Među njima je čak 447 ostalo bez ijednog časa u rasporedu zbog manjeg broja učenika, dok još 7.384 prosvetara nema punu radnu normu, prenose "Večernje novosti".

Lista tehnoloških viškova, odnosno zaposlenih u školama s neupunom normom časova, objavljena je juče na sajtu upis.mpn.gov.rs, a lista će se ažurirati gotovo svakodnevno.

Za one koji na kraju raspodele ostanu bez ijednog časa obezbeđene su otpremnine, za najviše 1.200 ljudi, navodi beogradski dnevnik.

Lista će već u ponedeljak biti dopunjena, a biće objavljena i evidencija nastavnika s nepunom normom časova.

Ukupno 86 učitelja ove godine neće dobiti svoje odeljenje, pokazuju podaci objavljeni prvog dana.

Dogovor u prosveti: Nema viškova, pa ni štrajkova

Još 7.384 prosvetara rade bez pune norme, ali oni nisu ovog avgusta ostal bez časova.

Tehnološki viškovi su oni koji gube deo časova, a zaposleni sa nepunom normom rade, na primer, na pola fonda godinama unazad, objašnjavaju "Novosti".

Najduži je spisak slobodnih radnih mesta, na kojem se nalazi 26.838 punih ili delimičnih nastavničkih normi, ali u realnosti ova radna mesta nisu upražnjena, jer su na njima angažovani zaposleni na određeno.

Otpremnine u prosveti biće maksimalno 8.000 evra?

"Zabrana zapošljavanja traje već tri i po godine, pa u prosveti nisu zapošljavani novi ljudi. Na tim mestina su nastavnici angažovani na određeno vreme", kaže za "Novosti" Miloš Blagojević, posebni savetnik ministra prosvete.

Na mesta koja su na listi slobodnih moći će da konkurišu tehnološki viškovi, ali i nastavnici s nepunom normom.

U ponedeljak će biti objavljena dopunjena lista, u utorak i sredu će nastavnici moći da se prijavljuju na slobodna radna mesta, a direktori će u sredu i četvrtak da popunjavaju ta mesta.

Lista sa novim presekom biće objavljena 1. septembra, a do kraja meseca će se na svakih nekoliko dana ažurirati.

Iz Unije sindikata prosvetnih radnika, međutim, kažu da se broj tehnoloških viškova iz jula meseca do kraja avgusta duplirao.

To se, objašnjavaju, dogodilo primenom pravilnika o formiranju odeljenja i najviše smanjenjem broj dece, što znači da, kako navode, imamo oko 800 odeljenja manje nego prošle godine.

Dobrivoje Marjanović, član Predsedništva Unije, kaže da je ove godine situacija mnogo bolja nego ranije kad je reč o tehnološkim viškovima, a to je, prema njegovim rečima, posledica toga što je Ministarstvo prosvete prihvatilo poslednjih godina sugestije Unije o načinu preuzimanja.

Na upražnjena mesta prvo se primaju ljudi koji su ostali bez dela norme, a onda oni koji imaju odranije nepunu normu, pa će tek potom biti angažovani ljudi na određeno vreme, zaključuje beogradski list.