Advokatska kancelarija Karanović i Nikolić i docent dr Petar Đundić, pravni zastupnici Srbije u izgubljenom arbitražnom sporu po tužbi kompanije Mitilineos zbog duga RTB Bor, tvrde da će se Grcima platiti mnogo manje nego su tražili.
Pravni tim Srbije objasnio je za Tanjug da je dug koji će država Srbija morati da plati - niži, a koliko precizno iznosi znaće se, kažu u Kancelariji Karanović - Nikolić, kada nadležne službe vlade izađu sa zvaničnim informacijama o visini dosuđenog iznosa.
Pravni tim Srbije, naime, tvrdi da saopštenje za javnost grčke kompanije "Mytilineos Holdings S.A." - u kojem je navedeno da je nakon višegodišnjeg postupka koji je pokrenula ova grčka kompanija protiv Srbije, a u vezi sa dugom od 40 miliona dolara, koji, prema ovoj kompaniji, ima RTB Bor - ne odslikava verno odluku tribunala.
Naime, Međunarodni arbitražni tribunal u Ženevi, prema tvrdnjama Mitilineosa, doneo je odluku, kojom je Srbija obavezana da plati ovoj kompaniji 40 miliona dolara, čime je, kažu u toj kompaniji, usvojen tužbeni zahtev, koji je, prema njima, bio na 65 miliona dolara.
Međutim, kako se navodi u saopštenju pravnog tima Srbije, u odgovor na pitanja Tanjuga o ovom slučaju, tvrdnje Mitilineosa nisu tačne.
"Mitilineos je prema poslednjem preciziranom tužbenom zahtevu tužio Republiku Srbiju za iznos od 98,9 miliona američkih dolara, uvećano za kamatu i troškove postupka, a ne 65 miliona kako je Mytilineos naveo u saopštenju", objašnjavaju u advokatskoj kancelariji.
Tribunal je, pojašnjavaju, 22. avgusta ove godine obavezao Srbiju da Mitilineosu isplati iznos od 18.636.745,42 dolara, umanjeno za 571.672 dolara, kao i iznos od 16.165.247 dolara, umanjen za iznos naknade obrade bakra, ali sa kamatom i troškovima postupka.
"Navedene iznose, izrekom odluke, tribunal je dodatno umanjio za 51 odsto. Prema preliminarnim obračunima, obaveza Srbije, u skladu sa navedenom izrekom odluke, iznosi okvirno trećinu tužbenog zahteva", kažu oni i poručuju da će nadležne službe vlade u najskorijem roku izaći sa zvaničnim informacijama o visini dosuđenog iznosa.
Podsetimo, Militineos u saopštenju kaže i da je vlada Srbije usvojila niz zakonskih i administrativnih mera kojima je, kažu, u suštini ratifikovano kršenje obaveza preduzeća u državnom vlasništvu, zabranjujući plaćanje ranije nastalih obaveza bez prethodnog odobrenja Vlade, kao i prinudne mere poverilaca da traže ispunjavanje njihovih obaveza.
O, NE: Zbog RTB Bor Grcima "dođemo" 40 miliona $
"Prema obrazloženju odluke, tribunal je zauzeo stav da je izmenama Zakona o privatizaciji od 25. decembra 2012. godine kojim je produženo trajanje zabrane prinudnog izvršenja protiv društava u restrukturiranju, Mytilineos onemogućen da naplati svoje potraživanje od RTB Bor-a", kažu beogradski advokati.
Navode da je Ustavni sud Srbije navedene izmene Zakona o privatizaciji proglasio neustavnim, nakon čega je donet niz zakonskih akata kojim se usklađuje zakonodavstvo sa odlukom Ustavnog suda.
"To je rezultiralo izmenama Zakona o privatizaciji koje su stupile na snagu 28. maja 2015. godine, a kojim je jedino nad preduzećima od strateškog značaja, među kojima je i RTB Bor, postojala zabrana prinudnog izvršenja potraživanja njihovih poverilaca", kažu za Tanjug u advokatskoj kancelariji Karanović i Nikolić.
SRBIJA REDOM GUBI NA ARBITRAŽI
Profesro emeritus Novosadskog univerziteta Stevan Šogorov, koji je kaže za današnji broj "Danasa" da Srbija prečesto gubi sporove pred međunarodnim arbitražama. Šogorov, koji je i arbitar pri Spoljnotrgovinskoj arbitraži Privredne komore Srbije.
"Dug za RTB dokaz neodgovornosti prethodne vlasti"
"Naša strana često ne pristupa sa dovoljno ozbiljnosti zaključenju važnih trgovinskih ugovora , dok stranci o tome i te kako vode računa i jako su dobro zaštićeni klauzulama koje potpisuju. NAši često nisu dovoljno pažljivi ni kod izbora arbitara, niti kod predstavljanja dokumentaicjenasporu, jer arbiražni sud donosi odluku na osnovu toga kako mu je predmet predstavljen", kaže Šogorov.
Pred Srbijom je u svetskim sudovima bar još deset postupaka arbitraže. podseća "Danas". Samo pred Međunarodnim centrom za arbitražu investicionih sporova u Vašingtonu vode se tri spora protiv Srbije. Najpoznatiji javnosti je po tužbi kiparske firme Marka Miškovića, Mera Investment funda, u vezi Preduzeća za puteve Niš i navone utaje poreza. Spor je pokrenula i austrijska firma za prevoz umetničkih dela Kunsttrans, koja traži obeštećenje jer nije realizovan ugovor zbog koga je zakupila depo u Krnjači za zbirku Narodnog muzeja koji je u rekonstrukciji.Tu je i spor belgijske Energozelene, jer je država Srbija nesprovođenjem propisa izložila nelojalnoj konkurenciji u poslu prerade opasnog životinjskog otpada.
