U autorskom tekstu za "Vašington post" profesor Rajana Grifits piše o najavljenim referendumima o nezavisnosti Katalonije i Kurdistana poredeći ta dva slučaja sa Srbijom kada su u pitanju Crna Gora i Kosovo.
U tekstu "Kurdistan i Katalonija glasaju o nezavisnosti. Dobrodošli u doba secesije" profesor Univerziteta u Sidneju Rajan Grifits kroz analizu dva predstojeca referenduma - u Kataloniji i Kurdistanu, naveo je i primere Crne Gore i Kosova.
Australijski strucnjak i autor knjige "Doba secesije: Medunarodne i domace odrednice radanja države" podseca da su "kontroverzni referendumi o nezavisnosti" zakazani u irackom Kurdistanu 25. septembra i u španskom regionu Kataloniji 1. oktobra.
On navodi da "secesionisticki pokret može da preduzme dva pristupa postizanju nezavisnosti".
Madrid šalje 4.000 policajaca, pušteni uhapšeni
"Prvi je ciljati centralnu vladu, glavnu prepreku bilo kojem pokretu ciji je cilj postizanje nezavisnosti. Ukoliko centralna vlada dozvoli nezavisnost, kao što je Srbija ucinila sa Crnom Gorom 2006, onda je put ka suverenoj državnosti gotovo izvesno garantovan", piše Grifits.
Prema njegovom mišljenju "u drugom slucaju se u suštini radi o 'end ranu' (potezu u americkom fudbalu u kojem igrac sa loptom pokušava da zaobide odbrambenu liniju protivnika)".
Španija kljuca:Sukob separatista sa policijom FOTO
"Tu pokret obilazi centralnu vladu kako bi ukljucio u igru medunarodnu zajednicu. Medunarodna zajednica može, kao kod Južnog Sudana, da pritisne centralnu vladu da dozvoli nezavisnost ili, kao kod Kosova, može da u potpunosti zaobide centralnu vladu kako bi priznala secesionisticki region. Vecina secesionistickih pokreta koristi oba pristupa", navodi Grifits.
Separatisticke stranke u Kataloniji bezuspešno su godinama pokušavale da dobiju odobrenje centralne vlade u Madridu da održe referendum o nezavisnosti te pokrajine, poput onog 2014. godine u Škotskoj, koja je odlucila na ostane u sastavu Velike Britanije.
