", šaljući nepogode, kišu, sušu, poplave, zemljotrese i šta ti još ne sve. Nisu pomogle ni bezuspešne potrage entuzijasta za HAARP-ovim antenama po Barajevu pre par godina. Nije pomoglo ni satirično pisanje kolega iz Njuza da su Amerikanci bili prinuđeni da zatvore postrojenje u Barajevu zbog krađe bakarnih antena. Neki i dalje pričaju o antenama u Barajevu "koje su nam instalirali Amerikanci", a neki, čim padne malo jača kiša, dune jači vetar ili upeče sunce, ispune internet komentarima o HAARP-u kao glavnom krivcu.

Evo nekih od zanimljivijih koje su napisali čitaoci Monda...

Foto: Mondo/Mario Milojević

Ima, naravno, i onih koji ukazuju da je reč o neutemeljenim tvrdnjama, pa često izbije "mali rat" u komentarima.

Foto: Mondo/Mario Milojević

Argumenata je bilo, naročito pre tri godine kada je, posle katastrofalnih poplava koje su pogodile Obrenovac, priča o HAARP-u dostigla vrhunac. Glasnije od naučnika, bile su, ipak, naslovnice tabloida koje su vrištale "Ljudi, šta nam to radi HAARP!" Rešili smo da potražimo argumente u mestu gde se kod nas istražuje jonosfere na isti način kao u programu HAARP.

HAARP

Visokofrekventni program za aktivno istraživanje polarne svetlosti je sistem od 180 antena postavljenih kraj Gakona na Aljasci. Antene u jonosferu emituju radio-talase kako bi se proučio njen odgovor. HAARP program zatvoren je privremeno 2013. zbog finansijskih problema, a njegov definitivni odlazak u istoriju najavljen je godinu dana kasnije. Američka vojska je 2015. program i istraživanja prepustila Univerzitetu na Aljasci (University of Alaska Fairbanks).

Krenula sam ne put Barajeva, već na suprotnu stranu, ka Grockoj. Na put dug oko 30 km krećem po najvećoj vrućini, na Ivanjdan - dan kada Sunce u vreme letnje dugodnevnice isijava najveću snagu. Kao za inat, slučajnost je htela da mi baš tada "crkne" klima u autu. Hm, baš zgodno za temu koju obrađujem, razmišljam, dok promajom pokušavam da rashladim usijani automobil, čija instrument tabla pokazuje 37 stepeni Celzijusovih. Da li zbog nesnosne vrućine ili zbog gustog saobraćaja na Smederevskom putu, tek put se toliko odužio da sam i sama počela da proklinjem HAARP. Prolazim Grocku i tražim skretanje za Brestovik. Da ne bih lutala, stajem i zovem svog domaćina.

"Vozite još malo napred, pa onda skrenite desno na put za Umčare. Videćete antene, tu smo".

Skrećem, ali ispred sebe vidim samo dalekovod, ne i antene. Smanjujem brzinu i kroz prozor pitam meštanina na traktoru gde je Geomagnetski zavod. Bez greške me navodi. Napokon stižem. Bez table na putu koja bi pokazivala gde se nalazi, okružen njivama, voćnjacima i zelenilom, na brdu Brestovik stoji skriven Geomagnetski zavod, jedna od najstarijih geofizičkih ustanova na prostoru bivše Jugoslavije (ove godine slavi 60. rođendan). Skriven, ne zato što krije neku tajnu - za njega zna svaki Gročanin, već zato što je nauka, da se ne lažemo, kod nas na dnevnom redu uglavnom pod tačkom "razno".

Ispred kompleksa Zavoda, koji se prostire na oko četiri hektara, dočekuju me moj sagovornik, dr Spomenko J. Mihajlović, geofizičar i spomenik našem velikom naučniku Milutinu Milankoviću, koji je prvi proučavao uticaj solarnog magnetizma na kilmu.

brestovik Foto: MONDO/Mihaela Šljukić Bandović Prof. Dr Spomenko J. Mihajlović, geofizičar



"Nekada smo bili značajan, državni Geomagnetski institut u kom je radilo 60-70 ljudi. Radili smo programe opservatorijskih merenja i ispitivanja, kako se to radilo u svim državama u svetu. Ono što se primenjivalo u američkim opservatorijama, primenjivalo se i na Geomagnetskoj opservatoriji u Brestoviku. Danas je to jedina geomagnetska opservatorija, koja ima šest decenija dugačku tradiciju redovnih i neprekidnih geomagnetskih merenja i ispitivanja na prostorima bivše Jugoslavije, odnosno naše Srbije i ovog dela Balkana. Sada smo organizovani kao Odeljenje za geomagnetizam i aeronomiju, u okviru Republičkog Geodetskog zavoda, i imamo oko 20 stručnih saradnika, istraživača i naučnika", upoznaje me sa radom Zavoda.

Gledajući prostorije Zavoda teško je poverovati da se u njemu rade sofisticirana geomagnetska, geoelektrična i jonosferska ispitivanja. U kancelarijama i biblioteci, čini se, nameštaj nije promenjen od njegovog osnivanja. Pomalo je ironično da mesto, koje svake sekunde prati promenu ritma Zemlje, izgleda kao da je u njemu vreme stalo. Ipak, opservatorije u obližnjoj šumici opremljene su najsavremenijim instrumentima koje prate promene u magnetskom i elektromagnetskom polju Zemlje na teritoriji cele Srbije.

"Rade jako precizno, snimaju promene, otprilike, u nekoliko delova nanotesle (nT). To je jako slabo polje, ali i takve promene magnetskog polja možemo da snimamo. Možemo da snimamo polje koje se registruje na visinama do 1.500 km, do granice magnetosfere i preko toga. Možemo da snimamo promene amplitude ritma srca, koja može da iznosi oko 300-50 pikotesla (pT). To su jako precizni i savremeni instrumenti, koje koriste i u HAARP-u i oni koji su pridruženi programu HAARP-a. A, pošto je HAARP imao i program za istraživanje jonosfere, on je na isti način istraživao jonosferu kao i mi", objašnjava Spomenko.

Šta je jonosfera?

U odnosu na vertikalnu raspodelu temperature atmosfera se deli na: troposferu, tropopauzu, stratosferu, stratopauzu, mezosferu, mezopauzu i termosferu. Troposfera i stratosfera predstavljaju nižu atmosferu i proučavaju se u meteorologiji. Oblasti iznad stratosfere nazivaju se viša atmosfera. Zalazeći u spoljašnju oblast Zemljine atmosfere nailazi se na sloj koji se naziva jonosfera. Jonosfera leži između 50 km i 600 km iznad Zemljine površine, a naziv je dobila zbog velike koncentracije jona.

Idealan trenutak da pitam ono zbog čega sam tu. Gde su te antene? Kakva ispitivanja na Aljasci radi HAARP (Visoko frekventni aktivni istraživački program polarne svetlosti), koji su devedesetih godina prošlog veka pokrenuli Ministarstvo odbrane SAD, američka industrija i brojni američki univerziteti?

"Od 1959. godine traju eksperimentalna istraživanja jonosfere, ali su bili pokušaji i pre toga. Nepunih sto godina pre toga time se bavio Nikola Tesla i mnogi drugi istraživači. Magnetsko polje Sunca i Zemlje se uvek istraživalo, ima raznih programa. Jedan od programa koji je devedesetih postao aktuelan je da se ispita ta energija Sunca, koja dolazi u subpolarne i polarne širine. Zato je i izabrana lokacija Aljaske, bliža je polovima, jer energija koja dolazi od Sunca najpre dođe tu. To je kompleksno sunčevo zračenje i kosmička energija, veoma različita po frekventnom opsegu prostiranja. Zato je razvijen program HAARP, da se samo ta energija koja dolazi u te auroralne i polarne širine, gde ona najpre dođe, da se ona istraži i da se vidi kako se ona može preusmeravati. Kako ona može doći do ekvatorskih širina i kako se dalje može pratiti. I onda se istraživalo da se vidi da li to utiče na rad svih komunikacionih i tehnoloških sistema i elektroprivrednih objekata i sistema".

Prošla mi je kroz glavu ona čuvena "CIA, snajka, CIA" replika iz "Balkanskog špijuna". Jasno, ako jonosfera, kao provodni medijum, igra ključnu ulogu u prenošenju radio-signala, nije ni čudo što je iza HAARP-a stala američka vojska. Negde sam pročitala da bi nova tehnologija mogla da se primeni na komunikacije na velikim dubinama mora ili zemlje, recimo u slučaju komunikacije sa podmornicama ili pri detektovanju objekata koji su duboko ispod zemlje. Spomenko potvrdno klima glavom. Takva istraživanja počela su da se rade da bi se shvatilo šta se dešava u jonosferi kada postoje neki snažni događaji na Suncu, poput solarnog bljeska ili geomagnetne oluje, za koje se smatralo da izazivaju poremećaje u radu satelita i drugih komunikacionih sredstava.

Jonosonda Foto: MONDO/Mihaela Šljukić Bandović Jonosonda


"Sve bezbednosne strukture moraju da imaju parametre jonosfere da bi izvršili bilo kakvu komunikaciju. Sve GPS stanice rade tako što se poznaju parametri jonosfere. Svi sateliti koji su lansirani na komercijalnim visinama moraju da imaju parametre jonosfere i kada naiđu određeni poremećaji u magnetskom polju Sunca, određeni poremećaji u magnetosferi i jonosferi i magnetskom polju, onda svi ti sistemi prekidaju rad. Upravo se to ispituje, da bi se videlo kako ta energija sunčevog zračenja i taj deo magnetskog polja Sunca, koji je promenljiv, kako ti fenomeni utiču na strukturu jonosfere i magnetosfere, i kako se onda to odražava na sve moguće vidove komunikacije. Strateški se ti programi razvijaju, a ne gase."

HAARP definitivno odlazi u istoriju?

Devedesetih godina, kada su Amerikanci pokretali HAARP, objašnjava, projekat je bio obavijen velom tajne, da bi se pet, deset godina kasnije sve svetske agencije za kosmička istraživanja, uključujući i ruske, pridružile tom projektu.


"Svi su hteli da rade zajedno", priča Spomenko Mihajlović.

"Ovakva ispitivanja jonosfere rade se u svim zemljama sveta i Evrope. Rade se i kod nas u Brestoviku. Sarađujemo sa svim svetskim opservatorijama, jer smo članovi INTERMAGNETA - mreže svetskih geomagnetskih opservatorija. Sa njima razmenjujemo minutne vrednosti geomagnetskih promena. Identična geomagnetska merenja i ispitivanja se rade i u opservatoriji Tromso u Norveškoj. Ona se nalazi na istoj geografskoj dužini kao naša opservatorija i kada razmenjujemo rezultate geomagnetskih merenja, možemo pratiti kako se menja geomagnetska aktivnost od srednjih geografskih širina do subpolarnih oblasti, gde je lokacija opservatorije Tromso. A sve registrovane geomagnetske promene i varijacije zavise od promena sunčevog zračenja, koje se menja kroz solarne cikluse. Zamislite lepotu jedne takve spoznaje, jer možemo snimati promene solarne i geomagnetske aktivnosti svake sekunde."

Opet pitam da li mogu da vidim te antene. Objašnjava da je stigla dozvola "sa vrha" i odvodi me do parka. Pored oronulog bazena koji godinama nije korišćen, nalazi se antena. Nije prevelika, pa je verovatno zbog toga nisam ni primetila sa puta.

Postavljena je u sitem trouglova, sa jednom centralnom i jednom predajnom antenom. Tu je od 2007. godine, proizvedena je u Americi i državu je koštala oko 250.000 dolara. Pre nje, do 1995-1996. godine, radila je stara antena engleske proizvodnje, koja je odslužila svoje. Antena vrši snimanje jonosfere metodom vertikalnog jonosferskog sondiranja. Evo šta to znači.

"Određena energija se emituje preko predajne antene u slojeve jonosfere, onda se od jonosferskih slojeva, u zavisnosti u kakvom su stanju, koji su procesi u jonosferi i u kom delu dana i noći, reflektuje ta energija i onda se preko prijemnika antena ta energija prima. Onoliko koliko se promenila njena frekvencija, proračunava se vreme kašnjenja tog signala i određuje se debljina, odnosno struktura jonosferskog sloja. Bitno ga je znati da biste mogli bilo kakvu propagaciju visokofrekventnih radio-talasa da pošaljete. Ako želite, na primer, da vršite komunikaciju sa aerodromom u Južnoafričkoj Republici, vi onda sa aerodroma u Beogradu pošaljete određenu frekvenciju signala i dobijete komunikaciju sa aerodromom u Južnoafričkoj Republici. Tome služi, to koriste sve vojne, bezbednosne i policijske strukture", objašnjava Mihajlović.

Ispitivanja jonosfere kod nas rade se još i u Instututu za fiziku u Zemunu, ali na drugačiji način, bez jonosonde. Priča o nekakvim antenama u Barajevu, kaže, bila je čista propaganda.

"Jonosonde jedino ima u Brestoviku i nigde više u Srbiji. Pošto se postavljaju na razdaljini od 800 kilometara, prva sledeća je u Atini, što omogućava snimanje jonosfere na profilu od 1.600 kilometara. Takva jonosferska snimanja značajna su ne samo za vojsku, policiju i službe bezbednosti, već i za privredu, industriju, telekomunikacije, Ministarstvo spoljnih poslova."

Zatvoren HAARP, šta će sada teoretičari zavere?

Stižemo i do čuvene teorije da nam HAARP "mrsi konce" igrajući se klimom. Da li HAARP može da manipuliše klimom, izaziva nepogode, poplave, zemljotrese, pa čak i promenu raspoloženja kod ljudi? Kao i svaki naučnik, kategorično odmahuje glavom.

"Ne može, to je toliko snažna energija, koju niko ne može da preusmerava. Te antene ne šalju ništa, one samo primaju. Nema takvog odašiljača koji bi to što je pokupio, sada ponovo vratio. To samo može da radi Sunce. Klima se ne može menjati u jonosferi. U jonosferi se menjaju određeni uslovi, procesi, kakva je struktura pojedinih slojeva jonosfere i kako će se izvršiti propagacija te elektromagnretske energije kroz jonosferu."

Kao i na početku razgovora, pozdravljamo se ispred spomenika Milutinu Milankoviću. Vraćam se ka Beogradu jednako ošamućena od vrućine, ponovo gunđajući i proklinjući i HAARP i auto bez klime. Primećujem da boravak ispod antene definitivno nije uticao na promenu mog raspoloženja.

nebo Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock


Potražila sam mišljenje još jednog stručnjaka. Zovu ga doktorom za vreme. Meteorolog Nedeljko Todorović potvrđuje reči geofizičara - ne postoji energija koju čovek može da proizvede, a koja bi mogla da utiče na procese u atmosferi.

"To su ogromne, ogromne energije koje diktira aktivnost Sunca", naglašava Nedeljko.

"Sa Sunca na Zemlju za nekoliko sati dolazi toliko energije, koliko proizvede najveća hidroelektrana u toku jedne godine. Aktivnost Sunca diktira i vreme, i klimu i mnoge druge procese na Zemlji. U tom smislu HAARP ili neka slična delatnost nemaju šansu u odnosu na Sunce. Kada bi HAARP-om ili nekom drugom metodom mogli da se promene vremenski događaji i procesi, pa prvo bi Amerikanci na svojoj teritoriji promenili ona tornada i tropske ciklone, da ih ne bije i ne plavi. Ne može tako čovek da menja klimu i meteorološke procese."

DESET stvari koje ne znate o Tesli - "Bogu nauke"

Klima se, objašnjava, menja na vremenskim skalama reda veličina od desetine hiljada godina. Stotinama godina, pa čak i nekoliko hiljada godina, klima kod nas je relativno stabilna. Postoje, dodaje, oscilacije temperature, ali kada se nađe njihova srednja vrednost nekoliko hiljada ili stotina godina unazad, onda se vidi da su ta odstupanja bila plus, minus jedan stepen od te srednje vrednosti. I u davnoj prošlosti u Srbiji i regionu bilo je i obilnih kiša i jakih suša, te velikih nepogoda.

O kemtrejlsima...

Tragove koje na nebu ostavljaju avioni neki dovode u vezu sa HAARP-om, objašnjavajući da je nebo uvek "išarano" pre promene vremena. "U pravu su da ti tragovi ostaju pre promene vremena, ali maše suštinu. Neki ljudi misle da nas iz aviona 'zaprašuju', a zapravo su kemtrejlsi čista meteorološka pojava. Pred promenu vremena nestabilnost atmosfere se povećava, pa se u takvim termodinamičkim uslovima stvaraju ne samo obični oblaci, nego i ti tragovi. Pojavljuju se zbog kondenzacije postojeće vodene pare na tim visinama. Kada je atmosfera stabilna posle kiše, avioni preleću i nema tragova", objašnjava Nedeljko Todorović.


"Svakodnevna merenja temperature u Srbiji datiraju nekih 130 godina unazad, mada je u Beogradu bilo i nekih merenja 1848. godine, ali su ona prekinuta. Postoje, međutim, zapisi po manastirima. Dubrovačka Republika je, recimo, vodila sjajne zapise o dešavanjima na Balkanu. Na osnovu onoga što su ljudi zapisali dok nije bilo instrumentalnog merenja, vidi se da je bilo itekako ekstremnih događanja - i poplava, i suša, i pojave grada i nevremena. Tako da su poslednjih godina ili decenija te ekstremne meteorološke pojave maltene uobičajene, one se događaju."

Analize ponovljivosti toplih i hladnih leta i zima potvrđuju da temperatura vazduha oscilira na predvidiv način. Primera radi, temperatura 35 godina blago raste za stepen, stepen i po, pa onda narednih 35 godina blago pada. Tako se izraženo topla leta javljaju svakih četiri, pet godina, pa onda na sedam, osam godina, što je, objašnjava Nedeljko, magnetni ciklus Sunca.

Po tom ritmu, ovo leto treba da bude iznadprosečno toplo, sa manje kiše nego prošle godine. Ostatak jula i avgust će, prema prognozama, biti topliji i suvlji nego ranijih godina.

Spremite se, dakle, za temperature koje će ići i do 40 stepeni, ali nemojte da vas iznenade ni pljuskovi i grmljavina, kojih će takođe biti. Nemaju veze sa HAARP-om, ali možete da krivite i njega, ako će vam tako biti lakše da pregurate paklene vrućine.

Sve vesti