Osamdesetih godina prošlog veka u doba krize Jugoslavije, često se moglo čuti među srpskom elitom da je velika država napravljena u korist Slovenaca i Hrvata, rekao je istoričar Predrag Marković, jedan od učesnika panela "Od Krfske deklaracije i zajedničke države do jugosfere", posvećen stogodišnjici potpisivanja Krfske deklaracije.

"Popularno je tada bilo govoriti u nacionalističkom zanosu kako je jugoslovenska ideja kukavičije jaje koje su lukavi Hrvati podmetnuli naivnom Nikoli Pašiću i regentu Aleksandru Karađorđeviću", kaže Marković.

Istoričar ističe da je kasniji razvoj događaja prikazao mane takvom pristupu analize stvaranja jugoslovenske države, jer samo u Jugoslaviji bilo moguće da svi naroda žive zajedno sa svojim sunarodnicima.

Prema njegovim rečima, nakon raspada SFRJ, usledila je kakofonija glasova da je Jugoslavija nestala jer je bila nerealan projekat suočen sa starim mržnjama, antagonizmima, verskom netolerancijom.

"Od Niške deklaracije iz decembra 1914. celokupna srpska elita bila je za Jugoslaviju. Jugoslavija nije bila poduhvat naivnih idelista već ozbiljnih ljudi čija je vizija bila da stvore državu koja će biti iznad verskih podela i kulturnih razlika. Ta država je bila projekat razumnih ljudi koji su gledali u budućnost", kazao je Marković.

On ističe da mnogi neosnovano potcenjuju naše političke pretke.

"Zar verujete da je Ante Trumbić mogao da prevari Nikolu Pašića? Nikola Pašić niti je bio idealista niti neiskusan čovek, ali je shvatio da je Jugoslavija bila korak izvan te tužne i jadne drame sukobljenih balkanskih naroda. Jugoslavija je između ostalog pravljena da bude velika država koja će svojom snagom i veličinom biti tvrd orah za nepriajtelje iz inostranstva", kazao je Marković.

Za njega nema dileme da je veliki problem u procesu stvaranja Jugoslavije bilo donošenje Vidovdanskog ustava koji je potpuno zanemario dogovore sa Krfa i iz Ženeve.

"Vidovdanski Ustav je donet prevarom. Kupovinom glasova Albanaca i muslima, kojima je omogućeno da zadrže zemljišne posede u zamenu za izglasavanje Ustava. Taj ustav je donet mimo želje najveće i najvažnije hrvatske partije. Hrvati su Vidovdanskim ustavom izgubili prava i autonomije koje su imali u Austrougarskoj. Ako uzmemo u obzir da su Hrvatsku seljačku stranku, koja je bila najača u Hrvatskoj u tom momentu, vodila braća Radić za koje se znalo da su na ivici mantalnog zdravlja, onda je sve to ličilo na jako loš start nove države", kazao je Marković.

On se pita kako su Pašić i Aleksandar Karađorđević zamišljali da vode državu u kojoj je prvi zakonski akt usmeren protiv drugog naroda u Jugoslaviji.

"Umesto da rešavaju taj problem oni su ga odlagali po nepisanim pravilima srpke tradicije. Radi kompezacije oni su Hrvatima 1939. godine dali više nego što su oni ikada sanjali. To se Srbima mnogo puta i kasnije dešavalo", kazao je Marković.

Kao najznačajniji faktor u razbijanju Jugoslavije Marković vidi uticaje iz inostranstva.

"Spoljno-politički kontekst je u dva navrata otežao opstanak Jugoslavije. Da nije bilo Drugog svetskog rata, Jugoslavija bi se federalizovala", kaže Marković i napominje da su Slovenci sve vreme imali neku vrstu federalne jedinice.

Prema njegovim rečima, Dravska banovina je bila federalna jedinica. Hrvati su 1939. godine takođe dobili svoju federalnu jedinicu, ali je rat, kako kaže Marković, doneo strašne ekstremiste među kojima su po zločinama prednjačile ustaše.

" Da Maček nije odbio nemačku ponudu da vodi Hrvatsku, verovatno bi ona bila umerenija zemlja, a zločini manje brojni i krvoločni. Jedino mesto u Evropi gde su Nemci za vreme okupacije doveli najstrašnije ekstremiste na vlast bila je Hrvatska. U Srbiji su recimo odabrali umerenijeg Nedića umesto Ljotića", kazao je Marković.

On ocenjuje da su dolaskom ustaša na vlast u NDH zadate tako duboke rane u odnosima Srba i Hrvata koje je nikada nisu zalečene.

"Bez tog strašnog ustaškog genocida, odnosi u Jugoslaviji bi bili manje zatrovani. Komunisti su pokušali da prikriju razmere te mržnje i da naprave narativ u kojem su se svi zajedno borili protiv fašizma. U komunističkoj propagandi ustaše nisu bile mnogo važne. Mnogo su veći problem bili četnici kao ideološki neprijatelji", konstatuje Marković.

On napominje da se demokratizacojom koja je usledila, otopilo to "zamrzavanje traume u frižideru" i Srbi su počeli da prekopavaju svoje mrtve po jamama Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Nakon toga su, objašnjava, i Hrvati počeli da prekopavaju jame sa mrtvim ustašama jer je partizanska osveta ustašama bila zastrašujuća. To Hrvati zovu "Križni put", podseća Marković.

Kao nastavak tog istorijskog procesa, Marković navodi kako se onda umešala međunarodna zajednica sa preranim priznavanjem Slovenije i Hrvatske.

" I onda je Jugoslavija je prestala da postoji. Evropska Unija je zapravo olako žrtvovala Jugoslaviju jer je Nemačka želela da se pokaže kao važna sila i apsolutno prerano je priznala Hrvatsku i Sloveniju bez ikakvog rešenja za srpsku manjinu", zaključuje Marković.