Gurović: Trening je vera da ćeš biti bolji

Autor:

Nekadašnjim saigračima u Crvenoj zvezdi, potom i u reprezentaciji, putevi su se posle 10 godina ponovo ukrstili. Gde drugo nego na košarkaškom terenu...

Gurović: Trening je vera da ćeš biti bolji Foto: Promo/Ivica Veselinov

Posle rada u stručnom štabu Crvene zvezde, potom vođenja ekipa FMP Železnika i Vršca, Milan Gurović je odlučio da delimično promeni svoju trenersku ulogu i posveti se indivudualnom radu sa igračima.

"Mislim da čovek može najviše da pruži kada radi ono što mu prija. To svako mora da oseti. Ali, dok ne probaš, ne možeš da znaš. Košarka je, naravno, jedino čime želim da se bavim, ali mislim da je ovo pravac kojim ću ići u budućnosti. Rad sa mladima, njihovo razvijanje i usavršavanje. Da moje znanje i iskustvo kroz individualni rad, koji je veoma važan, prenesem na momke koji žele da napreduju", počeo je priču Milan Gurović.

Gde je u svemu tome Nemanja Aleksandrov?

"Moja supruga Jasmina srela je Milana u Hajd parku dok je trenirao. Pozvala ga je da nam se pridruži u našem fitnes centru i kada je video uslove koje nudimo odlučio je da tu drži treninge, što mi je veoma drago. Imamo priliku da se češće viđamo, da se družimo, a ponekad i da odigramo basket", otkrio je Aleksandrov, izrazivši divljenje prema posvećenosti i energiji kojom Gurović prilazi svakom treningu sa mladim igračima.

Na ideju da počne indivudalno da radi, kako sam kaže, Gurović je došao posle izvanrednog iskustva koje je imao u FMP-u, kada je ovakav vid treninga upražnjavao sa veoma talentovanim momcima kao što su Marko Gudurić, Ognjen Dobrić, Vojislav Stojanović, Stefan Lazarević, Boriša Simanić, Aleksa Radanov...

Na novom zadatku Gurović je već nepuna dva meseca i ovim putem prenosi prve utiske:

"Nekoliko talentovanih klinaca svakodnevno radi sa mnom. Velika je razlika između individualnog rada i rada sa ekipom. Trening sa timom svodi se na konvencionalni rad, dva na dva, tri na tri, igru na dva koša... Napredak se najbolje postiže kada se individualno radi sa trenerom, kada ispravljaš svoje nedostatke i unapređuješ elemente igre koji ti nisu jača strana. To i te kako daje rezultate leti, kada se ne juri takmičarska forma, kada većina klinaca odmara. Onda momci koji vole da rade najviše mogu da napreduju".

Na pitanje koji je najčešći savet koji daje igračima koje trenira, Gurović odgovara:

"Pre svega, savetujem im da svaki put, ali bez izuzetka, daju 100 odsto svojih mogućnosti, ali i da obavezno moraju da veruju u to što rade. Jer, trening je na neki način verovanje da ćeš biti bolji. Naravno, lako je slagati trenera da si dao maksimum, ali sebe ne možeš da prevariš. Zato je potrebno biti pošten samo prema sebi i to onda mora da se vrati".

"Takav način razmišljanja pokušavam da usadim u sve njih. Kad vidim da neko dete ne želi da radi, a bilo je i toga, ne pokušavam da izigravam policijaca niti da ga teram da trenira. Jer, radna etika je veoma bitna stavka i to je na neki način preduslov za rad sa mnom".

Za ovakav stav, kao jedini ispravan, Gurović ima potvrdu na ličnom primeru:

"Ubedljivo sam najviše trenirao u periodu od svoje 17. do 23. godine. Tada sam bio u Grčkoj, u Peristeriju i trenirao sam po šest sati dnevno. Insistirao sam na tome da mi stan bude na 100 metara od dvorane, tada još nisam imao auto, pa sam sve vreme provodio na terenu šutirtajući".

Reprezentacija Eurobasket 2001 Foto: MN Press


"MOŽEMO DO ZLATA NA EP"

Razgovor sa Gurovićem ne može da protekne bez priča na temu reprezentacije, kojoj je kao igrač dao mnogo. Upravo iz tog razloga zaboleli su ga brojni otkazi koji su zadesili univerzitetsku selekciju.

"To je velika sramota. Ne bih nikoga prozivao pojedinačano, ali jednostavno u moje vreme to nije moglo da se zamisli, osim ako je povreda u pitanju. Bili smo svesni da za nas neće biti leta, familiju i prijatelje si ostavljao po strani, ali si imao priliku za najveću čast, a to je da predstavljaš svoju zemlju. To smo shvatali ne kao obavezu, već kao privilegiju".

U prilog ovim Gurovićevim rečima svedoči i pomalo zaboravljen podatak, da je pred Svetsko prvenstvo u Atini pre 19 godina prošao cele pripreme sa reprezentacijom, iako nije bio siguran da će od strane FIBA uopšte dobiti priliku da konkuriše za nastup na takmičenju.

"Zbog problema koje je tada pravila grčka federacija, Jorgos Vasilakopulos nije želeo da dozvoli Stojakoviću, Tarlaću i meni da igramo za našu reprezentaciju, pošto smo imali i grčko državljansto. Međutim, ja sam se uprkos tome pojavio na okupljanju reprezentativaca i celo leto sam proveo sa tim momcima. Bila mi je ogromna čast što me je Željko Obradović pozvao. Posle dva meseca žestokih priprema, bukvalno poslednjeg dana treninga, stigla je konačna zabrana mog nastupa na SP. Bilo mi je jako teško, naročito zbog činjenice da sam u riznici mogao da imam još jedno zlato, ali šta je tu je".

Evropsko prvenstvo se bliži, a Gurović je kao i uvek optimista.

"Mislim da je ova generacija sazrela da preuzme ulogu favorita i uveren sam da možemo da napadnemo zlato. Momcima zaista treba skinuti kapu za sve uspehe koje su imali prethodnih godina, jer svima treba da bude jasno da smo mi mala zemlja i da su rezultati koje pravimo fantastični. Povrede su nas u velikoj meri poremetile, ali smo i pored toga među favoritima za najviši plasman. To pokazuju i igre u pripremnom periodu", rekao je Milan Gurović i vratio se na Eurobasket 2001, čija završnica je odigrana u Istanbulu, kao što će biti i ovog leta.

"Ova reprezentacija me podseća na onu iz 2001, koja je iz nekog razloga malo zapostavljena posle ogromnog uspeha iz Indijanapolisa 2002. Od početka priprema, gde smo odigrali tri turnira, pa do finala protiv Turaka, nismo izgubili nijednu zvaničnu utakmicu. To se slabo spominje i malo mi je krivo zbog toga, ali mislim da ova generacija može to da ponovi".

Sve vesti