Družilo se preko kafe, a ne tastature (FOTO,VIDEO)

Autor:

Ovo je priča o retro kompjuterima, koji su spojili generacije ljudi, čija deca danas ne mogu da zamisle svoj život bez modernih računara i smartfona.

Družilo se preko kafe, a ne tastature (FOTO,VIDEO) Foto: Anadolija/Aleksandar Jovanović

Život u informatičkoj eri gotovo svakodnevno donosi nov model ili tehnološko rešenje kompjutera ili računarske opreme“, napisala je u uvodu članka novinska agencija Anadolija, uvodeći nas nepogrešivo u zanimljivu priču od starim računarima, koji ne smeju biti zaboravljeni!

Kompjuteri sad, u poređenju sa onima iz prošlog veka, gotovo nemaju mnogo zajedničkog, a mlade generacije, koje odrastaju u svetu računara više ne znaju za kasetu ili disketu bez kojih se, nekada, nije mogao učitati program ili igra na starim kompjuterima.

Commodore 64 se vraća!

Međutim, udruženje "Once Upon a Byte“ sakuplja stare kompjutere i opremu, organizuje izložbe na kojima predstavlja zaboravljeno doba komodora, ZX-spektruma, Atarija, ali i jugoslovenskih marki kompjutera pre nego što su personalni kompjuteri, PC-jevi i njihove minijaturne replike u vidu smartfona i tableta zagospodarili svetom.

Pet uređaja koji su promenili igre zauvek!

Ono što je kuriozitet jeste da je većina starih kompjutera funkcionalna i da se i sad može odigrati neki klasik iz osamdesetih i devedesetih godina.

Zbirka od preko 1.500 predmeta

Žarko Živanov, Marko Šolajić i Ivan Šećerov su kolekcionari retro računara i poseduju zbirku od 1.500 predmeta. Od toga je oko 200 kompjutera, a ostalo je prateća oprema kao što su kasetofoni, flopi diskovi, džojstici i monitori, čije skladištenje zauzima sve više prostora.

Živanov je prvi kompjuter, Commodore 64, dobio od roditelja pre 31 godinu, a ljubav prema računarima postala je njegovo životno opredeljenje, jer je sada docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu na Katedri za primenjene računarske nauke, a poslednjih 15 godina sakuplja stare računare. „Došao sam iz Zrenjanina u Novi Sad da studiram. Bio sam stalno podstanar tako da nikad nisam imao dovoljno prostora. Taj stari komodor mi je bio jedini kompjuter do 2004. kada sam nabavio svoj prvi PC. Zaposlio sam se, počeo da zarađujem i krenuo da kupujem stare računare. Nalazio sam ih preko oglasa, na buvljaku, ili sam ih dobijao na poklon“, kaže Živanov.

Prvi računar Ivana Šećerova bio je Spektrum koji je dobio davne 1984. godine, a i on je svoje zaposlenje danas našao na fakultetu, ali kao administrator na Prirodno-matematičkom fakultetu na Departmanu za geografiju. Žarko i Ivan osnovali su udruženje “Once Upon a Byte”, koje se bavi prikupljanjem i očuvanjem računara, opreme i softvera koji su se koristili na prostorima nekadašnje Jugoslavije osamdesetih i početkom devedesetih godina, kao i organizovanjem izložbi i prezentacija.

Ubrzo im se pridružio Marko i zajednička strast stvorila je neraskidivo prijateljstvo. Marko Šolajić je elektroničar i zaposlen je na jednoj televizijskoj stanici. Ujedno i najzaslužniji je što skoro sva oprema u njihovoj kolekciji radi besprekorno. „Sredinom osamdesetih dobio sam svoj prvi računar, a u srednjoj školi počeo sam ozbiljnije da se interesujem za njih. Poslednjih šest godina ozbiljno sam se posvetio sakupljanju starih kompjutera. Prošetam po Najlon pijaci i nešto mi uvek zapadne za oko. Igram na njima i igre kao što su 'Galaga', 'Jumping Jack' na Spektrumu, 'Creatures' na Commodore 64, ili 'Lemmings' na Amigi“, objašnjava Šolajić.

Ovi kolekcionari kompjuterskih oldtajmera odlučili su pre pet godina da deo svoje kolekcije predstave javnosti tokom „Noći muzeja“.

Izložba je bila veoma posećena, pa su odlučili da izlažu narednih godina na ovoj, ali i na drugim manifestacijama. Ukupno 15 izložbi do sada, a biće ih, izvesno, još jer postoji veliko interesovanje, a pokazale su se i kao dobra mogućnost da se međusobno povežu ljudi koji u svojoj kolekciji imaju stare kompjutere. „Fotografije sa naših izložbi postavljali smo na forume za retro kompjutere i ubrzo su se javili zainteresovani. Kontaktirao nas je izvesni Milan Kovač, koji je doneo kolekciju Atarija. Tad je na izložbi na PMF-u prikazana prva mrežna 3D igra ikad napravljena. Četiri mašine bile su povezane u mrežu i ljudi su mogli da odigraju ondašnju 3D igru“, priseća se Živanov.

On ističe da su u kolekciji uspeli da sakupe sve kompjuterske marke koje su koristile u bivšoj Jugoslaviji. „Većina tih mašina nastala je između ’79. i ’82. godine. Znači sve varijante Spektruma, Komodora, Atarija, Amige i Mekintoša smo sakupili. Takođe, i periferije tih uređaja, kao što su kasetofoni, flopi diskovi, drajvovi, džojstici, kertridži sa igrama i proširenjima memorije. Najstarije što imamo je Texas Instruments 99/2 iz ’79. godine. Tu je i gomila disketa i kaseta sa softverom iz tog perioda“, objašnjava Živanov.

Sagovornici kažu da se mnogi obraduju kada vide stare kompjutere, jer im probude sećanja na detinjstvo. „Imamo nove hardverske uređaje za retro računare, koji omogućavaju da stare igre učitamo sa SD kartica, a ne preko flopi diskova, koje je danas teško naći ispravne. Roditelji često dođu sa decom i pitaju nas za konkretne igre i kada kažemo da ih imamo, srećni sednu za računar i kažu deci da će im pokazati kako se igra. Takve stvari nas usrećuju“, rekao je Marko Šolajić.

Dragulj kolekcionarske krune - Galaksija!

Poseban deo njihovog interesovanja odnosi se na domaću, odnosno kompjutersku industriju bivše Jugoslavije.

Oni su kruna zbirke. Domaćih mašina je malo ostalo, jer su ih firme i škole bacile. Uspeli smo da sakupimo nekoliko komercijalnih i ručno pravljenih Galaksija, što je prvi jugoslovenski računar, koje je napravio Voja Antonić. Svaki ima njegov autogram i to je nešto najznačajnije što imamo. Dobili smo na poklon i jedan TIM 011, koji je ispravan, ali već pola godine tražimo za njega softver i to je najteže nabaviti za domaće računare“, kaže Žarko Živanov.

Gde videti Galaksiju

Galaksiju možete videti u Muzeju nauke i tehnike, u Beogradu, kao deo stalne postavke "2. krug", u postavci "Merenje i računanje". Pored Galaksije predlažemo da obratite pažnju i na modele Pekom, Lola 8, a pogledajte i svojevremeno četvrti najmoćniji računar na svetu CER-10, iz pedesetih godina prošlog veka.

Računar Galaksija videli smo kao jedan od računara izloženih na Sajmu Ce&Ha, u okviru "Vremeplov" izložbe, koja je prikazivala najznačajnije modele računara od sedamdesetih godina prošlog veka do 2015. godine, u vreme održavanja izložbe.

Savremeni kompjuter: Alat za svakodnevne poslove

Ovi zaljubljenici u retro računare kažu da je savremeni kompjuter alat za svakodnevne poslove koji koriste dok se ne pokvari, a onda ga zamene sa drugim. Dok stare mašine koriste za uživanje. “Once Upon a Byte” ekipa neguje i vrednosti iz tog doba, koje su u današnje vreme značajno promennjene uticajem društvenih mreža.

Živanov smatra da je lična komunikacija među ljudima bila bitna u vreme retro računara, kad nije bilo interneta. Za razliku od savremenih tehnologija, stari kompjuteri su povezivali ljude i podizali nivo komunikacije među njima. „Društvene (socijalne) mreže su sredstvo da me neko kontaktira. Iskreno, ja ni vesti ne čitam. Nas trojica se čujemo telefonom na pola minuta, kako bi dogovorili da se sretnemo uživo. Sednemo i ispričamo se k’o ljudi. Družimo se preko kafe, a ne preko tastature“, zaključuje kaže Ivan Šećerov.

Čekamo vaše komentare ispod vesti i na Facebook, Twitter i Instagram mreži.

Sve vesti