Mirko Cvetković biće, ako vlada koju predloži dobije podršku u parlamentu, 70. čelnik izvršne vlasti u Srbiji od 1805. godine.
Mirko Cvetković biće, ako vlada koju predloži dobije podršku u parlamentu, 70. čelnik izvršne vlasti u Srbiji od 1805. godine.
U protekle 203 godine Srbijom su upravljale vlade, socijalistička izvršna veća, okupacioni Ministarski savet srpske vlade narodnog spasa u Drugom svetskom ratu, kraljevske vlade i praviteljstvujušči sovjet.
Predsednici vlada, izvršnih veća i sovjeta, njih 69, menjali su se 94 puta. Od toga su petorica bili vršioci dužnosti. Svi čelnici izvršne vlasti su bili muškarci.
Prva izvršna vlast bio je Praviteljstvujušći sovjet srpski i prva sednica tog tela održana je 27. avgusta 1805. godine u manastiru Voljavča kod Kragujevca, a prvi predsednik sovjeta, odnosno "premijer", bio je prota Mateja Nenadović.
Tokom protekle 203 godine Srbija je bila pod turskom vlašću, kneževina, kraljevina, deo Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije, pod nemačkom okupacijom, Narodna Republika Srbija, Socijalistička Republika Srbija i Republika Srbija.
Čelnik izvršne vlasti od 1805. do 1813. godine bio je predsednik Praviteljstvujušćeg sovjeta, od 1835. do 1918. godine Srbija je imala premijera, a tokom okupacije, od 1941. do 1944. godine, to su bili predsednik Komesarske uprave i predsednik Ministarskog saveta srpske vlade narodnog spasa.
Posle Drugog svetskog rata, do 1953. godine, postojali su premijeri, a potom do 1991. godine predsednici Izvršnog veća. Vlada Srbije, u sadašnjem obliku, postoji od 15. januara 1991. godine.
Srbija je bez direktne izvršsne vlasti bila ukupno 45 godina u protkle dva veka - (1813-1835 i 1918-1941).
Najduže je na čelu vlade bio Nikola Pašić - u pet mandata ukupno
12 godina. Njegov pojedinačno najduži ostanak na čelu vlade (septembar 1912 - decembar 1918) bio je ipak kraći od premijerske karijere Mirka Marjanovića (mart 1994 - oktobar 2000).
Pojedinačno najduži neprekinuti boravak na čelu vlade imao je Avram Petronijević, od oktobra 1844. do aprila 1852. godine.
Pored Pašića, pet puta je premijer bio i Sava Grujić (prvi put 1888. godine, poslednji put 1906), ali ukupno je nakupio jedva tri i po godine na čelu vlade.
Predsednici Praviteljstvujušćeg sovjeta srpskog (1805-1813):U protekle 203 godine Srbijom su upravljale vlade, socijalistička izvršna veća, okupacioni Ministarski savet srpske vlade narodnog spasa u Drugom svetskom ratu, kraljevske vlade i praviteljstvujušči sovjet.
Predsednici vlada, izvršnih veća i sovjeta, njih 69, menjali su se 94 puta. Od toga su petorica bili vršioci dužnosti. Svi čelnici izvršne vlasti su bili muškarci.
Prva izvršna vlast bio je Praviteljstvujušći sovjet srpski i prva sednica tog tela održana je 27. avgusta 1805. godine u manastiru Voljavča kod Kragujevca, a prvi predsednik sovjeta, odnosno "premijer", bio je prota Mateja Nenadović.
Tokom protekle 203 godine Srbija je bila pod turskom vlašću, kneževina, kraljevina, deo Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije, pod nemačkom okupacijom, Narodna Republika Srbija, Socijalistička Republika Srbija i Republika Srbija.
Čelnik izvršne vlasti od 1805. do 1813. godine bio je predsednik Praviteljstvujušćeg sovjeta, od 1835. do 1918. godine Srbija je imala premijera, a tokom okupacije, od 1941. do 1944. godine, to su bili predsednik Komesarske uprave i predsednik Ministarskog saveta srpske vlade narodnog spasa.
Posle Drugog svetskog rata, do 1953. godine, postojali su premijeri, a potom do 1991. godine predsednici Izvršnog veća. Vlada Srbije, u sadašnjem obliku, postoji od 15. januara 1991. godine.
Srbija je bez direktne izvršsne vlasti bila ukupno 45 godina u protkle dva veka - (1813-1835 i 1918-1941).
Najduže je na čelu vlade bio Nikola Pašić - u pet mandata ukupno
12 godina. Njegov pojedinačno najduži ostanak na čelu vlade (septembar 1912 - decembar 1918) bio je ipak kraći od premijerske karijere Mirka Marjanovića (mart 1994 - oktobar 2000).
Pojedinačno najduži neprekinuti boravak na čelu vlade imao je Avram Petronijević, od oktobra 1844. do aprila 1852. godine.
Pored Pašića, pet puta je premijer bio i Sava Grujić (prvi put 1888. godine, poslednji put 1906), ali ukupno je nakupio jedva tri i po godine na čelu vlade.
27. avgust 1805. - januar 1807. Mateja Nenadović
januar 1807. - 1810. Mladen Milovanović
1810 - 22. januar 1811. Jakov Nenadović
22. januar 1811. - 3. oktobar 1813 Karađorđe Petrović
Premijeri (1835-1944):
15. februar 1835. - 26. februar 1839. Koča Marković
26. februar 1839. - 7. april 1840. Avram Petronijević (1. put)
7. april 1840. - 15. maj 1840. Paun Janković (v.d.)
15. maj 1840. - 7. septembar 1842. Đorđe Protić (v.d. do 24. januara 1840.)
7. septembar 1842. - 6. oktobar 1843. Avram Petronijević (2. put)
6. oktobar 1843. - 11. oktobar 1844. Aleksa Simic (1. put)
11. oktobar 1844. - 22. april 1852. Avram Petronijević (3. put)
22. april 1852. - 26. mart 1853. Ilija Garašanin (1. put) (v.d. do 25. aprila 1852.)
26. mart 1853. - 28. decembar 1855. Aleksa Simić (2. put)
28. decembar 1855. - 10. jun 1856. Aleksa Janković
10. jun 1856. - 28. septembar 1856. Stevan Marković (1. put) (v.d.)
28. septembar 1856. - 1. jul 1857. Aleksa Simić (3. put)
1. jul 1857. - 12. jun 1858. Stevan Marković (2. put)
12. jun 1858. - 18. april 1859. Stevan Magazinović
18. april 1859. - 8. novembar 1860. Cvetko Rajović
8. novembar 1860. - 21. oktobar 1861. Filip Hristić
21. oktobar 1861. - 15. novembar 1867. Ilija Garašanin (2. put)
15. novembar 1867. - 3. decembar 1867. Jovan Ristić (1. put)
3. decembar 1867. - 3. jul 1868. Nikola Hristić (1. put)
3. jul 1868. - 8. avgust 1869. Đorđe Cenić
8. avgust 1869. - 22. avgust 1872. Radivoje Milojković
22. avgust 1872. - 5. april 1873. Milivoje Petrović Blaznavac
5. april 1873. - 3. novembar 1873. Jovan Ristić (2. put) (v.d. do 14. aprila 1873.)
3. novembar 1873. - 7. decembar 1874. Jovan Marinović
7. decembar 1874. - 3. februar 1875. Aćim Čumić
3. februar 1875. - 31. avgust 1875. Danilo Stefanović
31. avgust 1875. - 8. oktobar 1875. Stevča Mihailović (1. put)
8. oktobar 1875. - 6. maj 1876. Ljubomir Kaljević
6. maj 1876. - 13. oktobar 1878. Stevča Mihailović (2. put)
13. oktobar 1878. - 2. novembar 1880. Jovan Ristić (3. put)
2. novembar 1880. - 13. oktobar 1883. Milan Piroćanac
13. oktobar 1883. - 1. mart 1884. Nikola Hristić (2. put)
1. mart 1884. - 25. jun 1887 Milutin Garasanin
25. jun 1887. - 13. januar 1888. Jovan Ristić (4. put)
13. januar 1888. - 9. maj 1888. Sava Grujić (1. put)
9. maj 1888. - 31. januar 1889. Nikola Hristić (3. put)
31. januar 1889. - 7. mart 1889. Kosta Protić
7. mart 1889. - 23. februar 1891. Sava Grujić (2. put)
23. februar 1891. - 22. avgust 1892. Nikola Pašić (1. put)
22. avgust 1892. - 13. april 1893. Jovan Avakumović (1. put)
13. april 1893. - 5. decembar 1893. Lazar Dokić
5. decembar 1893. - 24. januar 1894. Sava Grujić (3. put)
24. januar 1894. - 3. april 1894. Đorđe Simić (1. put)
3. april 1894. - 27. oktobar 1894. Svetomir Nikolajević
27. oktobar 1894. - 7. jul 1895. Nikola Hristić (4. put)
7. jul 1895. - 27. decembar 1896. Stojan Novaković (1. put)
27. decembar 1896. - 19. oktobar 1897. Đorđe Simić (2. put)
19. oktobar 1897. - 25. jul 1900. Vladan Đorđević
25. jul 1900. - 3. april 1901. Aleksa Jovanović
3. april 1901. - 20. oktobar 1902. Mihailo Vujić
20. oktobar 1902. - 20. novembar 1902. Petar Velimirović (1. put)
20. novembar 1902. - 11. jun 1903. Dimitrije Cincar-Marković
11. jun 1903. - 4. oktobar 1903. Jovan Avakumović (2. put)
4. oktobar 1903. - 10. decembar 1904. Sava Grujić (4. put)
10. decembar 1904. - 28. maj 1905. Nikola Pašić (2. put)
28. maj 1905. - 7. mart 1906. Ljubomir Stojanović
7. mart 1906. - 29 april 1906. Sava Grujić (5. put)
29. april 1906. - 20. jul 1908. Nikola Pašić (3. put)
20. jul 1908. - 22. februar 1909. Petar Velimirović (2. put)
22. februar 1909. - 24. oktobar 1909. Stojan Novaković (2. put)
24. oktobar 1909. - 4. jul 1911. Nikola Pašić (4. put)
4. jul 1911. - 1. jul 1912. Milovan Milovanović
1. jul 1912. - 12. septembar 1912. Marko Trifković
12. septembar 1912. - 1. decembar 1918. Nikola Pašić (5. put) (od novembra 1915. godine na Krfu)
4. maj 1941. - 29. avgust 1941. Milan Aćimović (predsednik Komesarske uprave)
29. avgust 1941. - 20. oktobar 1944. Milan Nedić (predsednik Ministarskog saveta srpske vlade narodnog spasa)
Premijeri (1945-1953):
9. april 1945. - 5. septembar 1948. Blagoje Nešković
5. septembar 1948. - 5. februar 1953. Petar Stambolić
Predsednici Izvršnog veća (1953-1991):
5. februar 1953. - 16. decembar 1953. Petar Stambolić
16. decembar 1953. - 6. april 1957. Jovan Veselinov
6. april 1957. - 9. jun 1962. Miloš Minić
9. jun 1962. - 6. novembar 1964. Slobodan Penezić Krcun
6. novembar 1964. - 17. novembar 1964. Stevan Doronjski (v.d.)
17. novembar 1964. - 6. jun 1967. Dragi Stamenković
6. jun 1967. - 7. maj 1969. Đurica Jojkić
7. maj 1969. - 6. maj 1974. Milenko Bojanić
6. maj 1974. - 6. maj 1978. Dušan Čkrebić
6. maj 1978. - 5. maj 1982. Ivan Stambolić
7. maj 1982. - 6. maj 1986. Branislav Ikonić
6. maj 1986. - 5. decembar 1989. Desimir Jevtić
5. decembar 1989. - 15. januar 1991. Stanko Radmilović
Premijeri (1991-2004):
15. januar 1991. - 23. decembar 1991. Dragutin Zelenović
23. decembar 1991. - 10. februar 1993. Radoman Božović
10. februar 1993. - 18. mart 1994. Nikola Šainović
18. mart 1994. - 24. oktobar 2000. Mirko Marjanović
24. oktobar 2000. - 25. januar 2001. Milomir Minić
25. januar 2001. - 12. mart 2003. Zoran Đinđić
12. mart 2003. - 16. mart 2003. Nebojsa Cović (v.d.) (Čović i Korać dežurni potpredsednici, prema "rasporedu za vođenje sednica i potpisivanje akata", objavljenom u Službenom glasniku)
17. mart 2003. - 18. mart 2003. Žarko Korać (v.d.)
18. mart 2003. - 3. mart 2004. Zoran Živković
3. mart 2004. - do izbora nove vlade Vojislav Koštunica
(Beta)
