Fudbalska reprezentacija Katara prva je obezbedila plasman na FIFA Svetsko prvenstvo 2022, još kada je na kontroverznom nadmetanju dobila organizaciju Mundijala. Još u decembru 2010. godine.

Ispostaviće se skoro sedam godina kasnije da će prva utakmica na Mundijalu na ovom poluostrvu u Crvenom moru, koje "leži" na nafti, biti ujedno i prvi nastup Katara na svetskim prvenstvima.

Kao i u svim prethodnim pokušajima, Katar nije uspeo da proše azijske kvalifiakcije i neće ga biti narednog leta na Svetskom prvenstvu u Rusiji, zemlji koja je pravo da organizuje najveći turnir u svetu fudbala dobila na istoj ceremoniji kada i Katarani.

Porazom od reprezentacije Sirije, koja se zbog rata koji bukti u toj zemlji od početka do kraja kvalifikacija borila u egzilu, kao "domaćin" u dalekoj Maleziji, Katar je izgubio i matematičke šanse da se nađe među ne manje od četiri, a ne više od pet reprezentacija iz Azije.

U Krubongu: Sirija - Katar 3:1 (1:1), što je rezutlat koji je Sirijce ostavio u konkurenciji i za direktan plasman na Mundijal iz Grupe A, iz koje je plasman na završnicu još u junu obezbedio Iran, a u igri ostale još ekipe Južna Koreja i Uzbekistan.

Konkretno, kolo pre kraja ispale su zemlje koje su u godinama za nama uložile (i tek će) milijarde evra u fudbal - Kinezi sa njihovom ekstravagantnom fudbalskom ligom i zaradama koje postavljaju rekorder i Katarani sa svojih devet luksuznih stadiona, od kojih je samo onaj izgrađen u Lusailu koštao preko milijardu dolara.

S kim će Katar, kao domaćin, odigrati prvu utakmicu i da li će turnir početi u novembru ili decembru zbog ekstremnih vrućina na Bliskom Istoku u junu i julu, za sada nije poznato, ali je poznato da bi se do ove zemelje - da se Mundijal održava ovog leta - moglo doći samo vazdušnim putem.

Katar je u žestokom diplomatskom ratu sa okolnim zemljama, pre svih Saudijskom Arabijom, jedinom zemljom s kojom se Katar graniči na kopnu. Saudijci su, kao i Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein, prekinuli diplomatske odnose sa Katarom i blokirali svoj kopneni, vazdušni i morski prostor za sve linije koje vode prema zemlji iz koje dolaze prinčevi-biznismeni, vlasnici Pari Sen Žermena.

Ukratko - ljudi koji su transferima Nejmara i Kilijana Mbapea promenili pravila poslovanja u evropskom i svetskom fudbalu.

Kako će izgledati politička, ekonomska, a samim tim i sportska slika Bliskog Istoka 2022. godine teško je i pretpostaviti, ali trend događaja iz prethodne dve-dve i po decenije govori u prilog tome da će na tom delu zemljine kugle teško biti mira i sloge.

Utoliko, nije mali broj onih koji u ovom trenutku žele da ukažu na potencijalne opasnosti organizovanja Mundijala u tom delu sveta, mada bi poštenije bilo reći - onih koji vide svoju šansu u svemu tome.

Nakon što ozbiljna kampanja u Engleskoj nije dovela do oduzimanja Mundijala Rusiji, pokrenuta je nova, koja vrelo leto, užasne uslove u kojima rade građevinari na izgradnji katarskih stadiona, kao i političku situaciju u toj zemlji, pokušava da iskoristi u cilju premeštanja prvog Svetskog prvenstva koje je dodeljeno nekoj zemlji sa Bliskog Istoka, ujedno i zemlji iz arapskog sveta sa većinskim muslimanskim stanovništvom.

"Fudbalska zajednica širom sveta trebalo bi da se složi sa time da najveći turniri ne bi smeli da budu održavani u zemljama koje aktivno podržavaju terorizam", rekao je prvi čovek nemačkog fudbala, predsednik DFB, Rajnard Grindel.

On je na ovaj način reagovao na sankcije koje su zemlje iz regiona uvele Kataru, a sve pod teškim optužbama da se bogati šeici iz komšiluka ne bave samo fudbalom, konjskim trkama i neimarstvom, već i da finansijski podržavaju razne terorističke organizacije širom islamskog sveta i doprinose da rat u Siriji nastavlja da razara i tu zemlju i, uzročno-posledično, izaziva migrantsku krizu koja je potresla Evropu i još neke delove sveta.

U takvoj situaciji, ljudi koji finansiraju Svetsko prvenstvo 2022 morali bi da razmisle postoji li još vremena da se uloži u obuku, pripremu i kvalitet fudbalera iz te zemlje, pored ingenzioznih ideja o tome da Nejmar bude promoter Mundijala koji će za to dobiti honorar od 300 miliona evra i tako kao fizičko lice otkupiti svoj ugovor od Barselone i odneti ga u Pariz kod Nasera bin Ganim Al-Kelaifija, čoveka koji pored toga što je predsednik i izvršni direktor Pari Sen Žermena, obavlja još nekoliko jako važnih funkcija u svetu sporta i biznisa.



On je u isto vreme izvršni direktor globalno jake TV mreže "beIN Media Group", predsednik kompanije "Qatar Sports Investments" (koja je zadužena na radovima u igradnji infrastrukture za FIFA SP 2022), predsednik Teniske federacije Katara i potpresednik Teniske federacije Azije.

Takođe, Al Kelaifi je član organizacionog odbora FIFA Svetskog prvenstva 2022, tako da se sumnja da je iskoristio FIFA da bi Nejmaru obezbedio prihode kojima se ovaj fudbaler našalio na propise u španskom i evropskom fudbalu, rugajući se UEFA finansijskom fer-pleju.

Na tome je, između ostalog, bazirana tužba koju su Španci poslali u UEFA posle "Slučaja Nejmar", a u međuvremenu je nazvana i "finansijski doping".

"L'Equipe" je Al Kelafija označio kao "najmoćnijeg čoveka u francuskom fudbalu" za 2016. godinu, a jednog dana on će verovatno ostati upamćen i kao prvi čovek koji je fudbalskoj reprezentaciji Katara doneo učešće na Mundijalu, iako se nikada nije bavio trenerskim poslom, niti je postigao jedan gol u karijeri.

Tačnije, on se bavio tenisom i sa skorom 12-33 u profi karijeri popeo se od 995. mesta na ATP listi tog 4. novembra 2002. godine.

Rezultati 9. kola:

Kina - Uzbekistan 1:0 (0:0)
/Lin pen 84/

Južna Koreja - Iran 0:0

Sirija - Katar 3:1 (1:1)
/Karbin 7, 54, Al-Mavas 90+5 - Asadala 35/

Tabela: Iran 21, Južna Koreja 14, Sirija 12, Uzbekistan 12, Kina 9, Katar 7.

Parovi poslednjeg, 10. kola (5. septembar): Katar - Kina, Iran - Sirija, Uzbekistan - Južna Koreja.

Pročitajte rasplet u Grupi B.