Neka je i skuplje, samo ako je zdravije?

Autor:

Kada kupujete hranu, da li birate zdravije namirnice, čak i ako su skuplje?

7
A- A A+
kupovina, [oping, kolica, hrana, deklaracije Foto: Guliver Getty Images/Thincstock

Istraživanje koje je sproveo "Nielsen" pokazuje da Evropljani danas prosečno unose 500 kalorija više nego što su unosili pre 40 godina. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da se gojaznost na svetskom nivou od 1980. godine više nego udvostručila, kao i da većina svetske populacije živi u zemljama gde je gojaznost odgovorna za više smrtnih slučajeva nego što je neuhranjenost.

Kada je reč o Istočnoj Evropi, istraživanje pokazuje da rasprostranjenost gojaznosti iznosi 58 odsto, što u odnosu na prosečnu gojaznost na svetskom nivou (38 odsto) predstavlja veliki procenat.

U Srbiji taj broj doseže i do 61 odsto, a taj podatak je još alarmantniji ako se uzme u obzir da je 90-ih u Srbiji gojazno bilo 12 odsto stanovništva.

Istraživanje pokazuje da 58 odsto Evropljanja misli da je gojazno, 50 odsto njih je svesno svoje gojaznosti, a 45 odsto njih pokušava da izgubi težinu.

Koliko god ove brojke loše zvučale, pozitivni trendovi se ipak mogu uočiti.

U Istočnoj Evropi, naročito u Srbiji, sve više ljudi je svesno svoje gojaznosti. Još važnije - sve više ljudi je spremno da nešto učini u vezi sa tim.

Postoje dva načina na koji građani u svetu pokušavaju da smanje težinu: vežbanjem i korigovanjem ishrane. Srbi se u čak 84 odsto odlučuju za drugi način, što predstavlja veliki procenat kako u odnosu na svet, tako i u odnosu na Istočnu Evropu.

Karakteristična za Srbiju je i činjenica da čak 77 odsto ispitanika smatra da je spremno da skuplje plati namirnice koje ne sadrže štetne sastojke.

Da li i vi spadate u ovu statistiku?




"Nielsen" istraživanje ukazuje na to da su ljudi u Srbiji sve edukovaniji u vezi sa svojom ishranom, da sve više zahtevaju transparentnost u obeležavanju sastojaka namirnica koje kupuju, kao i da sve više pažnje posvećuju čitanju tih sastojaka pre nego što proizvod stave u svoju korpu.

Iako će porez na šećer sigurno imati uticaj na određene kategorije, sasvim druga zakonska mera imaće veći uticaj, a to je označavanje proizvoda. Potrošači već aktivno čitaju etikete kako bi se bolje informisali. Oni žele da znaju kakav je sastav hrane, a označavanje je ključ za postizanje poverenja u određeni brend.

Potrošači očekuju od kompanija dokaže da njihove tvrdnje o blagotvornom uticaju proizvoda na zdravlje nisu samo u cilju veće prodaje proizvoda – oni žele da tvrdnje i napori kompanija budu istiniti.

Širom Istočne Evrope, skoro dva od tri konzumenta (56 odsto) veruju da su tvrdnje o zdravlju namirnica samo način da proizvođači hrane i pića zarade više novca – veoma su skeptični po pitanju zdravlja namirnica, i zato je veoma važno da sve tvrdnje u vezi sa zdravljem namirnica budu istinite.

Sve vesti