Ekonomija i svakodnevni život bez papirnih novčanica nisu daleka, čak ni bliska budućnost u svetu, oni su uveliko sadašnjica. Može li (ili kada će) Beograd biti kao Stokholm, grad u kojem se 98 odsto plaćanja obavlja bez keša.
Možete li da zamislite da više uopšte ne koristite keš - ni u kafiću, ni na uličnom štandu, ni na pijaci... Da sve plaćate onlajn, ili mobilnim telefonom, a da vam novčanik eventualno bude samo "držač" platnih kartica. Futurizam, "naučna fantastika"...? Ne. Stvarnost za stanovnike digitalno najnaprednijih svetskih gradova, istaknuto je na prvoj konferenciji "Bezgotovinska Srbija" (SerbiaCashless Forum), koju je u Beogradu organizovala VISA.
Ditalno plaćanje preko kompjutera ili mobilnog telefona nije u Srbiji mnogo rasprostranjeno, ali nije ni potpuna nepoznanica. Prema poslednjem istraživanju rađenom za VISA, za period 2012-15. godine, bezgotovinska trgovina je Srbiji donela 150 miliona evra.
Zbog toga se, između ostalog, Beograd našao na novoj listi 100 svetskih gradova, koje je VISA analizirala kao stvarne ili potencijalne "gradove bez keša" (Cashless Cities)
Kod prednosti bezgotovinskog plaćanja kao trgovinske "kategorije" nema ničeg spornog: trgovina je većeg obima i jednostavnija je, zbog toga raste i BDP, manja je stopa kriminala jer nema gotovine a sve transakcije se beleže, jeftiniji je i za trgovce i za kupce, a same firme imaju bolju preglednost poslovanja i odnosa sa mušterijama. A kakve boljitke u svakodnevnom životu mogu da očekuju građani "gradova bez keša"?
Analiza "u glavu" gađa velikim brojkama - kada bi se svi veliki gradovi ponašali kao 10 odsto najuspešnijih u elektronskom plaćanju i komunikaciji, ili kada bi 90 odsto građana radilo što i 10 odsto onih koji već danas rade i poslovno i privatno bez gotovine, u tih 100 gradova bi se povećao obim transakcija za 470 milijardi dolara, i to godišnje. Od toga bi "potrošači", ili stanovništvo, imali benefit od 28 milijardi dolara, a broj novih radnih mesta bi se povećao za pet miliona.
Istaknut je primer Stokholma, švedske prestonice gde gotovo niko više ne koristi gotovinu, ali i drugih gradova Skadinavije i severa Evrope, gde čak i mali trgovci i kafedžije pokušavaju da nateraju mušterije da im plate karticama ili mobilnim telefonima.
Tako je to u svetu... A kako na toj prestižnoj listi stoji Beograd? Pa, reklo bi se "srednje žalosno" ili "zlatna sredina", zavisno od količine optimizma sagovornika.
Srbi od kredita najviše vole keš
Beograd spada u onu najveću grupu gradova koji su daleko od toga da budu "digitalni lideri", ali nisu ni na začelju.
"Dosta je posla urađeno, a ima da se uradi još mnogo", rekao je, diplomatski, Adam Vond, šef odeljenja VISA za globalnu javnu politiku.
Detaljnije je prednosti i mane Beograda obrazložio Pol Mekrea, potpredsednik VISA za proizvode i rešenja za region CEMEA.
Beograd ima, kaže skener svetske finansijske organizacije, umereno raširenu digitalnu infrastrukturu (ditigalne mreže, mreža bankomata, POS-terminala i sl), ali prilično malu mogućnost plaćanja "on line" preko kompjutera, a još manje mobilnim telefonom.
Iz VISA su izračunali da u Srbiji, a Beograd čini njenu finansijsku polovinu, danas ima samo 10 odsto bezgotovinske ekonomije, a potencijal je da se u narednih desetak godina to podigne na 35 odsto, na nivo koji je danas dostignut u Beogradu.
To sve znači, prema tumačenju Vonda i VISA, da bi primena tehnologija digitalnog plaćanja (platne kartice, internet i mobilni telefoni), donela direktnu neto korist u Beogradu od 324,3 miliona dolara svake godine. Od toga 27 miliona dolara neto potrošačima, 200 miliona firmama (kada se oduzme trošak infrastrukture) i 68 miliona vladi, kroz veće poreze i manje troškove administracije.
Građani, recimo korisnici bankarskih usluga, bi uštedeli već na tome što ne bi išli do banke (transport), tamo čekali u redu a potom vršili transakciju. Proračunato je da je to 7 miliona radnih sati (a bogami i životnih), vrednih 8 miliona dolara godišnje.
Samo na papiru bi se uštedela 1,1 milijarda dolara, ali ima tu i troškova. Da bi biznis postigao 100 odsto bezgotovinski nivo potrebno je (jednokratno) uložiti 900 miliona dolara.
Pored direktnog, tu je takozvani katalitički uticaj, kroz ceo sistem na novom nivou, koji bi u periodu 2017 - 2032. iznosio čak 23 procentnih poena rasta BDP-a Beograda (sada 12,5 milijardi dolara) i 1,2 odsto rasta zaposlenosti (4.300 zaposlenih) i rastom plata za pola procenta.
