Iz američke svemirske agencije NASA stigla je retko dobra klimatska vest, a to je da se džinovska rupa u Zemljinom ozonskom omotaču smanjuje i najmanja je od 1988. godine. Istovremeno, čovekova pretnja Zemlji nikad veća.
Ove godine rupa je bila najveća u septembru, kada je bila široka oko 20 miliona kvadratnih kilometara, što je dva i po puta veća površina od Sjedinjenih Država, preneo je Vašington post.
Tada je, ipak, bila za tri miliona kvadratnih kilometara manja od prošle godine, a od tada se još smanjila.
Ozonska rupa veća nego ikad
Ova dobra vest pojavljuje se 30 godina nakon što je otkrivena ozonska rupa, čije otkriće je dovelo do Montrealskog protokola 1987. godine.
Vremenski uslovi u stratosferi zaslužni su za ovo smanjenje ozonske rupe, a oni su topliji nego ikad.
Naučnici navode da topao vazduh odbija hemikalije poput hlora i broma koje uništavaju ozonski omotač.
Vremenski uslovi iznad Antarktika bili su slabiji, što je dovelo do toplijih temperatura koje su usporile gubitak ozona.
Pol Njumen, šef naučnog tima za Zemlju u NASA-inom Centru za svemirske letove Godard u Grinbeltu u Merilendu, kaže da je to poput uragana - nekih godina ima malo onih koji dođu do obale, a ovo je godina u kojoj vremenski uslovi dovode do poboljšanja formacije ozona.
Naučnici Ujedinjenih nacija pripisali su oporavak ozonskog omotača 2014. izbacivanju iz upotrebe hemikalija koje se koriste za frižidere i klima uređaje krajem osamdesetih godina prošlog veka.
Hloroflourougljenik, međutim, ima dug vek i moći će da se nađe kako pluta u atmosferi 100 godina od sada, kažu naučnici.
Oni su predvideli da se ozonski omotač neće vratiti na stanje pre osamdesetih godina prošlog veka do 2070.
Warm temperatures in the Antarctic led to a smaller ozone hole this year, scientists from @NASA and @NOAA found: https://t.co/wVbkvXS4Uppic.twitter.com/Osom86D4Wd
— NASA Earth (@NASAEarth) November 3, 2017
U junu su naučnici identifikovali moguću pretnju oporavku ozona a to je dihlorometan, industrijska hemikalija čije se prisustvo u atmosferi tokom proteklih 10 godina udvostručilo.
Ako njena koncentracija nastavi da raste, to bi moglo da odloži oporavak ozona iznad Antarktika za 30 godina.
"DOKAZI O GLOBALNOM ZAGREVANJU SU JAČI NEGO IKAD"
Najnoviji obiman izveštaj urađen za potrebe američke vlade iznosi zaključak da su dokazi o globalnom zagrevanju jači nego ikad, što prkosi jednoj od glavnih teza administracije predsednika SAD Donalda Trampa da ljudi nemaju uticaj na klimatske promene.
Ozonska rupa će se povući sredinom veka
Izveštaj koji je objavljen u petak, jedan je od dve naučne procene koje su vlasti SAD obavezne da izdaju na svake četiri godine. Objavljen je, takođe, nacrt nalaza o tome kako zagrevanje utiče na SAD.
Uprkos strahovanjima koji su neki naučnici i ekološki zagovornici izrazili, član Nacionalne administracije za okeane i atmosferu SAD, Dejvid Fahi, rekao je da nije bilo političkog mešanja ili cenzurisanja konačnog izveštaja.
"Mnogo toga što smo učili u prethodne četiri godine ukazuje na mogućnost da su stvari mnogo ozbiljnije nego što mislimo", rekao je Robert Kop iz Univerziteta Rutgers, jedan od nekoliko desetina naučnika koji su radili na izveštaju.
Od 1900. godine, Zemlja se zagrejala za jedan stepen Celzijusov, a mora su narasla za 20 centimetara. Toplotni talasi, obilne padavine i šumski požari postali su redovna pojava, navodi AP.
Ministar za energetiku SAD Rik Peri, kao i predsednik Agencije za zaštitu prirode u više navrata su rekli da ugljen dioksid nije glavni krivac za globalno zagrevanje.
U izveštaju se navodi da je "ekstremno verovatno" da je globalno zagrevanje direktno uzrokovao čovek, uglavnom puštanjem ugljen dioksida u atmosferu, putem sagorevanja uglja i prirodnog gasa.
"Gledajući vek unazad, ne postoji drugih ubedljivih objašnjenja", navodi se u izveštaju.
Naučnici su takođe zaključili da je ljudski doprinos globalnom zagrevanju od 1950. godine - između 92 i 123 procenta. Cifra probija granicu od 100 odsto zbog toga što neke prirodne sile, kako što su aktivnosti vulkana i promene u ciklusima kretanja Zemlje, deluju na hlađenje planete, ali ih nadmašuju efekti gasova staklene bašte.
"Ovaj period je najtopliji u istoriji moderne civilizacije", rekla je jedna od autorki Katarina Hejho.
Izveštaj takođe upozorava na to kako bi klimatska promena pogoršala uslove života, pozivajući se na ogromne šumske požare u Kaliforniji, kao i super oluju "Sendi" od pre pet godina.
