BLEJD RANER 2049 (FILMSKA RECENZIJA)

Evo šta naš kolumnista misli o novoj verziji kultnog filma po priči Filipa K. Dika!

Blade Runner 2049 (2017)

Režija: Denis Vilnev

Uloge: Rajan Gosling, Harison Ford, Robin Rajt

Distributer: Con film

Teško da u ovoj godini postoji film koji je bio više iščekivan od novog Blejd Ranera, makar u mom svetu. Film Ridlija Skota iz 1982. godine je zakucan na mojoj top 10 listi svih vremena i to dosta visoko, tako da sam premijeru nastavka čekao i sa nestrpljenjem, ali i sa zebnjom. Mada, taj nespokoj nisam umeo racionalno da objasnim jer su sve informacije koje sam želeo da znam u vezi ovog filma zvučale i više nego dobro: Ridli Skot je bio samo nominalno umešan u ovu produkciju, ime Denisa Vilneva mi je zvučalo kao idealno rešenje, tu je bio i Rajan Gosling, a konačno sam i svoju M. uspeo da odvučem u bioskop. Prisutna je bila i grupa gastarbajtera na čelu sa doktorom G, tako da je subotnje veče zaista obećavalo spektakularan provod.

Izvor: YouTube

Odmah sam sebi dao mentalnu direktivu da ni po koju cenu ne upadam u zamku poređenja dva filma; uostalom, Blejd Raner je bio film kojem nikakav nastavak nije ni bio potreban. Nastao prema romanu Filipa K. Dika, Skotovo remek-delo je bio potpuno zaokružen i kompletan film, iako to nekada nije izgledalo baš tako. Ne sećam se da sam nakon prvog gledanja bio toliko impresioniran i svestan značaja priče koja je promenila SF žanr, više sam bio zaslepljen dizajnom, akcionim sekvencama, atmosferom i vizuelnim doživljajem. Sve ostalo je stiglo tek kasnije, sa VHS kopijama.

Nisam bio jedini, jel da? Dobar deo planete je bio ravnodušan prema filmu neuobičajenog ritma i narativa, kritika je bila više nego podeljena, a sam reditelj, prilično nezadovoljan producentskim makazama, i sam je krenuo u misiju spasavanja svog, danas je to sasvim jasno, najboljeg i najličnijeg filma. Do 2007. godine, kada je objavljena DVD verzija pod nazivom Final Cut, svet je video čak sedam različitih verzija Blejd Ranera, od kojih su neke nosile i naziv Director's Cut, a koje su se manje ili više razlikovale od originalne bioskopske verzije. Sa naratorom ili bez njega, ove ili one minutaže, upakovan sa Skotovim razjašnjenjima ili ne, ''Blejd Raner'' je svejedno postajao kultni film, neo-noir koji je promenio sve, uticao na generacije i izazvao lavinu novih ideja, ali i novih filmova po romanima i pričama Filipa K. Dika.

Sa takvim se nasleđem, dakle, u koštac uhvatio Denis Vilnev, Kanađanin spektakularne filmografije i verovatno jedini živi reditelj koji je imao taj kredibilitet da se usudi da bez ikakvog pardona uđe u svet Filipa K. Dika i pokuša da ispriča potpuno nepotrebnu priču o tome šta se u stvari desilo sa Rikom Dekardom.

To vam je kao kada bi se neko usudio da, recimo, proba da napravi priču o Toniju Sopranu iza onog klozeta u Nju Džersiju ili o Roju Niriju pošto je ušao u svemirski brod u ''Bliskim susretima'' – nepotrebno i besmisleno, zar ne? Svejedno, Vilnev nema taj problem i ako je nekome i zvučao prepotentno njegov odgovor na pitanje zašto se prihvatio tog projekta – da ga neko drugi ne bi upropastio – ta hrabrost i samouverenost je na kraju donela spektakularan ishod.

Originalna priča dešavala se 2019, a u novom filmu, 30 godina nakon originala replikanti tog vremena su skoro istrebljeni, a novi funkcionišu uglavnom kao robovi i sluge. KD6-3,7 je lovac na preostale, odmetnute androide i zaposlen je kao Blejd Raner u LAPD-u. Njegov najnoviji ulov na svom posedu krije i jednu tajnu – ostatke ženskog skeleta na čijim se kostima krije trag davno obavljenog carskog reza. Naređenja su jasna – istražiti sve okolnosti i uništiti sve dokaze.

''Blejd Raner 2049'' nije idealan film. U početku dosta kuburi sa tempom. Neki elementi narativa, a bogami i poneki lik nekako nezgrapno plutaju u vremenu i prostoru distopijske vizije sveta budućnosti. U početku su čak i prizori iz te budućnosti, prizori korodirane tehnologije i providnih holograma neubedljivi, ali taj privid nesavršenosti i prilagođavanja ne traje dugo. Kada naš novi Blejd Raner krene u istražiteljski procedural, sve polako dođe na svoje mesto.

I onda je čak i poređenje dozvoljeno. Da, dizajn filma je potpuno drugačiji, ali isto tako pomera granice i fascinira. Da, tamo je bio onaj Harison Ford, ali ovde je taj Rajan Gosling, zvezda romantičnih i srceparajućih ljubića.

Čak i na onog neponovljivog Vangelisa, ovde Hans Cimer i ko zna ko još pravi svoju zvučnu sliku, neponovljivu za buduće generacije.

A onda se pojavi i Harison Ford, u halucinantnom Vegasu pregaženom radijacijom, sve sa Elvisom i Sinatrom, i tada je sasvim jasno da je BR2049, baš kao i njegov prethodnik, film za buduća vremena, nova gledanja, možda i nove verzije, iako Vilnev čvrsto drži uzde ove produkcije. Bez ikakvog kompromisa, koji će njega koštati opipljivog uspeha na blagajnama, a nas novog nastavka, makar u sledećih tridesetak godina.

Analiza statistike je kristalno jasna – nova publika se nije pojavila, a stara je nedovoljna da podrži skoro 200 miliona tešku produkciju. Ali Vilnev te silne pare troši na maestralan način, na dizajn, atmosferu i sve ostalo što tako strasno pokreće emocije u ovom filmu. Njegova vizija i kreativnost su ti elementi koji nemaju cenu u novom Blejd Raneru. Između ostalog i zbog toga ovaj film morate gledati na najvećem platnu koje postoji u vašem gradu. Šteta što još uvek nemamo IMAX.

Svaki segment ovog filma je za prepričavanje i analiziranje, kao i za razmatranje danas tako izazovne problematike kao što su mesto i uloga veštačke inteligencije, na primer. Vizuelni i intelektualni spektakl, umetnički ugođaj bez premca, ''Blejd Raner 2049'' je film koji je zbog svega toga ne samo dostojan naslednik slave i značaja svog prethodnika, već i priča dostojna jednog Filipa K. Dika.


Povezano

Sve vesti