Veliki umetnik Petar Lubarda rođen je pre 110 godina, a tim povodom u Legatu je otvorena izložba i otkrivena njegova bista.
Povodom 110 godina od rodenja Petra Lubarde, veceras je u njegovom Legata otvorena izložba njegovih dela, a u dvorištu otkrivena bista, rad Sretena Stojanovica.
"Šta je bilo prirodnije nego da najveci srpski skulptor Sreten Stojanovic napravi bistu najvecem srpskom slikaru Petru Lubardi. Sreten Stojanovic je autor monumentalnih spomenika Kardordu i Njegošu i bisti Ivi Andricu, Dragiši Vasicu, Milutinu Milankovicu. Sada ih je ovde dvojica Sreten i Petar, a Petar je Njegoš u slikarstvu", istakao je pesnik i akademik Matija Beckovic.
On u svojoj pesmi posvecenoj jednom od najvecih srpskih slikara 20. veka, kaže "Petar Lubarda je bio kreda koja je slikala i sa svakom slikom trošila se i smanjivala".
"Na slikama se videlo koliko ga je bilo, a na kredi koliko ga je preostalo. Slike su od njega otpadale kao da nije slikao nego zavarivao, koštanom sržju i krvnom plazmom. Odelo po meri bivalo mu je sve komotnije, dugme na košulji je zakopcavao sve dalje od vrata, noge su se smanjivale, a cipele rasle. Kada se istrošila, rodio se ponovo na platnima kao vecni plamen", rekao je Beckovic.
On je naglasio da je Lubarda imao dar da slika ono što je najteže slikati - nebo i kamen i da je i nebu i kamenu utiskivao vecni život.
Direktor Kuce legata Filip Brusic-Reno objasnio je da je bista Petra Lubarde nastala oko 1950. godine, a Kuca legata je do nje došla na neverovatan nacin.
"Nakon što je komisija za popis predmeta iz Legata Petra Lubarde završila posao 2008. godine, pristupilo se rekonstrukciji ove kuce. Nakon rušenja drvenih stepenica u zadnjem delu, slucajno su majstori pronašli vajarski portret u gipsu i ispostavilo se da je to delo cuvenog Sretena Stojanovica - Lubardin portret koji smo izlili u bronzi i koji ce u buduce krasiti dvorište kuce u kojoj je slikar živeo i stvarao", rekao je Brusic-Reno.
Slike, koje ce posetioci moci da pogledaju do kraja januara sledece godine, izložene pored dela iz stalne postavke Legata, nastale su izmedu 1933. i 1961. godine.
Autort postavke je kustos Dina Pavic, koja je spremila i izložbu "Petar Lubarda 1907-1974-2017" zajedno sa kolegama iz Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, koja od sutra krece na mini turneju, a bice predstavljena u Podgorici, Novom Sadu, Beogradu i Višegradu.
Clanovi porodice Petra Lubarde, sestricina Ðina Lazar i sinovac Ðuro Lubarda prisustvovali su vecerašnjoj proslavi 110 godina od rodenja velikog umetnika i simbolicno poklonili Kuci legata drvo trešnje.
Lazar je podsetila da je Lubarda u kuci, koja je danas njegov Legat, proveo skoro 30 godina, da su se u njegovom Ateljeu ostvarile velike ideje, snovi i želje.
"Želim da svi mi budemo ovde i za 120. rodendan Petra Lubarde. Svi mi cemo biti tada 10 godina stariji, ali njegova dela ostaju vecno mlada, aktuelna i njihova energija zraci i obnavlja se", istakla je Lazar.
Prisutnima se obratuio i zamenik gradskog sekretara za kulturu Milan Lazovic ukazavši na znacaj i funkciju Kuce legata.
