Pomirenje Srba i Hrvata neophodno je i bilo bi logično iz niza razloga, ali ako se ne dogodi u dogledno vreme, svake naredne godine biće još teže da e postigne, poručio je hrvatski istoričar.
Hrvatski istoričar i profesor na Univerzitetu u Zagrebu, Tvrtko Jakovina, u autorskom tekstu u zagrebačkom "Globusu" ukazuje da Srbi i Hrvati vekovina žive i živeće jedni uz druge pa bi, kaže, bilo neizdrživo, poražavajuće, ostanu li međusobni odnosi još dugo napeti, ispunjeni sumnjičenjem, neprestanim strahovima i nepoverenjem.
"Hrvatskoj je stabilna i bogata Srbija vezana za Zapad, što ranije članica Evropske unije, jednako važan cilj kao što bi to trebao da bude i za samu Srbiju", navodi autor i dodaje da je "Srbija daleko od Evrope, frustrirana siromaštvom i nezadovoljna (jednostrano proglašenom) nezavišnošću Kosova, znatno bi lakše mogla da iskoristi haotično stanje u najmlađoj evropskoj državi (Hrvatskoj), zaoštri odnose s Prištinom".
To bi, smatra Jakovina, bilo pogubno za hrvatski turizam, a to znači i za celokupni ekonomski život u Hrvatskoj.
Ukoliko Hrvatska, ali i Srbija i međunarodna zajednica žele ikada da raspletu prilike u Bosni i Hercegovini, neophodno je, kaže, najpre pomiriti Srbiju i Hrvatsku i to ne samo tako površno, već iskreno, s punom svešću veoma velikih uloga.
"Iskreno pomirenje Srba i Hrvata danas je važnije za međunarodnu zajednicu nego što je bilo pre desetak godina. Najvažnije je to zbog Balkana, ali i onoga što se zbiva na istoku", kaže Jakovina posebo apostrofirajuću Rusiju za koju kaže da danas ima daleko važniju ulogu, agresivnija je i prisutnija nego u vreme Jeljcina i ranog Putina.
Autor ukazuje da u svetu koji je nestabilniji nego pre, bogatija, stabilnija, evropska Srbija Hrvatskoj je, ističe, potrebna želi li i sama zadržati stabilnost.
Napominje da bi Srbija Hrvatskoj mogla da pomogne i sa po kojim radnikom jer, kaže, "gastarbajteri" iz Srbije ne traže vreme prilagođavanja.
"Hrvati i Srbi govore jezike kojim se razumeju, čitaju se - pod uslovom da tekstovi nisu na ćirilici - bez poteškoća. Pomirenje Srbije i Hrvatske bilo bi važno za naše visoko školstvo, za zajedničke nastupe, za bolja takmičenja na kulturnom planu, obezbedilo bi bolju kulturnu ponudu, bolja pozorišna gostovanja i filmove, bilo bi to odlično tržište za naše muzičare", naveo je Jakovina.
Pomirenje Srba i Hrvata važno je i zato što će u tom slučaju Hrvatska biti stabilnija iznutra. Bez obzira na to što je broj Srba danas u Hrvatskoj znatno manji i u hrvatskoj politici više nemaju ni izdaleka onako važnu ulogu kakvu su imali, bez njih nije moguće formirati vladu ili većinu u Saboru.
"Bolji međudržavni odnosi olakšali bi ili umanjili diskriminatorske prakse prema srpskoj manjini u Hrvatskoj, ali i obrnuto. Iskreno dobri odnosi dveju država osigurali bi zdraviju klimu unutar obeju država, smanjili bi napetosti unutar oba društva", istakao je Jakovina.
U daljem nabrajanju razloga zbog kojih bi Srbija i Hrvatska treblo da se pomire, ali iskreno, Jakovina navodi i da bi obe zemlje bile važnije za Evropu i svet.
Učvrstile bi, kaže, mir, obezbedile pretpostavke za veće blagostanje, omogućile stabilnost Bosne i Hercegovine i obezbedile sretnije unutrašnje prilike u obe države.
"Ako je vrlo izvesno da će granica Srbije i Hrvatske u doglednoj budućnosti biti poput granice između Hrvatske i Slovenije, bilo bi dobro da što više zaostalih pitanja, dunavskih ada i hrvatskih džepova na vojvođanskoj strani raščistimo pre nego što Beograd dođe nadomak Brisela", smatra Jakovina.
Pomirenje Srba i Hrvata trebalo bi da bude takvo da ga ne poljulja svako hapšenje branitelja, da se ne pominju žestokim izjavama vezanim za prošlost bez obzira da li je u pitanju Jasenovac, Vukovar ili Oluja.
Kitarović: U Vučiću napokon imam sagovornika
U tom pomirenju, smatra Jakovina, Hrvatska i Srbija bi mogle da krenu od činjenice da su naša glavna otvorena pitanja zatvorena.
Uvek će, kaže, biti onih koji će Srbe u Hrvatskoj nazivati gostima u zemlji u kojoj žive vekovima i na takve treba računati jer takvi nikada neće biti za logična i miroljubiva rešenja.
Zato ih, ističe, ne treba imati ni u vrhu vlastu.
"Bilo bi isto tako lakše kad bi obe crkve, Srpska pravoslavna i Katolička crkva u Hrvata, bile spremne jasnije i više da deluju u skladu s onim što bi od njih tražilo njihovo poslanje, na pomirenju, ljubavi", naveo je i dodao da bi država pritom trebalo da vodi računa o klimi u društvu, ne o stanju unutar Crkve.
