Srbija je, kaže, napravila napredak u oblasti ekologije i očekuje da će uskoro otvoriti pogljavlje 27.

"Srbija od ove godine ponovo ima Zeleni fond i treba da ga učini operativnim", rekao je Fabrici na skupu u Beogradu.

Saopštio je i da je EU za Srbiju izdvojila 360 miliona evra za ekološke projekte, kao i da žele da nam u toj oblasti pomognu sa još više sredstava.

Ipak, naglasio je:

"Generalni stav EU je da onaj koji zagađuje treba i da plaća za te troškove".

Fabrici kaže da Srbija može da računa na IPA fondove za finansiranje ekologije, ali to nije dovoljno i da mora i sama da izdvaja više novca.

Pregovaračko poglavlje 27, koje se tiče baš ekologije, je veoma složeno i važno za Srbiju, a Fabrici primećuje napredak u toj oblasti. "Nadamo se da će se ubrzo otvoriti ovo i druga nova poglavlja".

Kako kaže, ne treba gledati životnu sredinu kao na trošak već kao ulaganje u kvalitet života i bolju životnu sredinu, hranu i vodu za našu decu.

Zelena ekonomija trenutno je najdinamičniji sektor u EU, a posebno oblast obnovljivih i alternativnih izvora energije koja donosi milione radnih mesta.

"Svi se slažemo da ako Srbija želi da uspe u tome da je jasno da mora malo da ubrza. Srbija ima kapaciteta i treba da iskoristi tu priliku i odgovori na te izazove".

Kaže i da treba više uključiti lokalne organe vlasti u donošenje odluka kako bi preuzeli veću odgovornost, na primer u preradi otpadnih voda i rešavanje pitanja otpada.

BITNO ZBOG NAS, A NE EU

Zdrava životna sredina nam nije potrebna da bismo dobili zeleno svetlo za otvaranje Poglavlja 27, već da imamo sistem koji će biti zdraviji po nas i zato je bitno važnost tog pitanja predstaviti javnosti, kaže šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU Tanja Miščević.

Pregovaračko poglavlje 27 (zaštita životne sredine) poglavlje je na kojem se najbolje vidi koje su to koristi od pristupanja Evropskoj uniji.

"Komunikacija je u ovoj oblasti primarna jer nema poglavlja na kojem tako lepo i lako možete objasniti koristi od približavanja Evropskoj uniji", smatra Mišcević.

Govoreći o finansiranju zaštite životne sredine na lokalnom nivou, Mišcević je rekla da, iako u toj oblasti ima poteškoća, postoje i svetli primeri da se radom i razgovorom može postići mnogo.

Zeleni fond, prema njenim rečima, nije dovoljan, a ono o čemu je potebno "ozbiljnije razgovarati" jeste cirkularna ekonomija.

"Cirkularna ekonomija je jako bitna, ali ona još uvek nije ušla u uši onih koji se bave razvojem Srbije", poručila je ona i dodala da je cirkularna ekonomija važan segment Industrijske strategije.

ŠTA JE CIRKULARNA EKONOMIJA?

Cirkularna ekonomija je antiteza dosadašnjem, takozvanom linearnom modelu privrede koji podrazumeva nekontrolisanu eksploataciju prirodnih resursa i protok  materijala od fabrike preko korisnika do deponije. Cirkularna ekonomija menja  poslovne modele, navike i način razmišljanja, kako proizvođača tako i potrošača,  jer se novim eko dizajnom proizvoda produžava njegov životni vek kroz opravku, prepravku i reciklažu. Svi procesi se odvijaju uz upotrebu obnovljivih izvora  energije. Nove navike među potrošačima dovešće do pomeranja fokusa sa proi- zvoda na usluge dok će ulogu kupovine proizvoda preuzeti iznajmljivanje istih.

Miščević smatra da je još jedna bitna stavka u oblasti finansiranja životne sredine i inspekscijski nadzor i kontrola sredstava.

Centar za evropske politike organizovao je danas konferenciju "Na putu ka Eu i zdravoj životnoj sredini" na kojoj je bilo reči o procesu pristupanja Srbije EU u vezi sa Pregovaračkim poglavljem 27 sa fokusom na postojećim izazovima u pogledu finansiranja zštitne životne sredine u lokalnim sredinama.

Pročitajte još:

Ekologija - to će biti BOLNO pitanje za Srbiju

Gušimo se u smeću: Srbija na divljim deponijama