Srbija je izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu "uspela da poboljša većinu loših rešenja iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)", pa će stranci moći da kupe tek dva hektara zemlje. Ali, koliko je već imaju?
Srpske oranice trenutno su u rukama stranaca uglavnom iz evropskih zemalja, iz Mađarske, Hrvatske, ali i Ujedinjenih Arapskih Emirata..., kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović za "Večernje novosti".
Ta zemlja se ne vodi direktno na strane firme, niti lica, već su u pitanju srpske firme kojima gazduju stranici.
U Srbiji se između 80.000 i 90.000 hektara zemljišta nalazi u rukama različitih srpskih firmi, čiji su osnivači kompanije iz drugih država, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Ta površina je, ukupno, veličina otprilike Valjeva.
On kaže da je Srbija izmjenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu uspjela da poboljša većinu loših rješenja iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, tako da će stranci kao privatna lica moći da kupe samo dva hektara zemljišta i to tek za deset godina, jer će toliko morati da budu nastanjeni u Srbiji.
"Važno je da država ima pravo prečeg kupca, pa će ko poželi da proda zemlju građanima drugih država, morati prvo da je ponudi Srbiji. Međutim, strance zasad odbija visoka cena jer je hektar najatraktivnijih oranica od 12.000 do 15.000 evra", rekao je Nedimović.
Ministar: Strancima zemljište tek za deset godina
On je podsetio da je Srbija još 2008. godine SSP-om omogućila da strane kompanije imaju isti tretman kao i domaće, čime im je omogućeno da osnuju firme u Srbiji.
O SUŠI, AFLATOKSINU I NADOKNADAMA
Jedan od rizika posle suše je i pojava aflatoksina, pa smo na vreme upozorili proizvođače, navodi Nedimović.
Govoreći o nadoknadi štete od suše popljoprivrednicima, Nedimović je rekao da će u narednim nedeljama biti ponuđen koncept pomoći srpskoj poljoprivredi za otklanjanje posledica suše kroz materijalna davanja i preko poslovnih banaka.
Nedimović je najavio da će u Vojvodini biti izgrađeno 11 sistema za navodnjavanje, te da ove godine počinje izgradnja jednog velikog - u Šapcu i Bogatiću.
On kaže da se očekuje da svake godine do 60.000 hektara bude stavljeno pod taj sistem, te da će poljoprivrednici moći da se priključe tako što će plaćati naknadu za vodu.
On, ipak, ukazuje i da poljoprivrednici traže novac posle suše a da kad je dobra godina niko ne pita treba li nešto da uplati u budžet.
