Neki delovi tonu i više od dvadeset centimetara svake godine. Milionima ljudi svakog dana prete poplave i potop.
Jedan zid cuva jedan grad i njegovih desetak miliona stanovnika.
Utvrdenje koje život znaci cuva Džakartu, glavni grad Indonezije, od nekoliko metara dubokih voda Džakartanskog zaliva. Naime, sada se indonezijski glavni grad dobrim delom nalazi ispod površine mora.
Medutim, cak ni zid više nije potpuno siguran. Na nekim mestima je pukao, ponegde mutna i zagadena voda vec´ prelazi preko zida, prenosi "Sputnjik".
Sukaesih živi uz sam taj zid. Ona je vec´ šezdesetogodišnja prodavacica i kaže da sa strahom živi svakog dana. "Voda curi kroz zid sve vreme, a tokom plime zna cak da krene i preko zida", ispricala je Sukaesih.
Zid ima jedan veliki problem. Svake godine i on tone i vec´ je jednom nadograden.
Cetiri metra ispod mora
Venecija, dragulj Italije i grad izgraden na ostrvima tone svake godine oko dva milimetra. Džakarta ju je davnih dana prestigla, a posebno je ugrožen severni pojas uz samu obalu, gde živi oko cetiri miliona ljudi.
Taj deo Džakarte nalazi se oko cetiri metra ispod nivoa mora, a cak i zid koji bi trebalo da ih cuva, tone oko 25 centimetara svake godine.
"Ovde živim od 1981. godine, ali ne znam koliko dugo mogu da ostanem. Svake godine je nivo mora sve viši", kaže Sukaesih.
Upozorenje strucnjaka: Venecija polako nestaje
Džakarta tone zbog siromaštva i to u prilicno doslovnom smislu. Grad ne može da dopremi dovoljno vode iz okolnih rezervoara pitke vode i gradani su prisiljeni da se oslanjaju na duboke bunare i crpnju vode ispod vlastitih nogu. Zbog toga se podzemni rezervoari urušavaju i tako snižavaju tlo.
Uzimajuc´i u obzir pravu eksploziju novih stambenih zgrada, trgovackih centara i Vladinih kancelarija koje samo pojacavaju urušavanje podzemnih šupljina, jasno je da je problem teško rešiv. Izgradnja novih saobrac´ajnica dovela je do problema s odlivanjem kišnih voda, a istovremeno podzemni rezervoari ne mogu da upiju kišu zato što asfalt nije porozan.
Tako je nastao zacarani krug, gde je sve vec´em broju ljudi potrebno sve više vode.
Ni gravitacija ne pomaže
Potapanju Džakarte dodatno doprinosi i to što ni reke više ne mogu normalno da teku. Naime, sve duži tokovi reka su ispod nivoa mora i svakog kišnog razdoblja Džakarti prete sve teže poplave.
Novi vodovodi su još uvek tek u fazi planiranja, a strucnjaci upozoravaju da se Džakarta približava tacki s koje nema povratka. Holandski strucnjak Janjap Brinkman vec´ godinama radi na Džakartinim problemima i kaže da su pre dvadesetak godina znali da grad tone, ali nisu imali pojma koliko.
UPOZORENJE: Preti nam potop
"Nakon poplava 2007. godine proucavali smo i otkrili da grad tone prosecno desetak centimetara svake godine. Neki delovi grada i mnogo više", rekao je Brinkman.
Više od 300.000 ljudi je evakuisano, pedesetak ljudi je poginulo u katastrofalnim poplavama te godine. Rešenje na papiru izgleda jednostavno. Grad mora da se reši zavisnosti od podzemnih izvora vode ispod sopstvenih temelja. Tokio je imao slican problem pocetkom šezdesetih godina. Tokom 20. veka grad je potonuo za cetiri metra, ali onda su odlucili da dopreme vodu iz okolnih regiona. Tokio više uopšte ne tone.
Kakav docek za Tomu i Dragicu u Džakarti (FOTO)
Medutim, u Indoneziji cak ni devet godina kasnije nema nikakvih pomaka. Finansijski problemi, drugi infrastrukturni zahtevi, decentralizacija vlasti, sve to igra svoju ulogu u odlaganju gradnje vodovoda.
Brinkman kaže da c´e Džakarta za samo dve godine doživeti katastrofu.
Jedan drugi projekat, znatno ambiciozniji, s procenjenim troškovima od 40 milijardi dolara, traži izgradnju divovskog morskog zida dugog cetrdesetak kilometara preko Džakartanskog zaliva. Pobornici kažu da bi dobili ogromnu veštacku lagunu i mesto za gradnju novog luksuznog grada usred zaliva.
Kriticari upozoravaju na hronicni nedostatak komunalne infrastrukture u velikom delu Džakarte. U gradu i oko njega tece desetak reka. U njih se ispušta vec´ina otpadnih voda i velika vec´ina toga bi završila u predloženoj laguni.
Kako sami kažu, dobili bi veliku septicku jamu plac´enu desetinama milijardi dolara.
Svi projekti zasad tapkaju u mestu, a ljudi poput Sukaesih se pitaju samo kada c´e zid popustiti i odneti njihove živote u Javansko more.
