Poluvreme 0:0. Voda u ušima. Rusija sve dalje.
"U nevolji ne treba kukati, već lijek tražiti", kaže Vuk Karadžić.
Injekcija stiže sa klupe. Kao protiv Velsa. Mitrović ka Prijoviću... GOOOL, GOOOL, GOOOL!!!
Erupcija, vatromet, spektakl. Srbija kao prva u grupi ide na Svetsko prvenstvo.
"Dok sam klizao na kolenima, osetio sam vibracije u ušima. Kada su me saigrači oborili, nisam znao za sebe. Tek sam na snimku video da je stadion goreo. Fantastično!", vraća film strelac mundijalskog gola protiv Gruzije.
Upravo se vratio sa Dalekog istoka. Dva sata autobusom do Busana, pa čitav dan u oblacima. Ako je za Srbiju, ništa nije teško.
"Nismo izgubili, održana je dobra atmosfera, probali smo novi sistem i neke mlađe igrače. Oštećeni smo protiv Koreje jer nije bilo govora o penalu. Korisne provere, Kina je u ekspanziji i tek će da bude ozbiljna reprezentacija. Koreja je brza ekipa, sjajno kombinuju, imali su posed, ali smo u šansama bili egal".
Šansi će tek da bude. Novi model igre najviše prija "devetkama" naše reprezentacije. Tadić, Kostić, Ljajić, Sergej... Ne zna se ko ume bolje da gurne loptu iza leđa protivničke odbrane.
"Opasnost sa svih strana. To su igrači vrhunske tehnike, Mitar i ja možemo samo da profitiramo. Bukvalno nas spajaju sa golom".
Samo da selektor i u Rusiji razmišlja "ofanzivno". Bez obzira na "profesionalnu deformaciju" (igrao je štopera). I ukoliko ga zaista oslobode v.d. prefiksa.
"Krstajić se sjajno snašao. Mi na njega gledamo kao na našeg selektora. Jeste mlad, ali ima vrhunsku igračku karijeru. Lako nam je objasnio zahteve igre u novom sistemu. Iako je bio defanzivac, forsira napadački fudbal što nama u špicu ide na ruku. Ipak, mečevi se dobijaju i jakom odbranom".
Muslin već razmišlja o novim avanturama. Da su ga bar smenili pre Gruzije, da može "k'o čovek" da se pozdravi sa igračima.
"Nismo se videli sa bivšim selektorom. Ja sam se, lično, oprostio porukom i preko novina. Evo i sada, dugujem mu ogromnu zahvalnost na ukazanoj šansi. Ok, mene je Savez pozvao u reprezentaciju, ali na Muslinovo insistiranje. Hvala mu do neba što nas je odveo u Rusiju".
...
Vreme je za Tarot. Da konačno zaigramo "otvorenih karata". I to u novom sistemu. Sa četvoricom u zadnjoj liniji. Kao u PAOK-u.
4-3-3: KUĆNI LJUBIMCI - PORODICA, KNJIGA, POROCI, DRUŠTVO - HRANA, BES, HOBI - SEKS, SREĆA, MEDIJI.
"Izvršio bih samo jednu, više taktičku izmenu. Ovaj Seks mi se svojim karakteristikama ne uklapa na poziciji krilnog napadača. Ubacujem Ljubav".
Nije ni svestan da je posle gola Gruziji postao seks-simbol u Srbiji.
"Ne smeta mi. Žena razume i ne dajem joj povoda za ljubomoru. Ona je jedina koja me je videla i bez majice i bez gaća".
...
KUĆNI LJUBIMCI
"Kad god odem u Priboj, usvojim nekog psa. Uglavnom one lovačke. Kratkodlake lutalice. Posle ih ostavim rođacima da vode računa o njima. Nisam dugo bio u roditeljskom domu. U Priboju pet, a u Prnjavoru skoro deset godina. Sad ću ići u decembru. U Solunu imam kane korsa, a žena je dovela svog pino frizea. Sjajno se slažu".
PORODICA
"Mama je najviše plakala na stadionu posle Gruzije. Nju je taj gol baš emitovno pogodio. Znala je koliko sam želeo da zaigram za Srbiju. Supruga je takođe bila presrećna. Ona mi je još pre četiri godine rekla: 'Igraćeš za našu zemlju i tačka'. Svoj prvi intervju dao sam za SOS kanal sa 16 godina i tada sam rekao da za mene nema dileme. Debitovao sam kod Saše Nikolića u Šapcu sa dva gola za kadete protiv Poljske. Posle su me zvali Krmpotić i Stanojević, ali po prelasku u Derbi kaunti, izgubio sam kontakt sa ljudima iz FSS. Dve godine nisam dobio nikakav poziv i na predlog predsednika Siona zaigrao sam za Švajcarsku. Ako se to uopšte moglo nazvati 'predlogom'. Kod kontroverznog Kristijana Konstantina nema pregovora. Uvek je onako kako on odluči. Pokušao sam da mu objasnim koliko mi znači Srbija, ali je on meni objasnio koliko Sionu znači da ima mladog reprezentativca. I naravno da je njegovo objašnjenje imalo 'jače' argumente. Kada sam prešao u Legiju, prvi put se javio ozbiljan strah da nikada neću zaigrati za svoju zemlju. Poljski mediji su pisali 'Prijović želi Srbiju, ali nema pojma da ne može da igra za Srbiju'. To su forsirali i kasnije kada sam prešao u PAOK. Čak i u trenutku kada sam dobio Muslinov poziv. Zamislite, oni Poljaci su bili ubeđeni da ja nemam pravo nastupa za Srbiju. Debi protiv Velsa je bio moja slatka osveta svima".
KNJIGE
"Ne čitam. Supruga obožava knjige i nervira se što mene to uopšte ne zanima. Više volim dokumentarce i kada mi predloži neko štivo, ja sačekam da se prenese na platno pa pogledam film. Prošle godine sam pročitao priču o jednom undercover agentu u borbi protiv rokera. Ne sećam se ni naslova ni pisca. Školu nikada nisam voleo i nemam problem da to javno kažem. Ima onih koji su mogli i jedno i drugo, ja sam se opredelio samo za fudbal. Sviđala mi se istorija, zato se tetovaža cara Dušana i pojavila na leđima. Mislim da svi u Srbiji treba da budemo ponosni na svoju istoriju. Recimo, iz engleskog sam bio najgori đak u odeljenju. Pre izvesnog vremena, slučajno sretnem učitelja engleskog na benzinskoj pumpi i skapiramo obojica da govorim engleski bolje od njega. Život je najbolja škola".
POROCI
"U Engleskoj sam krenuo lošim putem i počeo sam da se kockam. Bio sam mlad, 18 godina, završi se trening i svi stariji igrači odu svojim kućama. Šta ću ja onako usamljen? I onda mi ta glupost padne na pamet. Srećom, nisam tada puno zarađivao pa nisam ni imao šta da prokockam. Generalno, fudbaleri u Engleskoj imaju problema sa depresijom i porocima. Zato se i otvaraju razni instituti za pomoć onima koji završe na stranputici. Naučio sam lekciju i već sada razmišljam šta ću posle fudbala. Imamo porodičnu firmu koja nema veze sa sportom. Biće sve spremno i razrađeno kada odem u fudbalsku penziju".
DRUŠTVO
"Sa mnogima sednem na kafu, ali onih pravih drugara je dva ili tri. Tamo u Švajcarskoj. Samo sam sa njima non-stop u kontaktu. Nemam puno vremena za druženje, jer odmori traju kratko. Meni je supruga najbolji prijatelj. U Priboju se uglavnom viđam sa rođacima. Tamo sve pliva od Prijovića. Možda je to za veći deo Srbije neobično prezime, ali u Priboju je svaki drugi - Prijović".
HRANA
"U Kini nas je Piksi spasao. Taj hotel u kojem smo bili smešteni imao je užasan izbor jela. Forsirali smo pirinač i soju, neki su se 'isušili' od gladi (smeh). Piksi je bio sjajan domaćin. Odveo nas je u jedan lep restoran. Naravno da smo i mi čitali članke o njegovoj kandidaturi za selektora, ali mene te priče ne zanimaju. Savez radi svoj posao, mi igrači ne možemo i nemamo pravo da utičemo na njihov izbor. Ne može ništa da se poredi sa srpskom kuhinjom. Moram da pazim, strogi su režimi tokom sezone, ali kada dođem u Srbiju obavezno se ugojim dva-tri kilograma. Posle mora dijeta. Tokom karantina, vapim za slatkišima i gaziranim pićima. Kada vidim da neko pored mene jede tortu, gutam je i ja očima. Mamina kuhinja je neprevaziđena, obožavam njen tiramisu".
BES
"Kada promašim šansu, poludim. Srećom protiv Gruzije nije bilo prostora za promašaje, samo za taj zlatni gol. Kada tako uđe iz prve, ništa lepše. Jedna šansa, gol i gotov posao. Zategao sam nogu, to je taj 'killer instinkt'. Davao sam i ranije slične golove. U finalu poljskog kupa protiv Leha, takođe pobedonosni. Volim kada golman krene na prvu, ja je bocnem i samo joj promenim pravac. Iznenadim i golmana i sebe. Besan sam i kada dobijem pet ili deset minuta vremena da provedem na terenu. Meni kao špicu je neophodno bar 20-25. Kao protiv Velsa i Gruzije. Mrzim i kada uđem, a sve rešeno. Kao sa Moldavijom. Vodimo 3:0 i cela ekipa čeka kraj, ne žele više da se umaraju. Ja da izgorim, krenem u presing, ali nemam podršku. Uvek sam željan gola, bez obzira da li igram od starta ili sam ušao sa klupe. Ako je 9:0, daj da bude i 10".
HOBI
"Kik-boks i tenis. Mada je fudbal uvek imao prednost. U školu sam umesto ranca nosio loptu. Čim zazvoni za pauzu u 10h, pravo na fucu. Skupljali smo sličice, igrali 'tapke', 'poklapanja', 'ko dalje'... Uvek sam imao po hiljadu duplikata u ruci. Prvi album, Francuska '98. Naše sam prvo popunio. Sećam se da Ronalda nisam mogao nikako da izvučem. Sada će bratovi klinci kupovati kesice za Svetsko u Rusiji. Supruga je skupljala prošle sezone za Ligu šampiona, sada će opet juriti 'Prijovića'. Biće to neobičan album bez Italijana".
LJUBAV
"Suprugu sam upoznao sa 20 godina i odmah sam shvatio da je to to. Igrao sam tada u Švajcarskoj i bila je to ljubav na daljinu. Veoma teško, imajući u vidu moju ljubomoru. Kasnije se doselila kod mene i postala još ljubomornija. Mnogo se volimo i to je najvažnije. Ja sam živi dokaz da ljubav na prvi pogled ne postoji samo u bajkama".
SREĆA
"Osvojio sam četiri trofeja u karijeri. Duplu krunu sa Legijom, Kup Švajcarske sa Sionom i Kup Grčke sa PAOK-om. Ustvari, još jednu titulu sa Legijom, iako sam odigrao samo drugu polusezonu. Bez mojih golova ne bi bili prvi, tako da i to računam kao trofej. Najsrećniji sam bio posle
pobede u finalu Kupa protiv Leha. Ogroman pritisak, proslava 100 godina Legije, 60.000 ljudi na tribinama. Navijači su pripremali koreografiju četiri nedelje u tri smene. Upali su pre meča u svlačionicu da nam kažu koliko im znači pobeda u toj utakmici. Dao sam pobedonosni gol za 1:0 i polomio ruku u 90. minutu. Najdraži momenat u karijeri. Dodao bih pobedu protiv Sportinga u Ligi šampiona za plasman u Ligu Evrope, plasman na Svetsko prvenstvo i Kup sa PAOK-om. Navijači su nam u gluvo doba noći priredili spektakularan doček. Razvalili smo prozore da bi se popeli na krov autobusa i upalili baklje. Teško mi je pao rastanak sa Ivićem. On je insistirao na mom dolasku, iako se pre toga nikada nismo sreli u životu. Kada je odlazio, pružio mi je ruku i rekao mi da sam mu se apsolutno odužio na poverenju. Stanoje je bio mesec dana, znali smo se od ranije. Za mene smena trenera nije nikakva novost, u Sionu sam znao da ih promenim osam za samo jednu sezonu. Ali, ovde se sve desilo iznenada. Bez najave. Došli smo na trening i shvatili da nema Saleta. Ali ok, to su već stvari na koje ja kao igrač ne mogu da utičem".
MEDIJI
"Igrao sam u Italiji, Turskoj, Norveškoj, Švedskoj, Engleskoj... U svim tim zemljama fudbal je veoma popularan. Za razliku od Švajcarske gde se reprezentaciji posveti prostor u novinama samo dan uoči i dan posle meča. U Švedskoj sam debitovao za Đurgarden sa tri gola protiv Norčepinga. Zamislite, oni su te sezone postigli jedan gol u gostima, dođem ja i dam tri komada za pola sata na prvoj utakmici. Sutradan je Afton Bladet objavio intervju sa mnom na tri strane i velikim naslovom 'Novi Zlatan'. Bili su zbunjeni kada sam im rekao da su mene sa Ibrom poredili još u Parmi, iako sam tada bio ošišan na 'vojničku'. Nikada se nisam upoznao sa Ibrahimovićem, niti imam neku veliku želju. Nisam njegov fan. Kosu sam pustio na nagovor supruge, a ne da bih ličio na Zlatana"
Ufff... Baš je bilo otvorenih karata. Da za kraj otvorimo i šešire. Bliži se žreb u Moskvi, iskušajmo sreću.
Iz prvog šešira, NEMAČKA. Iz drugog, KOLUMBIJA. Dakle, kao u Italiji '90.
"Gde bih se sećao, tada sam rođen!".
Ubi nas Mateus u Milanu, dobismo na jedvite jade Kolumbiju u Bolonji. Jozić promašio penal i iskupio se volejom za minimalac.
"Neka i sada bude tako, samo da prođemo grupu".
Iz trećeg šešira, ISLAND. E, pa ne može. Propozicije kažu maksimalno dve evropske reprezentacije u istoj grupi.
"Nisu bitni rivali. Veoma sam ambiciozan i uvek idem na pobedu. Tako će biti i u Rusiji. Ako mene pitate, biće po 3:0 u svakoj utakmici. Sa skorom 9:0 idemo u nokaut fazu".
Uvek je takav. Nema velike razlike između klinca koji je osam sati putovao vozom od Sent Galena do Parme i ovog "delije" koji je upravo sleteo iz Koreje. Samo u frizuri.
"Voleo bih da karijeru završim u Srbiji. Zvezda ili Partizan? Ne. FAP Priboj".
--------------
SVE KOLUMNE NEBOJŠE PETROVIĆA
