Na današnji dan 1969. godine, u 9 časova i 11 minuta, grad na Vrbasu pogodio je zemljotres katastrofalnih razmera. Tog 27. oktobra seizmološki aparati izmerili su udar jačine 6,6 stepeni Rihterove skale.
Za samo nekoliko sekundi Banjaluka je sravnjena sa zemljom. Poginulo je 15 Banjalučana, povređeno je 1.117, dok je materijalna šteta bila ogromna. Još je onih koji se sećaju svih dešavanja.
"Bilo je stravično. Tu noć smo spavali ispred šatora u strahu od novog zemljotresa. Danima posle Banjaluka je bila opustošen grad, nismo imali struje, hrana je bila pokvarena, radilo se u smanjenom obimu... Dok živim sećaću se tog zemljotresa, a prizori koje smo doživeli bili su baš strašni. Nadam se da se takvo nešto neće nikada ponoviti u Banjaluci", rekla nam je 70-godišnja Nada Š. iz naselja Rosulje sećajući se tužne 1969. godine.
Razornom zemljotresu prethodio je slabiji zemljotres, dan ranije, čime su izbegnute veće žrtve.Mnogi Banjalučani su taj dan proveli izvan svojih domova misleći da se neće dogoditi ono najgore. Nažalost, huk iz dubine zemlje "predvidio" je samo jedno - katastrofu. U jutarnjim satima grad je bio devastiran.
Banjaluka centar solidarnosti
Ljudi su danima bili na ulicama. Mnogi su ostali bez domova, a pomoć je stizala sa svih strana. Zahvaljujući podršci vojske i velikoj solidarnosti stanovništva iz svih krajeva bivše Јugoslavije, ali i pomoći iz Evrope i sveta, Banjaluka je ponovo stala na noge.
Novu zgradu Gimnazije poklonio je Banjaluci grad Sarajevo, OŠ "Georgi Stojkov Rakovski" bugarski narod, zbog čega je škola i prozvana "Bugarska škola", dok je škola u Slatini nazvana "Holandija", jer je holandska vlada donirala sredstva. Takođe je važno napomenuti da su radnici Jugoslavije prikupili novčana sredstva kako bi podigli Dom radničke solidarnosti. Žene su uspešno realizovale akciju prikupljanja sredstva za gradnju novog porodilišta, dok su sportske organizacije Jugoslavije pomogle gradnju sportske dvorane.
Potres iz 1969. bio je najjači koji se desio na teritoriji BiH, a ostavio je katastrofalne posledice u 15 krajiških opština, uključujući ljudske žrtve i ogromnu materijalnu štetu.
Kao sećanje na taj događaj na banjalučkom Trgu Krajine postavljen je "krivi sat", sa kazaljkama koje pokazuju vreme kada se zemljotres dogodio.
Pored ovog, Banjaluku je pogodio jak zemljotres 13. avgusta 1981, čija je snaga bila između sedam i osam stepeni Merkalijeve skale. I on je prouzrokovao štetu na mnogim objektima u gradu, ali, na svu sreću, nije bilo žrtava.
U nastavku pogledajte vredne istorijske snimke koji nas podsećaju na zemljotres iz 1969. godine uz nadu da se ovakva tragedija više nikada i nikom neće dogoditi.
