Direktor muzeja Mati Buncel istakao je, na sinoćnjoj svečanosti, da je ova izložba veoma bitna jer prikazuje značajni deo socijalne istorije Beča i naveo da Muzej može biti ponosan što je postao zvanični čuvar istorije migranata.
On je naglasio da je ova izložba jedinstvena po činjenice da se pored raznih predmeta koji su svedoci istorije prikazuju i intervjui prvih migranata, koji objašnjavaju to doba.
Kuratori Vida Bakondi i Gerhard Milhram ukazali su da su gastarbajteri sredinom 60-tih i početkom 70-tih došli u Beč u nameri da ostanu samo jedno vreme, ali da su ovde osnovali svoje porodice i stalno odlagali odlazak, dok nisu rešili da ostanu za stalno.
Bakondi je napomenula da se na ovoj izložbi radilo dve godine, te da su prvi rezultati istraživanja prikazani prošle godine kroz jednu knjigu, koja je osnova za izložbu.
Izrazili su posebnu zahvalnost donatorima muzejskih predmeta, a u procesu prikupljanja 45 osobe i udruženja bili su spremni da daju muzeju na čuvanje svoju arhivu.
Među prikupljenim materijalima nalaze se dnevnici gastarbajtera, njihovi prvi foto albumi, a što se gastarbajtera sa prostora bivše SFRJ tiče izložen je veliki broj fotografija Jovana Ritopečkog, fotoreporterta, koji je 66 došao u Beču, i koji je beležio svojom kamerom sve trenutke zemljaka.
Izložba prikazuje lična iskustva migranata na osnovu brojnih predmeta svakodnevnice, fotografija, ali i video-intervjua.
Austrija je 1964.zaključila sporazum o preuzimanju radne snage iz Turske, a dve godine kasnije i sa SFRJ, na osnovu kojih se doselio veliki broj gastarbajtera.
U okviru izložbe, koja će biti otvorena do 11.februara, prikazuje se oko 700 objekata, novinskih članaka, nošnje, brojnih formulari, dokumenti koji predočavaju birokratiju na tržištu rata, ali i privatni foto-albumi.
Među eksponatima je i jedan lonac koji je jedna gastarbajterka kupila od svoje prve plate zarađene u Austriji.
