Knjiga koju je Srbija čekala 100 godina

Nastala iz skandala, iz tragedije, govori o jednoj od najvećih heroina Srbije - Milunki Savić. Ne znate ko je ona?! Stidite se, ali čitajte dalje jer će vaš stid prerasti u ponos što su postojale i takve Srpkinje.

Knjiga koju je Srbija čekala 100 godina Foto: MONDO/Dragana Todorović

"Francuska vlada joj je nudila vilu, poslugu, život kakav zaslužuje. Ali, Milunka nije o tome ni trenutka razmišljala. Za nju je postojala samo jedna majka, koja se prema njoj odnosila kao maćeha", nakon ovakvog predgovora, knjigu Milana Bogojevića "Milunka Savić - ordenje i ožiljci", ne možete da ostavite dok je ne pročitate do kraja.

I kad knjigu završite, još dugo ćete razmišljati o glavnoj junakinji, ali i o nama - Srbima, možda i o sebi lično. Zašto smo takvi - nehajni prema onima koji su nas zadužili. Da su Amerikanci imali Milunku Savić, o njoj bi Spilberg već snimio film i dobio Oskara.

A mi?

Mi smo morali da čekamo 100 godina da se jedan vojnik postidi i uzme "papir i olovku u ruke" i napiše: "Milunka Savić nama treba više nego ikada".

"Nije moja knjiga o Milunki Savić prva i jedina, ima ih nekoliko, kao i dokumentarnih filmova,  ali bez obzira na to o ovoj velikoj ženi se malo zna. Ja sam, na primer, za Milunku čuo tek 2008, dakle kada sam već skoro devet godina radio u Vojsci Srbije. Šokiralo me je saznanje da ništa ne znam o ženi koja je najodlikovaniji srpski vojnik iz Prvog srpskog rata. To je skandal! Tragedija! Ni ostali iz mog okruženja, pitomci, oficiri... većinom nisu znali ko je bila Milunka Savić", kaže autor Milan Bogojević, ekonomista, koji je radio u Gardi, zatim u Kobrama, on je ađutant princa Vladimira Karađorđevića, menadžer firme za obezbeđnje.

Dakle, nije se školovao da bude pisac, mada piše za nekoliko srpskih nedeljnika, a osim ove objavio je i knjigu "Atentat 1934".

Milan Bogojević, autor knjige "Milunka Savić - ordenje i ožiljci" Foto: MONDO/Dragana Todorović Milan Bogojević, autor knjige "Milunka Savić - ordenje i ožiljci"

"Knjigu o Milunki sam rešio da napišem iz pravdoljubivosti, ali i zato što sam se iznenadio kada sam 2014. godine, povodom obeležavanja 100 godina od početka Prvog svetskog rata, u dve knjige koje su tada izašle, pročitao da im je izvor građe bila, između ostalog, i 'Knjiga o Milunki', čiji sam ja, nadovodno, autor! Tu knjigu nisam nikada napisao, ali jesam kraće priče, koje sam objavljivao na Facebooku-u, a neki su to, očigledno, uzimali bez pitanja i iskoristili za svoje knjige. Zato sam rešio da stvarno sednem i završim ono što sam počeo", objasnio je Bogojević na promociji svoje knjige na 62. Sajmu knjiga u Beogradu.

Objasnio je i zašto knjiga košta koliko pakla cigareta, zašto nije luksuzna, i zbog čega se on odrekao zarade od svog dela.

Kako je od Milunke postao Milun

"Idem u rat, a kako ću u rat ako ne naučim da budem muško. Nije samo to: Milunka, obuci muške haljine, ošišaj kosu, utegni si*e i eto, postala si muško. Nego, brale moj, moram vežbati govor i držanje, jes' držanje. Ja, Milun Savić, stidljiv momak, biću stalno na oprezu, da ne izgovorim pravo ime kada me pitaju."

"Radeći na knjizi, upoznao sam divnu ženu Maju Kovačević, koja ima svoju izdavačku kuću 'Glas Srbije', koja izdaje 'Kraljevske novine'. Maja je rodila 11 dece, Milunka jedno, ali je usvojila troje i odškolovala 30, i to sa svojom skromnom penzijom od 900 dinara. Video sam simboliku između Maje i Milunke, ali simbolika nije bila dovoljna da knjiga ugleda svetlost dana, te sam se odrekao svog honorara da bi knjiga mogla da bude što jeftinija i da može da se proda u što većem tiražu. Jer, 300 dinara košta i kutija cigareta."

Pored biografije o Srpkinji koja je u tri rata bila bombaš, i to najbolji, pročitaćete i o tome kako se sa dvadeset godina prerušila u muškraca da bi prošla regrutaciju, jer je ženama bilo dozvoljeno da budu samo bolničarke, saznaćete kako je živela nakon rata, zašto komšiluk na Voždovcu kaže da je "baba bila laf", zbog čega su je jednom godišnje posećivali čelnici Ambasade Francuske u Srbiji, zašto je zbog nje čuveni voz Orijent ekspres zakasnio prvi i poslednji put u svojoj istoriji.

Knjiga ima i mnogo fotografija, zvanične dokumentacije, pisama, a autor je naveo i detaljno objasnio svo njeno ordenje.

Pogledajte neke od fotografija:

"Skupljajući građu za knjigu, obilazio sam mesta na kojima je živela, pričao sa njenim komšilukom, poznanicima. Ne možete da zamislite šta sam sve čuo! Kuću u kojoj je živela do 1972. možete i sada da vidite, ali još kratko jer će, možda, uskoro biti srušena, s obzirom na to da nije zakonom zaštićena.

Nalazi se na Voždovcu, u ulici koja nosi njeno ime, na broju 25. To je kućica od dve prostorije. U jednoj je bio ugalj za grejanje, a u drugoj je živela najodlikovanija Srpkinja, sa usvojenom ćerkom Zorkom koja je bila mentalno obolela, što je Milunka znala i kada ju je usvajala."

Pogledajte fotografije i kako danas izgleda ta kuća:

Milunka je umrla 1973. na drugoj adresi, u naselju Braće Jerković, u stanu koji joj je poklonio tadašnji gradonačelnik Beograda Branko Pešić. Stan je bio na četvrtom spratu bez lifta, a Milunka je tada imala 80 godina i četiri teške ratne rane.

Autor je saznao i da se srpska Jovanka Orleanka hranila u Narodnoj kuhinji, da je imala svega nekoliko haljina, a samo jednu reprezentativnu, zato je na većini fotografija vidimo u crvenoj haljini ukrašenoj ružama.

Zašto uvek na čelu kolone

"Ti si ta u koju vojska gleda i kojoj se divi. Kada vide šta vojnik Milunka može da izdrži, izdržaće i oni sami", rekao joj je oficir, objašnjavajući zašto mora da bude na čelu kolone prilikom povlačenja srpske vojske preko Albanije.

Penziju je dočekala kao čistačica u Državnoj hipotekarnoj banci u Beogradu, ali je i šila i radila mnoge druge poslove, kako bi preživela.

"Zar za Milunku ništa niste mogli bolje da nađete, zar žena junak još da se bori, i to danas za parče hleba?", pitali su jednom prilikom njeni saborci Francuzi, koji su je redovno posećivali.

Da li znate da je Milunka prvo bila sahranjena u porodičnoj grobnici, na svega dvadesetak metara od grobova austrougarskih vojnika protiv kojih se nekada borila? Nepravda je ispravljena 40 godina kasnije kada su 10. novembra 2013. njeni posmrtni ostaci preneti u Aleju velikana, pored Živojina Mišića.

RTS je 2012. godine, povodom početka Prvog balkanskog rata, objavio rezultate veoma zanimljive ankete. Tada smo saznali sledeće: od 1.000 ispitanika 90 odsto nije znalo ko je Milunka Savić, a 93,8 njih nije znalo protiv koga je Srbija ratovala u Prvom balkanskom ratu. Međutim, na pitanje - koliko dobro znate srpsku istoriju, 66 odsto je reklo da dobro poznaje nacionalnu istoriju.

Kako biste vi odgovorili? Ali, iskreno.

Pročitajte i ovo:

ONA je srpska majka hrabrost

Sve vesti