Svedok optužbe Borivoje Savić izjavio je da je SDB Srbije kontrolisala jedinicu Željka Ražnatovića-Arkana, koja je 1991. počinila zločine nad nesrbima u Istočnoj Slavoniji.

Savić, jedan od osnivača Srpske demokratske stranke (SDS) u Vukovaru, potvrdio je da je proklamovani cilj bio da "svi Srbi žive u jednoj državi", što je kao "nedvosmislen stav Srbije" srpskim političarima iz Hrvatske krajem maja 1991. preneo Mihalj Kertes, koga je nazvao "čovekom od posebnog poverenja Slobodana Miloševića".

Te Kertesove reči navedene su i u izveštaju pripadnika SDB Srbije sa tog sastanka, koji je tužilac prikazao i uveo među dokaze.

Kertes je, po svedoku, kao osoba bliska prvoptuženom Stanišiću, odigrao ključnu ulogu u naoružavanju srpskih snaga u Kninskoj Krajini i Istočnoj Slavoniji, koje je počelo u avgustu 1990. "kao pod okriljem SDS, a u stvari SDB Srbije".

Oružje je isporučivano i preko beogradske Matice iseljenika, čiji je predsednik, književnik Brana Crnčević "svaki dan" išao na konsultacije kod Miloševića, kazao je svedok koji je tada radio u Matici.

Savić je posvedočio i da je na proleće 1991. SDB Srbije u Istočnu Slavoniju poslala paravojsku Željka Ražnatovića Arkana koja je počinila teške zločine nad nesrpskim civilima.

"Čim su došli na teren, sve Hrvate i Mađare su likvidirali i pobacali u bunare... Arkanova garda bila je i zakon i sud", rekao je svedok.

Žrtve u Erdutu, Dalju i Aljmašu bili su, po njegovim rečima, "civili koji nisu hteli otići" nakon što je JNA "proterala stanovništvo". "Ubijeni su starci i babe", a za to su znali svi članovi vlade samoproglašene srpske oblasti, dodao je on.

Savić je rekao da mu je dolazak Ražnatovića u Erdut najavio 15. januara 1991. tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije Radmilo Bogdanović.

"Dali smo vam Arkana za komandanta područja, on će doći i rešiti probleme", citirao je svedok reči Bogdanovića, s kojim je, kako je kazao, bio blizak.

Savić je, međutim, rekao da "MUP Srbije nije imao veze s onim što je Arkan radio" i da je iza njega "mogla biti samo SDB Srbije".

Stanišića (66), koji je od 1992. bio šef SDB Srbije, i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Po svedoku Saviću, Miloševićeva vlast je, preko SDB Srbije, kontrolisala političke partije i vlasti u Kninu i Vukovar, koje je prethodno sama formirala.

Formiranje srpskih autonomnih oblasti u Hrvatskoj bilo je deo "manipulacije Službe o stvaranju nove države", rekao je Savić, dodajući da je tada upozoravao da su granice republika nepovredive.

Za tada vodeće srpske političare u Hrvatskoj, poput Jovana Raškovića, Milana Babića i Gorana Hadžića, svedok je kazao da su slušali "naređenja" iz Beograda, što je smatrano "normalnim".

Pošto mu je tužilac pustio snimak Hadžićeve izjave da "nema mirnog saživota" Srba i Hrvata, Savić je prokomentarisao: "Hadžić je bio toliko intelektualno moćan da ni dve suvisle rečenice nije mogao sastaviti. On je zastupao stavove ljudi koji su njime manipulisali".

Ratnog predsednika samoproglašene Republike Srpske Krajine (RSK), Hadžića je Haški tribunal optužio za ratne zločine, ali je on umro prošle godine, pre kraja suđenja.

Svedokovu tvrdnju da je pripadnik SDB Srbije bio i komandant Teritorijalne odbrane i, kasnije, ministar odbrane Republike Srpske Krajine Ilija Kojić, tužioci su dokazivali izjavom u kojoj je to potvrdio sam Kojić.

Savić će svedočenje nastaviti sutra.

Posle prvog suđenja, koje je, posle jednog neuspelog pokušaja počelo 2009, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je u maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je u decembru 2015. ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.