Nekoliko hiljada migranata i izbeglica koji su 2015. i 2016. godine krenuli tzv. balkanskom rutom ka Evropi, sada je blokirano u Srbiji sa nerešenim pravnim statusom, upozoravaju iz Saveta Evrope.
Specijalni izaslanik Saveta Evrope za pitanja migranata i izbeglica, Tomaš Boček, u svom novom izveštaju je ocenio da "iako je Srbija usvojila istinski humanitarni pristup, primivši hiljade izbeglica i migranata, sada je neophodna strategija koja prevazilazi samo pružanje humanitarne pomoći kako bi se rešili problemi koji se odnose na njihov pravni status".
Boček kaže da je neophodno je pronaći trajna rešenja kako bi se garantovala njihova socijalna i ekonomska prava u slučaju eventualnog produženja boravka u zemlji.
Specijalni izaslanik je naglasio potrebu da se poboljša pristup migranata i izbeglica u postupku azila i dodao da je neophodno usvojiti mere protiv "neformalne prakse upravljanja talasom izbeglica u Mađarskoj".
EU daje još četiri miliona evra Srbiji za migrante
Boček je u izveštaju preporučio hitne mere za jačanje sistema nadzora za oko 1.000 dece bez pratnje, kao i obezbeđivanje adekvatnih uslova njihovog boravka kako bi se izbeglo zlostavljanje, eksploatacija i ilegalna trgovina.
Specijalni izaslanik Saveta Evrope posetio je tranzitne zone na području Segedina i Tompe u Mađarskoj, posle izmene mađarskog zakona o azilu koji je stupio na snagu početkom godine.
Skupština: Zašto školujemo male emigrante?
"Situacija azilanata u tranzitnim zonama Segedin i Tompa je zabrinjavajuća jer su oni de fakto lišeni slobode u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima", navodi se u izveštaju.
Boček je ocenio da su neophodne neke promene mađarskog zakona kako bi se zaštitili migranti, posebno deca.
Prema novom zakonu, deca migranti uzrasta između 14 i 18 godina bez pratioca smatraju se odraslima i na njih se ne odnose mere za zaštitu dece, uključujući dodeljivanje staratelja.
