Srpska pravoslavna crkva obeležava danas praznik svetitelja i velikog podvižnika hrišćanske vere Kirjaka Otšelnika, ali je i u srpskom narodu ovaj dan poznat nevezano za ovog sveca - kao Miholjdan.
Danas je umnogomo neobican dan.
Miholjdan kao praznik vekovima unazad obeležavaju na isti dan (12. oktobra po Gregorijanskom i novojulijanskom kalendaru a 29. septembra po starojulijanskom), katolici, pravoslavni i protestanti širom Evrope. Po tome je ovaj datum jedinstven medu hrišcanima raznih kongregacija.
Neko indirektno "opravdanje" za ime u pravoslavnom kalendaru je spominjanje osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, ali je verovatnije (osporavano) tumacenje koje je dao Vuk Stefanovic Karadžic u svom "Rijecniku".
Tamo je srpski reformator kazao da je Miholjdan u narodu primljen pod uticajem katolicke crkve (jer Svetog arhangela Mihaila SPC slavi 20. novembra - Arandelovdan), koja je narocito imala snažno delovanje na Srbe koji su od Turaka izbegli u Austro-Ugarsku, te da je precutno i Srpska pravoslavna crkva prihvatila ovaj obicaj.
Još po necemu današnji dan nije kao drugi.
Za razliku od mnogih drugih crkvenih praznika, kada se "zabranjuje ovo ili ono", narod kaže da na današnji dan baš treba raditi - ali ne u kuci.
Taj obicaj potice iz vremena kada su se pocetkom oktobra obavljali poslednji poljoprivredni radovi pred pocetak zime, tako da su sve snage bile uprte u te poslove, a oni kucanski mogu da sacekaju i zimsko vreme.
Postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba vencavati.
I ovo je verovanje takode utemeljeno na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu.
U Boki Kotorskoj, Miholjdan zovu još i gospodski praznik, jer su ga slavile cuvene pomorske porodice tog kraja, a mornari na ovaj dan nikada nisu isplovljavali na more kako ne bi uvredili sveca.
Srpski narod veruje i da su rodeni na ovaj dan posebno nadareni i da ce imati mnogo srece u životu.
Prema narodnom verovanju, tek posle Miholjdana nastupa prava jesen, iako ona kalendarski vec uveliko traje. Oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao Miholjsko leto, ali je ono izostalo ove godine.
Uz Miholjdan su vezane i velike Zadušnice i svi hrišcani na sam dan slave ili u subotu posle nje, odlaze na groblje da upale svece svojim precima i preminuloj rodbini.
O SVETOM KIRIJAKU
Sveti Kirijak roden je u Korintu krajem cetvrtog veka i za života je smatran stubom hrišcanstva i uzorom monaških vrlina.
Citajuci Sveto pismo, vrlo rano je poceo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio pocetna uputstva o monaškom životu.
Boravio je u više manastira, posvecen hrišcanskoj veri i boreci se protiv jeresi.
Predanje kaže da je bio krupan i snažan covek, iako je ceo život proveo u strogom postu. Pred kraj života boravio je u monaškoj porodici Svetog Haritona, gde su monasi jeli jedanput dnevno, i to po zalasku sunca.
Kirijaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Poživeo je 109 godina i upokojio se 557. godine u pustinji, gde je proveo starost i poslednje godine života.
U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.
Sveti Kirjak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova. Slavi se u Boki Kotorskoj kao zaštitnik pomoraca, a u pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije.
