Za titulu prvaka kontinenta na kojem, prema poslednjim informacijama, živi 742,5 miliona ljudi, u nedelju od 20.30 boriće se reprezentacije zemalja sa ukupno 9,2 miliona stanovnika.

Privilegiju da se raduje i tuguje posle finalne utakmice Eurobasketa 2017 imaće svega 1,2 odsto stanovnika Evrope, čiji zemljaci igraju najbolju košarku ove godine.

Ko igra bolju?

Saznaćemo u utakmici kakva do sada nije viđena, naročito iz ugla naših rivala - Slovenaca, koji su prvu medalju u istoriji svoje košarke (računajući od osamostaljenja) izborili impresivnom serijom od osam pobeda na turniru koja je kulminirala ubacivanjem 14 trojki u obruč zvaničnih šampiona, "nepobedivih Španaca".

Dan kasnije, žestoko oslabljena - a, zapravo granitno ojačana voljom i prijateljstvom u teškoj situaciji - reprezentacija Srbije izborila je treće veliko finale u četiri godine pod vođstvom Aleksandra Đorđevića, čoveka koji od sinoć stoji apsolutno sam u istoriji košarke kao jedini čovek koji se vratio u sva tri najvažnija finala i kao trener.


Momci Igora Kokoškova, koji zbog svega prikazanog na turniru mogu da se smatraju blagim favoritima, imaju zbog čega da budu optimisti i uvereni da će prva slovenačka medalja ikada biti ona najsjajnija.

Recimo, to je skor koji "zmajčeki" imaju protiv "orlova" na Eurobasket turnirima i koji iznosi 3:1 u njihovu korist.

Srbija - Slovenija FINALE (Eurobasket 2007, nedelja 20.30)
1/22
Srbija - Slovenija FINALE (Eurobasket 2007, nedelja 20.30)
Vidi galeriju
MN Press Radost



Ali, imaju i zbog čega da strepe.

Recimo, to je ishod najvažnije utakmice koju su - do ove godine - odigrale dve zemlje iz nekada bratske SFRJ. Pričamo o nezaboravnom polufinalu Eurobasketa 2009 u Poljskoj, kada je Slovenija takođe u ulozi favorita prisustvovala prvom od brojnih remek dela Miloša Teodosića u dresu Srbije.

Slovenija je u taj duel, 19. septembra 2009. u Katovicama, ušla sa pobedom u grupi nad tek okupljenom generacijom igrača legendarnog selektora Dušana Ivkovića, ali bez jednog od lidera tima, povređenog Gorana Dragića, međutim tokom većeg dela meča to i nije bilo toliko primetno jer su naši rivali na krilima braće Lorbek, Erazema i Domena, vodili i sigurno hitali ka finalu.

Međutim...

Kada je postalo gusto, kada je postalo važno, kada je počelo da se "lomi", Jaka Lakovič i Beno Udrih su počeli da promašuju sve što je moglo da se promaši, za razliku od Miloša Teodosića koji je zaplesao nezaboravan ples i počeo da ubacuje nemoguće šuteve za tri poena, sve dok nije obezbedio svom timu produžetke, da bi u njima sasuo još osam poena u obruč zbunjenog favorita za emotivnu pobedu od 96:92 i prvu medalju od osamostaljenja Srbije.

Ujedno, i prvu medalju posle sedam mučnih godina računajući od Indijanapolisa 2002.


Teodosić je u toj utakmici ubacio 32 poena, uz šest trojki iz deset pokušaja i izrastao u lidera generacije koja će potom, u svojim posrtanjima i pokušajima da se održi na vrhu, izgubiti naredna dva susreta od Slovenije, ali daleko manje važnih utoliko što su nas sutrašnji protivnici lako i ubedljivo pobeđivali na Eurobasketu 2011 i 2013 - u borbi za razigravanje od 5. do 8. mesta.

Dakle, imamo skor 1:3.

Ali, i 1:0 kada je frka.