Beta

Mali migranti kreću u srpske škole

Autor:

U Srbiji se trenutno nalazi oko 1.000 dece izbeglica školskog uzrasta, a većina njih krenuće 1. septembra u školu, u odeljenjima zajedno sa vršnjacima iz Srbije.

39
A- A A+
migranti, žene, miksalište, migrantska kriza, izbeglice, imigranti Foto: Mondo/ Goran Sivački

Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila, Radoš Đurović, rekao je agenciji Beta da se procenjuje da se u Srbiji trenutno nalazi oko 1.000 dece školskog uzrasta, uglavnom iz Sirije, Avganistana i Pakistana... Oni žive u centrima za azil i u tranzitnim centrima, uglavnom u pratnji roditelja ili srodnika.

Đurović je rekao da je Ministarstvo prosvete najavilo da će od ove školske godine ta deca biti masovno uključena u sistem obrazovanja i pozdravio tu nameru Ministarstva ali i ukazao da je potrebno napraviti detaljan plan oko toga kako će ta deca biti primljena.

Izvor: Beta

Dobro deci, dobro i nastavnicima

Đurović je ukazao da je, osim organizacionih pitanja, neophodno rešiti i finansiranje nabavke udžbenika i ostale školske opreme za tu decu. "Nabavka udžbenika i ostalog pribora ostaje pitanje i ja se nadam da će Komesarijat za izbeglice to da obavi jer država dobija ogroman novac za te namene. I Ministarstvo treba da poveća broj nastavnika, odnosno radnih sati, što i nije loše u mnogim lokalnim sredinama jer će to doprineti da mnogi nastavnici sačuvaju posao", rekao je Đurović.

Ima primera, ukazuje Đurović, da su deca u centrima daleko od lokalnih sredina u kojima treba da se školuju a ima čak i dece bez pratnje roditelja.

On je ocenio da je najbolje rešenje da se deca izbeglice u domaći sistem obrazovanja uključe inkluzivno, odnosno zajedno sa srpskom decom, po dvoje ili troje u razredu (a ne kao odeljenje), jer je do sada taj sistem deo najbolje rezultate.

"I ne treba očekivati da, zbog nepoznavanja jezika, oni odmah prate nastavu kao i deca iz Srbije. Jer ta deca su prošla rat i migracioni put, oni su izvučeni iz 'konteksta' i zbog toga im je prvo potrebno uključivanje u društvo. Imali smo slučajeve da su deca za tri do pet meseci naučili jezik i nastavili da normalno prate nastavu a glavna podrška su im upravo bili drugari iz razreda", rekao je on.

Đurović je rekao da je bilo pokušaja da se formiraju posebna odeljenja sa decom izbeglicama, sa namerom da oni prvo nauče jezik pa da tek onda krenu u lokalne škole, ali da se taj sistem pokazao lošim jer su oni ostajali izolovani u centrima i u neprirodnom okruženju, pa su mnogo i odustali od obrazovanja.

Prema njegovoj proceni, broj od oko 1.000 dece neće biti teško rasporediti u manjim grupama po školama širom Srbije, gde će moći normalno da prate nastavu i razvijaju se psihofizički.

"Tako će biti izvučeni iz sredine kampa, u kojoj su sada izolovani, a kroz školu će učiti i o kulturi i običajima. I naša deca će biti obogaćena novim iskustvima, jer deca su ljubopitljiva i imaju živu međusobnu komunikaciju. Imali smo slučajeve i da su deca izbeglice tako dobro uspevala da se integrišu da su neki postajali i navijači srpskih fudbalskih klubova i igrali za timove svojih škola", rekao je on.

"Gardijan": Učite od Srbije!

Đurović je rekao da Centar za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila pruža podršku toj deci za praćenje nastave i obezbeđuje prevodioce gde je to potrebno, a da postoji i veoma dobra saradnja sa psiholozima i pedagozima lokalnih škola u koje ta deca idu.

Centar je u poslednja dva meseca učestvovao u pripremi 45 dece iz Avganistana i Iraka u Sjenici, Tutinu, Bogovađi i u Krnjači kroz organizovanje savetovanja i razgovora sa roditeljima, kroz pripreme radionica sa decom, učenja jezika i upoznavanja sa kulturom Srbije.

Najveći broj dece je u uzrastu od sedam do 10 godina, ali ih ima dosta i u uzrastu od 14 i 15 godina. Reč je, uglavnom, o deci koja u Srbiji borave više od godinu dana.

"Mali Pikaso" iz Krnjače ima veliko srce!

"Nikada nije bilo problema u lokalnoj školi ili samoupravi. Problema je bilo samo kada uprave pojedinih centara nisu želele da puste decu da idu u školu ili kada su lokalni pojedinci pravili probleme. Ali ni to nije bila prepreka kada se tom pitanju pristupalo na pravi način", rekao je on i kao pozitivan primer naveo Osnovnu školu "Zaga Malivuk" iz Krnjače i Školu za osnovno obrazovanje odraslih "Đuro Salaj" iz Lazarevca.

On je podsetio da je i po zakonu, koji osnovno obrazovanje tretira kao obavezno, neophodno uključiti decu izbeglice u sistem obrazovanja Srbije, ali da je, uprkos iskazanoj dobroj volji Ministarstva prosveta i Komesarijata za izbeglice, teško pretpostaviti da će sva deca biti uključena u obrazovni sistem.

Povezano

Sve vesti