Referendum o nezavisnosti Katalonije naročito je zanimljiv susednoj Hrvatskoj, koja je i sama, ne tako davno, prošla kroz nešto slično. Trenutna situacija u Španiji otvorila je i pitanje ima li Istra pravo da se odvoji od Hrvatske.
Svima je jasno da će ishod referenduma u Kataloniji, iako je formalno nelegalan, potpuno promeniti budućnost Španije, piše portal Index.hr i navodi da su poslednje nedelje pokazale da je jaz između Španije i Katalonije velik.
Taj portal prenosi da je Hrvatima referendum zanimljiv iz još jednog razloga, jer je nešto slično Hrvatska prošla u ne tako davnoj prošlosti. Hrvatska je takođe održala referendum koji je vodio ka nezavisnosti, ali to je bio tek početak.
Iako Hrvatska 1991. i Katalonija danas imaju značajne razlike, to pitanje se sa interesovanjem prati i u Hrvatskoj.
Katalonija: Za nezavisnost glasalo 90 odsto!
Već dva dana, piše Index, na društvenim mrežama se pominje pitanje Istre, odnosno pitanje ima li Istra pravo na samostalnost i, bez obzira ima li ili nema zakonsko pravo, postoji li mogućnost da se to pitanje jednog dana otvori?
Index navodi i da je Istra jedna od retkih županija koje su u stanju da same sebe finansiraju, tačnije, stanovnici Istre u budžet uplate mnogo više nego što iz njega dobiju nazad, oko 800 miliona kuna godišnje više.
Takođe, kako se navodi, osim sebe, Istrani finansiraju i ostale krajeve Hrvatske, a sa druge strane, vlade se redovno prave gluve na predloge iz Istre da se država regionalizuje.
Istra je u sastav Hrvatske ušla nakon Drugog svetskog rata, kada su je u maticu vratili Tito i partizani, ali u očuvanju dugo godina ugroženog hrvatskog identiteta u Istri veliku je ulogu odigralo katoličko sveštenstvo.
Traže Republiku Istru: MI NISMO HRVATI
Istra je dugo bila podeljena između Venecije i Habsburške monarhije, a hrvatski identitet se u Istri našao posebno na udaru italijanskih fašista dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, koji su u "italijanizaciji" Istre išli toliko daleko da su razbijali glagoljaške spomenike kako bi uništili istorijski trag slovenskog, odnosno hrvatskog identiteta.
Međutim, ulaskom partizana u Istru, ona postaje deo Hrvatske, gde je i danas.
U Istri politički deluje IDS kao najsnažnija i jedina relevantna regionalna stranka u Hrvatskoj, a zanimljivo je i to što HDZ tu nikada nije uspeo da postane snažan kao u drugim delovima zemlje, ističe Index.
Kako portal navodi, iako danas nema ozbiljnijeg pokreta koji bi promovisao istarsku nezavisnost, istarski političari, okupljeni mahom oko IDS-a, ne skrivaju da žele da vide Istru kao regiju.
U prvom redu, Istrani su nezadovoljni centralizovanom državom u kojoj mnogo više novca uplaćuju u budžet nego što iz njega dobijaju.
Index navodi i da brojke govore u prilog tome da Istra ima pravo na nezadovoljstvo - u januaru 2015. godine predstavljena je studija Instituta za javne finansije "Učinci decentralizacije u Republici Hrvatskoj na ekonomski i fiskalni položaj Istarske županije", koja je pokazala da se u Istri svake godine ostvari višak od prosečno gotovo 800 miliona kuna, koji je dovoljan za izgradnju jedne bolnice i sveučilišnog kampusa godišnje.
Posle Katalonije crtanje novih granica u Evropi?
Drugim rečima, Istra je, za vrednost novca kojeg je od početka projekta izgradnje nove bolnice u Puli 2003. godine uplatila u centralnu blagajnu, mogla da izgradi 16 bolnica, naveli su IDS-ovci tada konkretan primer.
Iako je reč o izveštaju starom nekoliko godina, praktično se ništa nije promenilo.
Štaviše, dolaskom HDZ-a na vlast, Karamarko, a potom i Plenković, jasno su dali do znanja da od regiona neće biti ništa i da županijski sastav ostaje onakav kakav jeste, konstatuje Index.
