Senzacija - Italija prvi put posle ŠEZDESET godina neće igrati na Svetskom fudbalskom prvenstvu!

Navikli smo da gledamo "azure" na gotovo svim velikim takmičenjima poslednjih decenija, da lepimo sličice italijanskih fudbalera u albumima... Ali, umesto Italijana, u "Paninijevom" albumu za Mundijal u Rusiji tražićemo fudbalere Švedske. Zasluženo, mora se reći, jer su Šveđani igrali srčano, disciplinovano, bukvalno su ginuli da ne prime gol. I nisu ga primili!

Posle utakmice Šveđani su od radosti bukvalno uništili improvizovani televizijski studio na terenu :)

Onih 1:0 iz prvog meča baraža za plasman na Svetsko prvenstvo, ispostaviće se, bilo je dovoljno. Italijani na "San Siru" nisu uspeli da slome granitni bedem Šveđana.

Mnogima je žao što Italijane neće gledati, drugi su, pak, srećni jer se (ponovo) nisu provukli "(i)talijanski".

Ali, za koga god da ste navijali, jednog čoveka mora da vam bude žao.



VELIKOG Đanluiđija Bufona, koji je i u trenucima italijanske tragedije (a za njih jeste tragedija, u fudbalskom smislu), pokazao kakav je sportista i čovek. Najpre je, dok je ceo "San Siro" zvižfao himni Švedske pred početak utakmice, aplaudirao iz sve snage, a posle ogromne borbe i 90 i kusur minuta, prišao rivalima i sportski im čestitao.

Međutim, i takav velikan, PLANINA, ume da se slomi. Dok je davao izjavu za italijansku televiziju, i pokušavao da se izvini naciji za neuspeh, Điđi Bufon se rasplakao.

"Ovo mi je bila poslednja utakmica za nacionalni tim... Mnogo mi je žao...", rekao je Bufon, brišući oči od suza.

Dodao je da misli da je i Kjeliniju, Barzaljiju i De Rosiju ovo, takođe, bio poslednji meč za nacionalni tim.

Zanimljivo, a neko će, možda, reći da život piše neverovatne priče - Bufon je debitovao za reprezentaciju Italije pre tačno 20 godina - 1997. godine. I to, verovali ili ne, protiv Rusije!

Trebalo je da mu Rusija bude finale fantastične karijere, njegova poslednja fudbalska pesma...

MAESTRO, SVAKA ČAST NA KARIJERI!