Sud u Moskvi odbio je danas zahtev rođaka švedskog diplomate Raula Valenberga, koji je nestao nakon što je pomogao da najmanje 20.000 mađarskih Jevreja izbegnu Holokaust, da dobiju podatke njegovoj smrti.
Porodica je tražila da se Federalna služba bezbednosti, naslednica KGB-a, primora da otvori u potpunosti dokumentaciju u vezi s tim slučajem, navode agencije.
Veliki spasilac Jevreja proglašen mrtvim
Valenberg je koristio svoje diplomatske veze da pomogne Jevrejima da pobegnu iz Mađarske tokom Drugog svetskog rata, a upoređivan je sa nemačkim preduzetnikom i članom Nacističke partije Oskarom Šindlerom (svetskoj javnosti poznat posle filma "Šindlerova lista") koji je spasavao Jevreje tokom Holokausta.
Britanci dokazuju da je KGB ubio Litvinjenka
Nakon što su Sovjeti ušli u Budimpeštu pred kraj rata, Valenberg je uhapšen i zatvoren u zloglasnom sedištu tajne policije u Moskvi.
Okolnosti hapšenja Valenberga ostaju nejasne. U septembru 1991. Švedskoj je predato pet dokumenata pronađenih u arhivu tadašnje KGB, a osnovana je bila i rusko-švedska radna grupa koja je za cilj imala otkrivanje njegove sudbine.
Po dostupnim podacima, Valenberg je 6. februara doveden u centralu Ministarstva državne bezbednosti u moskovskoj Lubjanki sa statusom "ratnog zarobljenika", a u izveštaju zatvorskog lekara se navodi da je umro od infarkta 17. jula 1947.
Po svedočenju nekih stranih zatvorenika u Lubjanki, Valenberg je izvesno bio "osumnjičen za špijunažu u korist Nemačke".
Decembra 2000. doneta je odluka o rehabilitaciji Valenberga i njegovog vozača Vilmoša Langfeldera.
Švedsko ministarstvo spoljnih poslova je 2012. od ruskih kolega zatražilo pomoć u potrazi za dokumentima o Valenbergovoj sudbini. Ruski eksperti tvrde da je sve što je moglo da se nađe, već objavljeno i dostupno istražiteljima.
Valenbergova rođaka Mari Dipij pokrenula je pravni slučaj protiv FSB u julu kako bi primorala tu agenciju da odustane od odbijanja da objavi celu arhivu koju poseduje o švedskom diplomati.
Ipak, sud u Moksvi odbio je danas tužbu, prenosi AP.
