Lepšem izgledu Beograda mogu da doprinesu i domaći arhitekti, nimalo lošiji od stranih, kaže Nemanja Kiso, koji ima viziju Istočne kapije Beograda za 21. vek.
Prepun novih gradilišta na kojima niču "grad na vodi", velelepne fontane, trgovi, novi bulevari, pijace... centar Beograda je poslednjih godina urbanistički snažno zakoračio u novi vek. Ali, ostatak grada pomalo kaska, i upravo za jedan deo tog "spoljašnjeg" Beograda rešenje nudi mladi arhitekta Nemanja Kiso.
Nemanja se već "bavio" savremenim izgledom Kalenić pijace, čija je rekonstrukcija u toku, kupališta na zemunskom Lidu... ali poslednja vizija je ona koja se može svrstati u kategoriju "Beograd za 21. vek".
Ohrabren brojnim građevinskim radovima, koji se odvijaju u prestonici, kao urbani arhitekta Kiso se zapitao kako bi u taj 21. vek, čiju drugu deceniju uveliko krckamo, mogao da uđe njegov rodni Konjarnik, i odlučio se da se pozabavi ni manje ni više nego njegovim simbolom - Istočnom kapijom Beograda.
Koliko je Nemanja inovativan videli smo u ranijim njegovim projektima, ali sada se "dao" na velikoj skali, monumentalnom novom "pakovanju" Istočne kapije Beograda, odnosno zgrade "Rudo", kako joj je zvanično ime.
Projekat, simpatičnog radnog naziva "Konjarnik za sve", podrazumeva osavremenjavanje poznate zgrade koja je jedan od simbola Beograda, i njeno dovođenje "u funkciju" za sve građane koji u tom kraju žive.
Same "kule", koje su trenutno u očajnom stanju, morale bi u najmanju ruku da dobiju novu fasadu, ali pun potencijal bi se iskoristio tek dodatnim sadržajima, kojih je u Nemanjinoj viziji pregršt.
Plato između tri ("obične") zgrade konačno bi se priveo prvobitnoj nameni - da tu ljudi, najmlađi, đaci, penzioneri... "žive", a ne samo prolaze do svojih stanova.
Najefektniji deo ove rekonstrukcije je svakako trideset metara visoka konstrukcija sa tri konja koja bi u simboličkoj ravni prezentovala Konjarnik. Stilizovani konji bi čak svetleli noću, ali Kiso kaže da oni nisu najvažniji deo projekta.
"Ono što je bitno je vratiti javni prostor ne samo ljudima koji tu žive, već i šire. Moja je ideja da se tu izgradi mali amfiteatar, koji bi služio kao letnja pozornica, bioskop, ili jednostavno mesto gde bi deca obližnjeg vrtića i škole mogla da prave svoje predstave. Vidim tu prostor i za fontanu, znamo kako pozitivno voda koja teče utiče na ljude, ali ona nije 'obavezna'. Tu je i fitnes prostor za mlade i aktivne, ili one koji bi da vežbaju sa svojim kućnim ljubimcima, ali i mesto za opuštanje i druženje onih starijih sugrađana. Zbog toga i ime 'Konjarnik za sve'", opisuje svoju viziju Nemanja Kiso.
Nemanjine majstorije raspametile i Karima Rašida
Istočna kapija Beograda Za tri solitera sa Konjarnika neslužbeni naziv koji koriste Beograđani je Istočna kapija Beograda. Zvanični naziv im je Rudo (po bosanskom gradu). To ime je kompleksu zgrada po svom zavičaju dao beogradski arhitekta Dragoljub Mićović, koji je u vreme izgradnje ova tri solitera bio u stručnom nadzoru. Po projektu arhitekte Vere Ćirković i inženjera Milutina Jerotijevića, nekada čuveno a danas bivše beogradsko preduzeće Rad izgradilo je po 28 spratova zgrada visokih 85 metara od 1973. do 1976. godine. Delimična rekonstrukcija fasade zgrada u kojima u 570 stanova živi oko 1.400 stanara urađena je 2004. godine, pa zatim započela 2008. godine. Očigledno, nije završena.
"Ako Zemunci imaju pozornicu i 'Leto na Gardošu', zašto na Konjarniku ne bi mogli da imaju nešto slično. Tužno je da se deca cele godine igraju u zatvorenom, i to u obližnjem tržnom centru", kaže Kiso.
Arhitekta kaže da ništa od predviđenog nije "prava gradnja", sa masivnim zahvatima, rušenjima, izmeštanjima... Nema čak ni mnogo betona, sve bi moglo da se izvede i montažno, ili u drvetu, zbog toga ne bi moglo mnogo ni da košta.
U razgovorima u Opštini Zvezdara, kojoj "Rudo" pripada, pokazali su zainteresovanost ali kažu da para za to nema. Sledeća stanica je Grad Beograd, i Kiso je trenutno u kontaktu sa gradskim menadžerom Goranom Vesićem.
"I malo je novca dovoljno da se postigne efekat, da vizuelno bude primamljivo, da ljudi dođu, provedu tu neko vreme... možda čak i turisti", kaže Kiso.
Nemanja Kiso ističe da je ovo samo vizija, zamisao, nije gotov projekat koji se 'nameće' kao takav.
"Sve je otvoreno za prilagođavanje, voleo bih da se bar nešto od toga ostvari", kaže arhitekta Kiso.
Do tada, Nemanja će se vratiti svojoj pasiji - dizajniranju nameštaja. Posle inovativne multifunkcionalne kolevke za bebe, o kojoj je MONDO pisao, sada su mu u fokusu naizgled jednostavne stvari - barske stolice. Za jedan dizajn zainteresovani su i Kinezi, poslovni ljudi iz državne delegacije koja je nedavno posetila Beograd. A ako tamo uspe, Nemanja kaže, "samo nebo je granica".
